Politika

KRIZA U MAKEDONIJI: Pravi razlozi koji stoje iza NATO-ovog ulaska u Makedoniju

U sredu, 15-tog avgusta, NATO je odobrio slanje 3500 trupa u Makedoniju da bi učestvovali u operaciji "Neophodna žetva" sa iskazanim ciljem da razoružaju albanske pobunjenike koji su umešani u oružane sukobe sa makedonskom armijom tokom proteklih meseci. Ove trupe su sada počele da stižu. No, čak i dok su pristizali, predviđeno primirje je prekinuto borbama između albanskih pobunjenika i makedonske armije.

Pravi razlog za slanje NATO trupa je pokušaj da se spreči zapadanje Makedonije u otvoreni građanski rat. Kada bi se dozvolilo da se ovo proširi i otrgne kontroli to bi imalo mnogo šire posledice od destabilizacije same Makedonije. Objasnili smo već više puta da bi rat u Makedoniji mogao da posluži kao iskra za mnogo širi rat koji bi umešao Albaniju, Tursku, Grčku, Bugarsku i Srbiju.

Opširnije...

MAKEDONIJA: Sledeće bure baruta?

Ono što se sada dešava u Makedoniji potvrđuje ono što smo oduvek govorili. Nema rešenja nacionalnog pitanja na Balkanu dokle god se ne reše ekonomski i socijalni problemi. Kao što je Lenjin istakao, nacionalno pitanje je u suštini pitanje hleba. Makedonija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope.

Opširnije...

OVO JE BILA MOJA JUGOSLAVIJA

Tokom rata koji je besneo 1943. godine, prvi put u istoriji ovog dela Balkana proglašena je radnička republika. Ona će naslediti i fundamentalno promeniti izumrlu jugoslovensku monarhiju koja je tamo postojala pre rata. Zaista, radnička i seljačka vojska, jedina sila koja je tokom II svetskog rata prevazišla granice nacionalizma na ovom brdovitom Balkanu, iznela je na svojim plećima kako borbu za nacionalno oslobođenje, tako i socijalističku revoluciju. Ovo je bilo značajno samo po sebi. Posle kraja rata, šta više, ovaj veliki revolucionarni talas je inspirisao duboke i temeljne promene u strukturi ove uskrsnute nacije. To je bio početak moje Jugoslavije.

Opširnije...

STVARANJE MITA O ZORANU ĐINĐIĆU

Dok ceremonijalna povorka ulicama Beograda prati kovčeg Zorana Đinđića ka Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, u totalnom medijskom mraku sa svih televizora odzvanjaju hvalospevi pokojnom premijeru poznatim glasom Bojane Lekić, nekada šampiona "nezavisnog novinarstva" a danas najmoćnije ličnosti državne RTS. Ne zato što svi građani danas žele da gledaju RTS, već zato što su danas sve televizije pod dirigentskom palicom vlade Srbije, milom ili silom. Istini za volju, tihi protest TV Palme koja klasičnom muzikom bojkotuje Đinđićevu sahranu narušava ovu orvelovsku idilu, ali samo kao dobra ilustracija kakvu vrstu "otpora" vladajuća oligarhija jedinu toleriše - ćutanje. Nema nikoga da podigne glas, da kaže istinu, da kritički sagleda ono što se danas u Srbiji dešava.

Opširnije...