Od kolapsa kineskog konglomerata za nekretnine Evergranda, druga po veličini ekonomija na svijetu ušla je u usporenu krizu koja se proširila na druge sektore. Ova kriza je sada stigla u sferu gdje se izdaju dugovi: banke.
U maju 2022, izvršni direktor Blekroka izjavio je da je „ruska invazija na Ukrajinu okončala globalizaciju koju smo imali priliku iskusiti u posljednje tri decenije“. On nesumnjivo ima pravo. Rat u Ukrajini doveo je do vrhunca sukob koji se već neko vrijeme sprema između velikih sila.
Preuzimanje Kredit Svisa (Credit Suisse - CS) od strane UBS[1] otkriva izuzetnu nestabilnost svetskog finansijskog tržišta. Ono održava trulost svetskog kapitalističkog sistema. Kao i uvek, dok se bankari kockaju, radničkoj klasi se naplaćuje račun.
Od već loše, situacije je postala još gora na svetskom tržištu finansija. Nakon tri propale banke u SAD i jednoj u Švajcarskoj, tržište traži sledeću slabu kariku.
Jutros je Dojče Bank bio u fokusu usled pada cene akcija od 13%, a ni ostale banke nisu u boljem stanju. Ovo pokazuje da i nakon 15 godina ‚‚kreditskog stiska” ništa nije rešeno.
Jutros (13. mart prim.prev.) su bankarske akcije naglo pale – ne samo u američkim i regionalnim bankama, već i širom svijeta – nakon kolapsa regionalnih američkih banaka, SVB Financial i Signature tokom vikenda. Šta je uzrokovalo njihov kolaps i postoje li šire implikacije?
Jedna od stvari koja je izazvala kolaps Banke Silicijumske doline (SVB) je kontinuirani rast kamatnih stopa. U periodu izuzetno niskih kamatnih stopa (politika usvojena zbog suočavanja sa recesijom 2008. godine), banke su se masovno zaduživale kroz kupovinu sigurnih državnih obveznica.
