Ekonomija

Politička ekonomija srpske tranzicije – II deo: Izgradnja kapitalizma od ruševina privrede

Desetogodišnji periodi čine se sasvim odgovarajućim vremenskim razgraničenjem za analizu krizne istorijske epohe koja se na ovim prostorima otvorila krajem sedamdesetih godina prošlog veka.U svakoj od protekle tri decenije možemo jasno razlikovati tri politička režima i tri drugačije društveno-ekonomske konstelacije. Svoj program ekonomske „šok terapije“, Srbija je dočekala kada su nagomilane protivrečnosti specifične tranzicije pod Miloševićem otvorile prostor za ekonomske liberale u dotadašnjoj opoziciji da sprovedu u delo sopstvenu viziju ekonomskih reformi. Stanovnicima Srbije je promaklo da primete, ali period između 2004. i 2008. bio je „zlatno doba“ srpskog kapitalizma. Ukoliko su to bile godine ekspanzije, možemo samo zamisliti kako će izgledati naredni period u kome ćemo biti primorani da stežemo kaiš. Pred stanovništvom Srbije su odlučujuće godine koje će doneti nove društvene sukobe i politička previranja.

Opširnije...

Смрт „Заставе“

 

 

„Заставе“ више нема. Фабрика, која је представљала симбол благостања и развоја бивше Југославије, после 20 година мучне транзиције од социјалистичке самоуправне привреде ка капитализму, је пред брисањем из државног регистра предузећа, чиме се ослобађа простор за италијанску мултинационалну компанију Фијат. Две деценије грађанских ратова, међународних санкција и приватизације привреде растуриле су фабрику. Током овог процеса је некада успешан индустријски центар Крагујевац са околином постао познат као „долина глади“. Фијат је приликом свог доласка у Србију преполовио радну снагу „Заставе“ користећи се сумњивим методама тестирања и запошљавајући само 1 000 радника. Пораз 1 500 радника „Заставе“ које Фијат није запослио и који су последњих дана децембра 2010. покренули штрајк захтевајући право на рад представља коначан транзициони ударац бившем индустријском гиганту.

Opširnije...

Zastava, FAS i Fijat: Intervju sa Zoranom Mihajlovićem

Šta se desavalo sa kragujevačkom Zastavom tokom dve decenije tranzicije?

Koje su okolnosti pod kojima je ovo preduzeće privatizovano od strane italijanske multinacionalne kompanije Fijat?

Šta se u medijima retko čuje i zašto?

U potrazi za odgovorima na ova pitanja, članovi redakcije "Crvene kritike"su razgovarali sa Zoranom Mihajlovićem, sekretarom Samostalnog sindikata Fijat automobila Srbija.

 

 

Opširnije...

Politička ekonomija srpske tranzicije - I deo: Radnička klasa u tunelu beskonačne tranzicije

Ako su nas protekle dve decenije nečemu naučile onda je to činjenica da ne postoji donja granica izdržljivosti nakon koje društvo automatski počinje da pruža otpor. Ne postoji afera na vrhu, vest iz inostranstva ili kritičan broj otpuštanja koji će radničku klasu sam po sebi trgnuti i okrenuti prema idejama levice. Konstantna kriza i društvena razgradnja vremenom poprimaju sopstvenu logiku.

Nezadovoljstvo se ne mora obavezno ispoljiti kroz organizovan otpor po klasnim linijama. U nedostatku jasne političke alternative, depolitizacija, individualni napori za preživljavanje kroz sivu ekonomiju ili percipiranje društvenih sukoba kroz prizmu nacionalnog identiteta ili regionalne politike imaju podjednake, ako ne i veće, šanse da daju glas unutrašnjim tenzijama u zemlji. Uspeh levice da u prvi plan političke interpretacije društvenih sukoba postavi klasni rascep zavisi od njene sposobnosti da komunicira sa radničkom klasom u konkretnom istorijskom trenutku i poveže svoje ideje sa stanjem klasne svesti u zemlji.

Opširnije...

Fijat u Pomiljanu i Fijat automobili Srbija: Pisma solidarnosti

pomigliano_fiat01

Prenosimo pisma uzajamne podrške, koja su napisali predstavnici italijanskog sindikata metalaca, FIOM-a iz Pomiljana, i Saveza samostalnih sindikata Srbije iz Fijat automobila Srbija. Ton ovih pisama jasno pokazuje sve veću svest međunarodne radničke klase o istim interesima radnika u svim zemljama i neophodnosti udružene borbe protiv multinacionalnog kapitala.

Opširnije...