Vesti

Protesti malinara – kako naterati Vučića da poklekne?

Od prošlogodišnjih aprilskih Protesta protiv diktature do danas, javne manifestacije nezadovoljstva i štrajkovi u Srbiji se ne zaustavljaju. Početak ovog meseca, obeležen je protestima malinara i planiranim uličnim protestima protiv poskupljenja goriva, a ove dve inicijative pokazuju i tendenciju uvezivanja preko fejsbuka. Radni narod kreće otvoreno da odbija Vučićev društveni pakt koji podrazumeva suzdržavanje od javnih protesta u zamenu za navodno postepeno poboljšanje životnog standarda koji on i njegov tehnokratski tim orkestriraju odozgo. Posebno je ohrabrujuće to što je protest malinara pokrenut i u Prijepolju, multietničkom gradu na kome su se uz Užičko kolo zajedno vijorile bošnjačka i srpska zastava. Kao što se moglo primetiti i na protestima Pravda za Davida koji su se manifestovali u oba entiteta Bosne i Hercegovine, različiti narodi se lako ujedine kada im je na horizontu jasan zajednički interes. No, koliko god bile pozitivne ovakve borbene pojave u Srbiji i šire na prostoru bivše Jugoslavije, potrebno je objektivno sagledati koje su to političke prepreke i dileme na koje nailaze delovi društva koji se aktiviraju. Malinari su trenutno glavna tema u medijima i očigledno zadaju muke Vučićevom režimu, međutim politička forma borbe i njeni rezultati su još uvek neizvesni.

Opširnije...

Prvomajski protest i izdaja sindikalne birokratije: Vratimo sindikate u ruke radnika!

Mnogi baš u ovakvom sindikalnom rukovodstvu, u birokratskom korovu koji predstavlja gazde pred radnicima, vide razlog i izgovor za neodlaženje na prvomajske proteste i usled demoralisanosti Dan rada obeležavaju privatno i svečarski, u krugu porodice i prijatelja. Međutim, povlačenje iz borbe nije rešenje i ne može biti adekvatan odgovor na izdaju. Izdajnicima u redovima naše klase se moramo suprotstaviti, moramo nastojati da ih lišimo moći i uticaja koje sada imaju. Umesto odlaska na uranke i zapadanja u demoralisanost i cinizam, neophodno je trezveno kritički analizirati stanje u kojem se danas nalazi sindikalni pokret.

Opširnije...

Veteransko pitanje u Bosni i Hercegovini

Rastuće socijalno nezadovoljstvo uslovima života u Bosni i Hercegovini, u posljednje vrijeme na ulice izvlači najugroženije dijelove bosanske radničke klase. Jedna od ugroženih i ogorčenih socijalnih kategorija su ratni veterani. Nakon godina ignorisanja socijalnih zahtjeva veterana i njihovih organizacija, upornih protesta pred federalnim institucijama, bivši vojnici Armije BiH i HVO blokirali su na dva dana glavne saobraćajnice u većim gradovima Federacije BiH, Sarajevu, Tuzli, Zenici, Konjicu, Jablanici. Zahtjevi ratnih veterana su upućeni federalnim vlastima i tiču se poboljšanja njihovog lošeg socijalnog položaja. Neki od zahtjeva su: ukidanje finansiranja boračkih organizacija, rješenje boračkog registra i boračkog dodatka.

Opširnije...

PRAVDA ZA RADNIČKOG SINA

Skup “Pravda za Davida” podstaknut zahtjevom da se utvrdi istina o nestanku i smrti Davida Dragičevića je za nepunih mjesec dana od svakodnevnih okupljanja nekoliko stotina, prerastao u protest od nekoliko hiljada ljudi. Masa koja se okupila na Trgu Krajine u Banjoj Luci 21. aprila, samo je vrh ledenog brijega ogorčenih na sve one koji predstavljaju i održavaju poredak u kome se brutalni zločini mogu zataškati. Davor Dragićević, otac nastradalog Davida direktno je pozvao na odgovornost vodeće funkcionere Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, Dragana Lukača, Darka Ćuluma i Darka Ilića, patologa Željka Karana i tužioca Dalibora Vreću. Ovaj poziv pozdravljen je snažnim aplauzom. Jednako snažan aplauz dobili su svi oni koji su ovom prilikom doputovali u Banjaluku bez obzira na vjeru i naciju, a došli su, između ostalih, predstavnici grupe koja zahtjeva pravdu za brutalno ubijenog Dženana Memića u Sarajevu.

Opširnije...

Pošta Srbije: Radnici ustaju protiv parazitske uprave i njenih privatnih partnera

Protest radnika u Pošti Srbije poslednjih mesec dana unazad nas podseća da tranziciona pljačka javnih preduzeća ne jenjava. Uzroci ovog protesta se mogu svesti na posledice udružene pljačke od strane kapitala i svih partija koje su se u protekle 3 decenije smenjivale na vlasti. Pošta kao javno preduzeće se ubraja u retke slučajeve relativno uspešnog poslovanja, uprkos haosu kapitalističke restauracije. Kao takva, ona je omiljeni plen u svakom postizbornom deljenju kolača. PUPS je najnovija u nizu kompradorskih partija koje parazitiraju na Pošti Srbije. Situacija se dodatno pogoršala 2014. opštim smanjenjem plata u javnom sektoru za 10%, te zabranom zapošljavanja zarad borbe protiv „izmišljenih radnih mesta“. Uprkos tome, 250 ljudi je dobilo administrativne pozicije u Pošti Srbije, sa platama koje dosežu i do 920 hiljada dinara. Naravno, radi se o članovima PUPS-a. Istovremeno, apsolutna većina poštanskih radnika je primorana da ispunjava i do dva puta veće radne norme usled hroničnog nedostatka ljudstva, primajući za taj trud prosečno 37 hiljada dinara. Dalje, sadašnja v.d. direktora, Mira Petrović, je još uvek na svojoj poziciji, iako joj je mandat istekao 12. septembra, a konkurs za novog direktora raspisan još u maju.

Opširnije...