Zapadne političke i medijske ustanove su proglasile raspad Miloševićevog režima u Jugoslaviji kao "Revolucija 5. oktobra". Ali se samo u korumpiranoj i reakcionarnoj političkoj klimi, koju karakteriše gotovo potpuni nedostatak kritične misli, događaji u četvrtak mogu univerzalno prikazati kao "pad komunizma" i prelaz u demokratiju.
Događaji u Jugoslaviji predstavljaju politički zemljotres. U roku od 24 sata cela situacija je promenjena. Odlučujući elemenat u jednačini je bila iznenadno stupanje mase na scenu. Scene bujice ljudi koja se sliva u Beograd, štrajkovi, konfrontacije sa policijom, osvajanje parlamenta, zaokupili su maštu sveta. Koji je smisao događaja u Jugoslaviji? Kakva je priroda ovog pokreta? I kakav stav marksisti treba da zauzmu prema njemu?
Ono što se sada dešava u Makedoniji potvrđuje ono što smo oduvek govorili. Nema rešenja nacionalnog pitanja na Balkanu dokle god se ne reše ekonomski i socijalni problemi. Kao što je Lenjin istakao, nacionalno pitanje je u suštini pitanje hleba. Makedonija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope.
I tako je na kraju "gvozdeni diktator Balkana" pao za samo par sati. NATO bombe koje su unazadile zemlju decenijama nisu uspele da postignu ono što je nekoliko sati masovnih protesta, i iznad svega, odlučujući, mali deo industrijalne radničke klase koji se priključio studentima i opozicionarima i srušio režim na ulicama.
"Baš kao što se 19. vek završio izbijanjem Prvog svetskog rata 1914, rat koji je počeo na Kosovu, prvi u Evropi posle 1945, označava naš pravi ulazak u 21. vek. Vrlo je simbolično da treba da uđemo u novu eru na isti način, i manje-više na istom mestu, kao i prošlu... Događaji koji se tamo odvijaju odražavaju samo promenjeno ruho raznih međunarodnih aktera..."
"Sjedinjene Američke Države su evidentno jedina 'super sila', što predstavlja vrlo opasnu neravnotežu."
Dominik Moisi, zamenik direktora u "Institut Francais des Relations Internationales" u Parizu, u članku za Financial Times(29/3/99)
