Noam Čomski se deklariše kao “liberterski anarhista”. Pod ovim on podrazumeva osobu koja se protivi i poziva na rušenje svakog neopravdanog autoriteta i opresije, osobu koja se bori za realizaciju punog potencijala svake individue i kolektiva kroz društvo organizovano na principima “savetnog komunizma”.
Američka revolucionarka Ema Goldman izgovorila je jednom: »To nije moja Revoucija ako ne mogu igrati uz nju«. E pa, videli smo dosta igranja na ulicama Kijeva u poslednja dva meseca, no koliko prave revolucionarne promene? Na stranu svi uvežbani hvalospevi upuceni »herojskom« prozapadnom pokretu od strane većine korporativnih medija, ovaj put dosta liberalnih medija hitro je istrazio finansijsku podršku ukrajinske opozicije od strane zapada, kao i skrenulo pažnju na pokrete koji su se držali ne bitno različite šeme u nekim drugim zemljama istočne Evrope i Balkana. Dakle, šta zaključujemo iz svih ovih pokreta u proteklih nekoliko godina?
Ideje Tonija Negrija, izražene u njegovoj knjizi »Imperija« (koju je napisao zajedno sa Michaelom Hardtom) postale su vrlo popularne među onim tendencijama koje žele da poreknu esenciju marksizma, dok se u isto vreme kriju iza tog istog tog marksizma. Sledi recenzija knjige i kritika ideja iznešenih u toj knjizi koju je napisao drug Pietro di Nardo iz Napulja. On naglašava kontradikcije u Negrijevom razmišljanju i dokazuje da je marksizam nikada validniji, i pored svih Negrijevih pokušaja da od marksizma načini sve, samo ne revolucionarnu teoriju.
Bivši američki predsednik Ronald Regan preminuo je 5. juna. Državna sahrana, koja je bila tek malo više od puke propagande u režiji Bušove administracije, bila je sledećeg vikenda. Bila je to prva državna sahrana tog tipa za nekog predsednika od one održane za Lindona Džonsona 1973. Bivši i sadašnji svetski lideri bili su prisutni tokom ceremonija koje nisu štedele lepe reči o Reganu, koji je predstavljen kao jedan od najjačih predsednika u istoriji Sjedinjenih Država, koji je predsedavao Amerikom tokom njenih najjačih godina.
Za stanovnike Kosovske Mitrovice protekla nedelja počela je tenzijama. 18-ogodišnji Srbin je ubijen iz vozila u pokretu u ponedeljak uveče u selu Čaglavica, nedaleko od Kosovske Mitrovice. Ovo nije bila nikakva novost, obzirom da je srpska manjina koja je ostala u pokrajini posle rata '99-e, raštrkana po brojnim enklavama, bila meta sporadičnih uznemiravanja i nasilja od strane albanskih nacionalista od 2000-te. To veče, Srbi koji su živeli u oblasti su blokirali lokalne puteve da bi izrazili protest protiv ovog ubistva i uslova u kojima su živeli uopšte kao manjina u pokrajini, od kraja NATO bombardovanja i od kada je Beograd izgubio svu vlast nad oblašću. U utorak, u toku protesta u severnom delu Mitrovice, užasne vesti počele su da kruže po južnom delu grada, koji je naseljen Albancima.
