Đorđe Zarić, mladić iz prigradskog beogradskog naselja Jakovo, ubijen je od strane pripadnika Interventne policijske jedinice 19. Marta u ranim jutarnjim časovima pri pokušaju povratka kući kolima sa jednog od Beogradskih splavova. Dok je njegov prijatelj koji je upravljao vozilom brutalno prebijan na ulici, Zariću je ispaljen metak u glavu na suvozačkom sedištu. Svakome ko je barem jednom u svom životu imao priliku da se susretne sa pripadnicima Interventne brigade beogradske policije jasno je da u pitanju nije nikakav nesrećan slučaj niti izolovani incident.

Iz dana u dan, država jača policijski aparat dok naše škole, ustanove kulture, parkovi i mesta za rekreaciju mladih propadaju. Policijske patrole koje nas promatraju na svakoj raskrsnici, pešačkom prelazu, ulici, parku i školi čine da se osećamo pod prismotrom, svesni da svakog momenta bez jasnog povoda možemo biti zaustavljeni, propitivani i maltretirani. U cilju sopstvene zaštite i suprotstavljanja policijskoj represiji moramo se organizovati u širok omladinski pokret koji će informisati javnost o svakodnevnim torturama kroz koje prolazimo i osloboditi ulice naših gradova od uniformisanih nasilnika. Zahtevamo:

Ostavku Minstra policije Ivice Dačića i ukidanje Interventnih jedinica policije!

Izlazak pred sud i kažnjavanje individua odgovornih za smrt Đorđa Zarića nije dovoljno. Zahtevamo trenutno raspuštanje Interventnih brigada beogradkse policije– jedinicama koje su oformljene kao udarna pesnica represije nad stanovništvom početkom devedesetih pod Miloševićem, a potom zadržane i na isti način upotrebljavane od strane novih vlasti nakon 2000. godine. Ministru pod čijom nadležnošću policija ubija omladinu ne sme se dozvoliti da zadrži funkciju.

Omogućavanje slobodnih prostora za zabavu mladih i poboljšanje javnog saobraćaja!

Ograđivanje otvorenih javnih prostora poput parkova, šetališta i trgova sa jedne strane i privatizacija infrastrukturre namenjene za izlazak i zabavu mladih poput domova kulture, studenskih klubova i sportskih terena sa druge, primorali su mlade da se socijalizuju unutar skupih, skučenih i zagušljivih komercijalnih prostora gde su izloženi stalnim pretnjama policijskih racija, maltretiranju obezbeđenja klubova i visokim cenama ulaznica i pića na kojima gazde zgrću mastan profit. Zahtevamo otvaranje autonomih omladinskih centara pri svakoj opštini gde će mladi biti u mogućnosti da sami organizuju svoje slobodno vreme bez terora policije i privatnih preduzetnika. Takođe zahtevamo frekventnije saobraćanje noćnih linija u kojima bi važile povlastice GSP-a.

Dekriminalizaciju posedovanja manjih količina droga!

Borba protiv narkomanije srpske policije svela se na prebijanje i hapšenje mladih osoba kod kojih nađu tabletu ekstazija ili jedan džoint. Za to vreme narko-bosovi prenose tone ilegalnih supstanci preko državnih granica i neometano legalizuju svoj kapital pridružujući se nacionalnoj biznis eliti. Umesto hapšenja srednjoškolaca koji sede po parkovima i dizanja histerije oko droge u školskim klupama zahtevamo preduzimanje mera protiv organizovanog kriminala i raskrinkavanje veza koje isti već godinama neguje sa državnim aparatom i pojedincima u policiji. Zahtevamo da se sredstva koja se troše za školske policajce i policijske patrole po žurkama preusmere na obrazovanje omladine, prevenciju narkomanije i kvalitetne programe za negu i lečenje zavisnika.