Ponovo je krenuo cirkus našminkanih klovnova u skupim odelima! Veštije nego ikad žongliraju oni i njihovi promoteri praznim obećanjima, nesuvislim argumentima i proračunatim prividom spontane gestikulacije. Pod zaslepljujućim sjajem masovnih medija, publika u mraku gleda još jednu od repriza “odsudnog istorijskog trenutka”. Recept je poznat: testo javnog mnjenja se mesi čas pritiscima straha od one druge strane čas popuštanjem i deljenjem izlizanih komplimenata koji poput kvasca dižu sujetu nesrećnih ljudi, kojima osim nje nije mnogo ostalo Međutim, brzo se raspuknu i splasnu šuplji superlativi sa predizbornih bina u pakleno vreloj peći svakodnevice. Obećanja o napretku se dave u glibu masovnog bankrotstva, dok se ljudsko dostojanstvo melje pod nogama kapitalista i njihove države. Masovna otpuštanja i rapidna pljačka svega što je narod gradio decenijama razaraju radničku klasu Srbije, okrećući radnike jedne protiv drugih u surovoj areni tržišta, koje nazivaju “slobodnim”, dok danas nijedan radnik taj atribut ne može sebi pripisati!

U politici je prirodno glasati za takvu političku opciju u kojoj glasač prepoznaje zastupnika interesa društvene skupine kojoj pripada. Stoga je sasvim racionalno da sebi postaviš pitanje koji od predstavničkih kandidata zastupa društvenu skupinu, klasu, kojoj pripadaš.

Od vremena Slobodana Miloševića, sve stranke koje danas nude svoje lidere na tržištu birokratije su imale barem jedan mandat na vlasti, gde su jasno demonstrirali svoje prioritete.

Sve su činile uslove studiranja sve težima, sve su “reformisale” obrazovni sistem gomilajući jedan propali koncept za drugi, kontinuirano vređajući kako interese, tako i inteligenciju studenata.

U nedelju se od studenata opet traži da nekoj od frakcija vladajuće elite ukažu poverenje i daju legitimitet za još jedan mandat parazitiranja na porezima nas i naših roditelja, za još jedan mandat zavlačenja. Hoćete li zaista ponovo pristati na to?

Studiranje sve više postaje privilegija za finansijskin zbrinute, dok se studenti u novom obrazovnom sistemu tretiraju kao deca koju čvrstom rukom treba disciplinovati. Gomila suludih birokratskih zavrzlama okupljena u propali projekat “Bolonjskog procesa” osmišljena je da univerzitete pretvori u centre za obuku fakultetskih tehničara koji se međusobno takmiče i koji u svojim kolegama gledaju pretnje, dok se sa strahopoštovanjem odnose prema svakom autoritetu! Fakulteti, drugim rečima, postaju škole servilnosti!

Nudi li iko od vašarskih zabavljača, koji troše enormne količine naših otetih para na isprazne parade, ikakvu alternativu trenutnom stanju? Jasno je da je ne nudi niko!

Svi na sav glas urlaju da se mora ići dalje – dalje u pljačku, dalje u otpuštanja, dalje u zaduživanja, dalje u finansijskom aparthejdu studenata na našim univerzitetima!

Nijedna politička stranka nije uradila ništa da reši pitanje mastera i bezočnog, paušalnog podizanja školarina! Jedini odgovor svih je bio najsramniji opskurantizam, koji je ostavio hiljade naših kolega potpuno zbunjenima i dao odrešene ruke halapljivim upravama fakulteta!

Samo promenom društvenog sistema možeš promeniti svoj položaj u društvu!

Najkritičnija društvena pitanja se neće rešiti u skupštini ili predsedničkoj rezidenciji gde postoji konsenzus o produbljivanju jaza između onih koji rade i onih koji se bogate!

Za vlastiti boljitak se moraš boriti TI! Interes tvoje socijalne skupine, tvoje klase, je i TVOJ!

Odgovor na nasilje sistema nije igranje po pravilima gde kuća uvek dobija, već borba za ukidanje takvog sistema i takvih pravila! Samo autentična radnička partija može braniti socijalne interese radnika i njihove dece na fakultetima.

Takva partija trenutno u Srbiji ne postoji i na svima nama je da je osnujemo i reafirmišemo radnički pokret u našoj zemlji. Taj pokret mora biti osnovan odozdo i zasnovan na principima naučnog socijalizma kakav su zastupali Karl Marks, Lav Trocki i Dimitrije Tucović. Pobunjeni um, srpska sekcija Internacionalne marksističke tendencije, teži osnivanju takve partije!