Kolumne

Gospodar Vučić

Koliko je samo trebalo “političke umešnosti”, koliko samo političkih trikova, odstupanja od zakona, moljakanja – kako bi se 2006. godine usvojio Ustav Republike Srbije. U vreme u kome je, proživljavajući opštu bahatost elite u procesu tranzicije ka kapitalizmu, već dobrano opalo interesovanje ljudi za odluke političkog vrha. U vremenu koje prate neuspeli izbori za predsednika Republike – tri puta zaredom – te konačni izbor prvog čoveka Srbije, po ukidanju cenzusa za izlaznost, sa izlaznošću od 47%. Na posletku je Ustav izglasan, na dvodnevnom referndumu, uz izlaznost od 57%[1] [53% od ukupnog broja upisanih birača glasalo je ZA]. Treba dodati i to da je celokupna elita bila angažovana na agitaciji za Ustav, od sitnih partijaca – direktora javnih opštinskih preduzeća – do patrijarha SPC. Nekolicini parlamentarnih stranaka koje su se protivile ovakvom ustavu više je smetala preambula ustava i prvi član nego li celokupnost ustavnog rešenja.[2] Dakle, porođajne su muke bile to srpske elite da usvoje lex fundamentalis, u koji će uvrstiti nove stare institute [privatnu svojinu, nacionalnu orijentisanost Republike, pravo na rehabilitaciju i restituciju, monarhističke državne simbole] i na posletku reklamu koja je isticana u prvi plan “sačuvajmo naše Kosovo”.

Opširnije...

DAN PRIMIRJA: Dan kada su imperijalisti postigli mir, a ratni invalidi dobili pravo da mirno prosjače

Ovaj noviji državni praznik ove je godine obeležen na više lokacija, ali je, kako to dolikuje, najpompeznije bilo tamo gde su najviše državne i crkvene vlasti. To se ovom prilikom desilo na ponovnom ukopu zemnih ostataka Milunke Savić.

Milunka Savić

Tako je na beogradskom Novom groblju, predsednik republike Tomislav Nikolić, okićen Natalijinom ramondom, podsetio Srbe, u zemlji i rasejanju, na zločin vlasti socijalističke Jugoslavije i na, kako kaže, zaboravljen „vasceli istorijski kontekst pre Drugog svetskog rata“.  Ovaj predsednik i zadužbinar u najavi, kaže da se ondašnja vlast, koja nije marila za srpske velikane, ogrešila o Milunku Savić. Ovo uprkos tome što je Milunka Savić jedinu, kako kažu, „uslugu od države“ dobila 1971. godine, dobivši stan – iako mnogi zlonamerno govore kako je tek dobila stan na četvrtom spratu bez lifta (što i tako predstavlja “domaći zadatak” za sadašnju vlast). Međutim, izostavlja se da joj je 1945. dodeljena penzija, kao i to što je sahranjena uz vojne počasti, koje su joj sledovale, na Novom groblju među narodom gde joj je i mesto – prevashodno imajući u vidu da je Milunka Savić delila sudbinu radničke klase svuda u svetu, te ratovala i radila za tuđi interes. [1]

Opširnije...

SPS i religija ili religija kao opijum za birače

Interesantan mi je odnos Socijalističke partije Srbije, programski deklarisane naslednice tekovina socijalizma u Srbiji, prema religiji. Ovo je, dakako, najnazadniji deo programa Socijalističke partije Srbije. Oni u svom delu Programa o religiji i crkvi govore sledeće:

 8. Religija i crkva

Socijalisti podržavaju potpunu slobodu religioznih i duhovnih opredeljenja svakog građanina – svako ima slobodu izbora da bude vernik, ateista ili agnostik. Versko opredeljenje lična je stvar svakog građanina.

Uvažavamo doprinos koje su velike svetske religije dale razvoju celokupne civilizacije i kulture. Naročito cenimo neizbrisiv doprinos koji je Srpska pravoslavna crkva imala u očuvanju identiteta našeg naroda i države. Činjenicu da je veronauka postala izborni predmet u javnim obrazovnim ustanovama u našoj zemlji shvatamo kao otvorenost države da se mladi naraštaji, posle višedecenijske potisnutosti, upoznaju sa ulogom koju su religije i crkve odigrale u svetskoj istoriji. Taj važan deo opšte kulture svakog pojedinca ne sme se pretvoriti u prinudu i nametanje niti u zadiranje u laički karakter države.

Opširnije...

Vojvođanski patriotizam

Rađanje elite

Ovih je dana aktuelna tema mitinga i kontramitinga povodom Nacrta Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, koju je pripremila vlada AP Vojvodine. Naime, i ovo je jedna od onih tema na koju čovek ne može ostati nem. Ovde se, posredstvom mejnstrim medija nanovo u javnosti plasiraju dve lažne alternative; popularišući sukob srpskih nacionalista i vojvođanskih zagovornika veće regionalne autonomije (vojvođanskih patriota). Smatram da je zapostavljena vizura običnog građanina Srbije i Vojvodine, te njegovog interesa koji je nepormirljiv sa interesima dve gore spomenute skupine.  Dve su se elite susrele na brvnu, poput dva ovna u basni. Kada kažem dve elite  mislim, svakako na onu u Beogradu, staru, i onu u Novom Sadu, u rađanju. Novosadska elita, u ovoj šahovskoj partiji čiji će ishod pobedniku doneti izvesne političke povlastice, povukla je svoj potez.

Opširnije...

Uključi se i ti! Budi dio svjetske borbe za socijalizam!