Koliko je samo trebalo “političke umešnosti”, koliko samo političkih trikova, odstupanja od zakona, moljakanja – kako bi se 2006. godine usvojio Ustav Republike Srbije. U vreme u kome je, proživljavajući opštu bahatost elite u procesu tranzicije ka kapitalizmu, već dobrano opalo interesovanje ljudi za odluke političkog vrha. U vremenu koje prate neuspeli izbori za predsednika Republike – tri puta zaredom – te konačni izbor prvog čoveka Srbije, po ukidanju cenzusa za izlaznost, sa izlaznošću od 47%. Na posletku je Ustav izglasan, na dvodnevnom referndumu, uz izlaznost od 57%[1] [53% od ukupnog broja upisanih birača glasalo je ZA]. Treba dodati i to da je celokupna elita bila angažovana na agitaciji za Ustav, od sitnih partijaca – direktora javnih opštinskih preduzeća – do patrijarha SPC. Nekolicini parlamentarnih stranaka koje su se protivile ovakvom ustavu više je smetala preambula ustava i prvi član nego li celokupnost ustavnog rešenja.[2] Dakle, porođajne su muke bile to srpske elite da usvoje lex fundamentalis, u koji će uvrstiti nove stare institute [privatnu svojinu, nacionalnu orijentisanost Republike, pravo na rehabilitaciju i restituciju, monarhističke državne simbole] i na posletku reklamu koja je isticana u prvi plan “sačuvajmo naše Kosovo”.

U tom Ustavu, kao rešenje u vezi sa raspisivanjem izbora za narodne poslanike, a opet u vezi sa tim ko ima pravo da ih raspiše, stoji:

Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.

(Ustav Republike Srbije, član 101. stav 1.)

 Izbore za narodne poslanike više de facto ne raspisuje ni predsedništvo stožerne stranke u vlasti, kao što je to bio svojevrsni džentlmenski dogovor partijskih prvaka prethodnih vlada. Danas te izbore raspisuje jedan čovek. Neustavno je to jedino u tome što taj čovek nije predsednik Republike, kako stoji u Ustavu, već prvi potpredsednik vlade.  “Čovek koji mnogo više vidi”, kako stoji u saopštenju Srpske napredne stranke.

 “Potpredsednica SNS i ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović izjavila je u intervjuu FoNetu da će u donošenju odluke SNS o vanrednim parlamentarnim izborima presudno biti mišljenje predsednika stranke Aleksandra Vučića, jer je to "čovek koji mnogo više vidi" od ostalih članova.”[3]

 Kao da je bilo juče ono vreme kada je pomenuti prvi potpredsednik, onda kao narodni poslanik, na ovome slične ispade ranijih vlada, ustajao i objašnjavao kako je to školski primer protivustavnih delatnosti, te da je to vidljivo čak i studentima prve godine pravnih fakulteta. Praksa po kojoj se pod noge baca svojevrsno sveto pismo elite, nastavljena je svemoćnošću trećeg po redu najvišeg tela u odlučivanju najuticajnije partije u Srbiji [predsedništvu], te svemoćnom ulogom, ovog puta prvog po funkciji a ne po potpredsedavanju, g. Aleksandra Vučića. Najpre je predsedništvo SNS smenjivalo predsednike opština, a sada se sprema i da raspiše vanredne parlamentarne izbore, samo još da dobiju zeleno svetlo svog vođe.