Grčka: Deset programskih tačaka za levičarsku vladu – predlog grčke sekcije Internacionalne marksističke tendencije – I deo
- Detalji
- Kategorija: - Politika
- Objavljeno četvrtak, 14 jun 2012 23:08
- Autor Uredništvo "Marxistiki foni"
Kako se izbori u Grčkoj bliže, objavljujemo prvi deo doprinosa marksističke frakcije unutar SYRIZA-e za diskusiju o tome koji program partija treba da usvoji kako bi stala na kraj drakonskim merama štednje koje se nameću radnicima i omladini Grčke.
Kako su objasnili Marks i Engels pre 165 godina u njihovom čuvenom Komunističkom manifestu, buržoazija, pokušavajući da se izbori sa krizom samo stvara osnov za dublje i opsežnije krize. Fundamentalna istorijska dilema je još jednom postavljena pred celo čovečanstvo u sve jasnijim terminima: ili će osvešćeni radni ljudi preuzeti kontrolu nad sopstvenim životima i racionalno planirati privredu, ili će slepe anarhične sile kapitalizma nastaviti da vuku ljudsku civilizaciju u varvarstvo.
Egipatske mase su čvrsto rešile da revoluciju iznesu do kraja. Sukob revolucije i kontra-revolucije izaziva krizu u svim političkim snagama, pri čemu se šire članstvo instinktivno pomera u pravcu revolucije, dok vođstvo okleva i pokušava da sabotira mase.
Silne priče tranzicionih vlasti o radu na poštovanju ljudskih prava i večito naricanje liberala i „humanitaraca“ o potrebama za ukazivanjem pažnje i brige osobama sa invaliditetom opet otkrivaju svoje licemerstvo u činjenici da je proces tranzicije u Srbiji razorio jednu od osnovnih struktura za integraciju osoba sa invaliditetom u društvo – preduzeće koje je, u doba socijalizma, ovim ljudima omogućavalo da postanu radnici i, kao takvi, osamostaljeni i prihvaćeni pripadnici društva. Primer DES-a je još jedan dokaz da su iskustva tranzicije uvek iskustva produbljene diskriminacije. DES je preduzeće, osnovano 1949. godine, za rehabilitaciju i ospobljavanjem za rad lica sa invaliditetom. Od tada je osnivalo svoje podružnice u svim većim gradovima Jugoslavije sa ciljem što veće integracije lica sa različitim vidovima invaliditeta u društvo. Do sada je većina podružnica propala usled zapuštenosti, različitih mahinacija, nemara rukovodstava i privatizacije. Danas, još samo DES Beograd opstaje, ali su, od početka jula ove godine, i njihovi radnici u protestu zbog neisplaćenih zarada od 2008. na ovamo. O problemima u DES-u razgovarali smo sa Jasminom Obradović, predsednicom Samostalnog sindikata koja tamo radi 28 godina.
