Povlačenje rukovodstva Sirize nije odložilo nemačke ultimatume. Rešenje je u radikalnoj socijalnoj politici, a ne u diplomatiji. Odbacimo dug! Nacionalizujmo banke! Eksproprirajmo oligarhiju!

Nažalost, današnji događaji (od 4. februara) su potvrdili ono na šta su Komunisti Sirize sve vreme upozoravali rukovodstvo. „Dobronamerni partneri“ Grčke su u potpunosti razotkriveni, kao i njeni „zlonamerni partneri“, dokazujući time nepostojanje „domena pregovora“ koji bi mogli da dovedu do bilo kakvih opipljivih dobrobiti za grčki narod.

Nakon ledenog i ironičnog tretmana koji je premijer Grčke dobio od navodnog grčkog prijatelja, premijera Italije Matea Rencija, na jučarašnjem sastanku, premijer Grčke je doživeo dodatna dva razočarenja u ovim „pregovorima“. Francuski predsednik Fransoa Oland je tražio od Aleksisa Ciprasa da „poštuje pravila“, pokazujući tako jasno da Francuska nije voljna da prihvati ulogu grčkog saveznika protiv Nemačke. Ovome je prethodila jučerašnja izjava još jednog „prijatelja“ iz Francuske, ministra finansija Sapena, koji je tražio od grčke vlade da ne pokušava da okrene Francusku protiv Nemačke.

Drugo razočarenje je stiglo od predsednika Evropske komisije, Junkera, koji se na današnjem sastanku sa premijerom Grčke držao samo diplomatskih frazetina kako bi ohrabrio Grčku da prihvati produžavanje trenutnog programa primenom već „dogovorenoga“.

Još više razočaravajući jesu ishod pregovora – održanih u subotu, ali objavljenih danas – ministra finansija J. Varufakisa i tehnokrate Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) P. Tomsena i razgovor sa predsednikom Evropske centralne banke (ECB) Mariom Dragijem, jutros u Frankfurtu. Predstavnik MMF-a je jasno dao doznanja da ne želi da diskutuje o predlozima grčke vlade za kompromisno rešenje problema duga i, pozivajući se na mandat MMF-a, insistirao je na „strogom pridržavanju“ programa.

Dragi je, sa svoje strane, naglasio Varufakisu da ECB nije u stanju da zameni sadašnje obveznice koje je izdala ili za koje garantuje Grčka za one sa dužim rokom otplate, bez pristanka Berlina, predupredivši tako bilo kakvu mogućnost da se osigura likvidnost grčkih banaka bez da Grčka zatraži produženje roka za ispunjavanje sadašnjeg sporazuma sa Trojkom (Evropska komisija, MMF, ECB) dalje od 28. februara 2015. Istovremeno, Dragi je odbio da podigne aktuelni prag izdavanja grčkih obveznica u cilju izlaska na kraj sa zahtevima koji pridavljuju grčku državu. U vreme pisanja ovih redova, ECB, održavajući pritisak na grčku vladu, najavila je svoju odluku da ne prihvati obveznice koje Grčka izdaje, ili za koje Grčka garantuje, kao kolateralu za finansiranje grčkih banaka.

Potom je došao „šlag“ na gorku tortu koju čine ovi pregovori: Najava Ministarstva finansija Nemačke o objavljivanju dokumenta koji sadrži pozicije nemačke vade uoči samita sledeće nedelje. Ovaj dokument naglašava protivljenje Nemačke svim zahtevima nove grčke vlade, uključujući i čisto kozmetički zahtev za rekonfiguraciju Trojke. Krećući se ka novoj poziciji za protivnapad, nemačka vlada u provokativnom maniru poziva grčku vladu da napusti ceo svoj program i time otpiše svoju posvećenost povećanju minimalnih plata i penzija, da nastavi sa privatizacijama i da ispoštuje sve rokove, naglašavajući da će Grčke izgubiti svu likvidnost koju finansira Trojka osim ako pristane na sve gore navedeno nakon 28. februara 2015.

Sav ovaj neprijatni razvoj događaja u proteklih nekoliko sati pregovora između grčke vlade i raznih predstavnika Trojke – za koje se, usput, očekuje da će sutra (5. februara) kulminirati sličnim ishodom kao sastanak Varufakisa i nemačkog ministra finansija Šojbla – čini bilo kakvo neprihvatljivo povlačenje od strane grčke vlade tim štetnijim nakon njenog prethodnog dostojanstvenog nastupa na sastanku sa Dajzeblumom prošlog petka. Jasno je da odustajanje od zahteva za otpisom najvećeg dela duga, reafirmacija obaveze postizanja budžetskog suficita, mirenje sa trenutnim sistemom nadzora od strane šačice špekulanata, posredno, premda jasno, odbijanje da se renacionalizuju bivša državna preduzeća i nametanje kriterijuma za obnovu minimalne plate, ne samo što nisu ojačali poziciju grčke vlade, već su je pre oslabili time što su „osmelili“ Trojku i njenog stvarnog gazdu, Nemačku!

Pored povlačenja od ključnih obećanja i pored bilo kojih pregovaračkih aduta koji grčka vlada veruje da ima, njen pokušaj da u frontu sa buržoaskim vladama izoluje Nemačku je u potpunosti propao. Niti jedan „prijatelj“ Grčke iz tabora evropske i međunarodne buržoazije ne bi želeo da se sudari sa silnom kapitalističkom Nemačkom, niti da podrži na bilo koji način levičarsku grčku vladu, čiji bi potencijalni uspeh postao primer koji ugrožava međunarodnu dominaciju kapitalista.

Sve što ovo pokazuje jeste da je sukob sa Trojkom neizbežan i da je nemoguće naći saveznike tamo gde ih nova vlada trenutno traži, t.j. unutar nacionalnih buržoaskih vlada. Jasna obavezanost na raskid sa merama štednje i rigorozno sprovođenje Solunskog programa, zajedno sa jakim nastupom grčke vlade u prvim danima na vlasti, treba da budu jasan vodič za naše sledeće korake i za način na koji treba da se ponašamo u periodu koji sledi. Nedavna povlačenja, međutim, samo su uspela da ukaljaju osećanje nade u narodu i da poseju zbrku i brigu u radničkoj klasi i siromašnijim slojevima društva.

Grčkoj vladi i našim drugovima u partijskom rukovodstvu Sirize kažemo sledeće:

Ignorišite sve ultimatume! Ne povlačite se jer ćete u suprotnom samo ohrabriti naše klasne neprijatelje unutar i van Grčke! Ostanite verni onome na šta ste se obavezali! Bez iluzija u moć pregovora! Rešenje se jedino može naći u radikalnim merama i borbi, a ne u diplomatiji i pregovorima! Naši jedini pravi partneri i saveznici su radnici Evrope i sveta!

Sada smo u ratu sa Trojkom i kapitalom i moramo ih razoružati! Moramo odbiti da plaćamo duh i time oduzeti Trojki bilo kakvo pravo da nas ucenjuje! Ni dana više ne bi smeli špekulanti da kontrolišu štednje, domove i dugove naroda! Nacionalizujte banke! Integrišite ih u jedinstvenu državnu banku koja će garantovati za uloge štediša i postati stožer razvoja za dobrobit društva.

Institucionalizujte radničku kontrolu nad svim preduzećima kako biste razotkrili utaju poreza i ostale prevare kapitala!

Povratite radiotelevizijske stanice iz ruku medijskih magnata i učinite ih dostupnima za slobodnu upotrebu od strane naroda i njihovih demokratskih struktura!

Nacionalizujte bez nadoknate sva preduzeća koja su privatizovana! Primenite program nacionalizacije na sve velike kompanije koje odbiju da sprovedu novo radno zakonodavstvo i koje budu napuštene od strane vlasnika u sklopu ekonomskog rata protiv vlade.

Bez poverenja u državni burazerski aparat, korupciju i autoritarizam! Personalne promene u ministarstvima nisu dovoljne! Moram sprečiti svaku unutrašnju sabotažu vlade! Obnovite, na demokratskoj osnovi, policiju i vojsku, uklonivši sve fašiste, napustite NATO i predajte kontrolu nad oružanim snagama masovnim organizacijama naroda!

Uklonite iz vlade sve potencijalne „slabe karike“ za koje je realno očekivati da će se povući pred pritiscima kapitala! Uklonite buržoaske nacionaliste iz Nezavisnih Grka sa vladinih funkcija, zajedno sa onima koji podržavaju sporazume sa Trojkom i kapitalom!

Siriza treba da pozove na sveevropski program masovne akcije, počevši sa skupovima u svim velikim gradovima Evrope i Grčke tokom Samita EU i Evrogrupe! Treba da uspostavimo Komitete za akciju protiv Trojke i grčke oligarhije na svakom radnom mestu, u svakom kvartu, u svakoj školi i na svakom univerzitetu!

Umesto traženja evropske konferencije o dugu sa buržoaskim vladama, treba da održimo u samoj Grčkoj međunarodnu konferenciju masovnih organizacija radničke klase i omladine protiv kapitalizma!

Ne iluzijama u EU i Evrozonu ujedinjenih evropskih kapitalista! Moramo se boriti sa Sjedinjene Socijalističke Države Evrope!

4. februara 2015. godine