Šta je vođstvo Sirize moglo da uradi kako bi uspostavila levu vladu koja se ne oslanja na desničarsku partiju? Pročitajte poziciju Komunističke tendencije Sirize prema pitanju šta je vođstvo moglo uraditi kako bi to postigla.

U kontekstu sadašnjice – što predvidive što očekivane – generalizovane klime političke konfuzije, razočaranosti i niskih očekivanja, većina birača naše partije teži ka prihvaćanju koalicije sa Nezavisnim Grcima kao „razumne“, tvrdeći da „nije bilo druge mogućnosti“ za formiranje stabilne leve vlade, budućida je vođstvo Komunističke partije (KKE) odbilo saradnju sa Sirizom. Da li je ovo zaista slučaj? Mi smatramo da nije!

Prvo, svima je jasno da vođstvo KKE snosi glavnu odgovornost za činjenicu da nije ostvarena samostalna leva vlada. U vreme kada su radne mase napravile ogroman zaokret ulevo na izbornom frontu, davši većinu – čak apsolutnu većinu u urbanim centrima – za partije levice sa komunističkom tradicijom, vođstvo KKE je odbilo da iskoristi mandat kako bi se stvorila vlada koja će vladati u interesu radničke klase. Oni su se stoga postavili kao moderan Pontije Pilat, ne uspevši da predlože elementarne programske zahteve koji bi masama otkrili superiornost komunističkih ideja. Oni ne samo da nisu „raskrinkali“ vođstvo Sirize sa ovakvim sektaškim pristupom, već su im dali politički izgovor da koketiraju sa takozvanim saveznicima unutar građanskog političkog kampa.

Gledano pak sa klasne perspektive, ovakva neprihvatljiva pozicija vođstva KKE ničim ne opravdava izbor vođstva Sirize da sarađuje sa građanskom nacionalističkom partijom, jer Siriza je sada primorana da prihvati uslove Nezavisnih Grka koji će sprečiti vladu da sprovede bilo kakve fundamentalno leve i radikalne mere. Vođstvo Sirize je umesto toga moglo da usvoji liniju koja bi dovela do formiranja nezavisne levičarske vlade. Ona bi mogla i treba da podrazumeva sledeće:

1) Vođstvo KKE nije isključilo da bi u parlamentu glasali u korist bilo kakvih proradničkih i mera protiv rezova. Štaviše, KKE je bila primorana da to javno prizna. Siriza je u tom smislu mogla da apeluje na KKE – ne na apstraktnom nivou, već oko konkretnih pitanja i unutar uzajamno dogovorenih rokova – da izglasa poverenje Sirizinoj vladi, npr. prilikom izglasavanja svih proradničkih mera iz Solunskog programa, kao i svih drugih fundamentalnih mera koje predloži KKE.

2) Naravno, Sirizin zahtev za izglasavanje poverenja bi isto mogao da se uputi Nezavisnim Grcima, ali bez formiranja koalicione vlade sa njima. Ovo bi bio prvi realni test – po nama površnog, demagoškog i nedoslednog – „antimemorandumskog“ stava Nezavisnih Grka.

3) Čak i ako bi vođstvo KKE uskratilo Sirizi ovaj veoma određen privremeni programski sporazum i izglasavanje poverenja, Siriza bi trebalo onda odmah da sazove nove izbore. Doslednom i strpljivom odbranom potrebe za nezavisnom levom vladom, kao i oslanjanjem na značajan narodni polet u korist Sirize, naročito u urbanim centrima, vođstvo Sirize bi moglo da uveća udeo svoje partije među biračkim telom i tako došlo u poziciju da vlada sa udobnom parlamentarnom većinom.

Ovakav stav bi u praksi pokazao da Siriza preduzima istinske, iskrene i razumne korake ka koaliciji sa KKE, a ne prazne gestove. Ipak, šta je vođstvo Sirize umesto toga uradilo? Drug premijer u svom govoru tokom izborne večeri nije nije uputio nikakav određen apel KKE. Ovako ispada da Siriza javno zastupa stav po kome su joj KKE, građanska neoliberalna partija „Reka“ i građanski desničarski, populistički, antimemorandumski „Nezavisni Grci“ ravnopravni kao potencijalni koalicioni parneri. Ovo je pak bio samo formalni stav, budući da je vođstvo Sirize bilo očigledno već spremno da formira koalicionu vladu sa Nezavisnim Grcima. Sektaštvo KKE i pritisak buržoazije su im pri toj odluci sigurno dali svoj doprinos. Vođstvo Sirize je istovremeno licemerno ocenilo eventualno sazivanje novih izbora kao „političku anomaliju“.

Proglas Komunističke tendencije Sirize od 26. januara je javno izrazio i obrazložio njeno neslaganje oko odabira Nezavisnih Grka kao koalicionih partnera. Ovo je nesrećan i nadasve politički netačan izbor. Velika je graška napraviti koaliciju sa desničarskom, nacionalističkom partijom koja sebe javno predstavlja kao čuvara građanskog društva protiv „levicinih ekscesa“, a još uvek je moguće formiranje nezavisne leve vlade.

Mi u potpunosti razumemo zašto obični radni ljudi koji su glasali za Sirizu vide Nezavisne Grke kao „nužno zlo u borbi protiv Memoranduma“. Konfuzija i iluzije svih ovih ljudi će se pak brzo rasprsti na osnovu iskustva koje će steći tokom predstojećih dešavanja.

Ipak, moramo iskreno reći da savez sa Nezavisnim Grcima za vođstvo naše partije ne predstavlja istu stvar. Za trenutno vođstvo Sirize je to izgovor za izbegavanje radikalne odgovornosti koje nezavisna leva partija sa sobom podrazumeva, kao i još jedno sredstvo za smirivanje Grčke vladajuće klase u procesu mirenja s njenom ekonomskom i političkom moći.

Nažalost, vođstvo Leve platforme (levog krila Sirize) je skrenulo pogled i ćutke ušlo u vladu sa Nezavisnim Grcima, umesto da u kritičnom trenutku pruži najveći otpor štetnoj saradnji sa tom desničarskom, populističkom,buržoaskom bandom.

Komunistička tendencija poziva sve leve aktiviste Sirize na otpor svoj priči o „neizbežnosti“ saveza sa Nezavisnim Grcima i na zajedničku borbu za borbu za sledeće:

- Da ne bude povlačenja od levih, proradničkih obavezivanja iz Sirizinog predizbornog programa,

- Za strpljivu odbranu potrebe za razbijanjem koalicije sa Nezavisnim Grcima, kao potrebe za levom većinskom vladom sa socijalističkim programom, za otpis duga i uklanjanje ne samo Memoranduma o štednji, već i samog kapitalizma koji je uzrok politike rezova kao takve.