- Detalji
-
Kategorija: - Politika
-
Objavljeno petak, 08 mart 2013 08:22
-
Autor Filip Šaćirović
8. mart se obeležava kao dan sećanja na pobunu radnica u tekstilnoj industriji 1857. godine, u Njujorku. Pritisnute lošim uslovima rada i još lošijim platama, izašle su na ulicu da bi ih tamo dočekao „demokratski“ pendrek državnih organa nasilja SAD. Međutim, ove žene nisu odustale i, uprkos pritiscima, dva meseca kasnije su osnovale sindikat.
Borba radničke klase ima bogatu istoriju, koja je herojska barem koliko je i krvava. U toj borbi su se uvek svojim herojstvom isticale žene, boreći se rame uz rame sa svojim muškim kolegama, neretko ih i predvodeći, shvatavši da je borba za ljudsku emancipaciju radnika jedini način da se, kao neodvojivi deo te ljudske emancipacije, postigne i emancipacija žena.
Proleterske revolucije u Rusiji, Kini, Jugoslaviji, na Kubi itd. ne bi bile pobedonosne bez masovne podrške i junaštva radnih žena. Ove pobede su istorijski nagrađene do tada nezapamćenim koracima na polju osvajanja prava i političke moći žena. U našoj zemlji, žene su prvi put izborile pravo glasa u Narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji, što je formalizovano nakon Oslobođenja, 1945. godine. Pored prava glasa, žene su osvojile i razna prava vezana za svoj rad, posebno u pogledu trudničkog i porodiljskog bolovanja. Isto tako, socijalističko društveno uređenje je razvojem obrazovno-vaspitnih ustanova i uvođenjem besplatnog zdravstva, znatno olakšalo odgajanje i negu dece za sve žene koje su odlučile da budu majke.
Restauracija kapitalizma, ponovno uvođenje tržišnih odnosa u Srbiju, dovela je do brutalnog srozavanja životnog standarda celokupnog radništva. U tom procesu, koji traje od kraja 80-ih godina prošlog veka, najviše su patile radne žene, ponovo svedene na jeftinu radnu snagu, na igračke za novu političkoposlovnu elitu, ili pak na kućne uređaje i fabrike dece. Od njih se danas očekuje da svoje živote i vlastite snove i težnje napuste u korist raznih nametnutih viših ciljeva, poput uloge nacionalnih rađalica koje povećavaju natalitet radi širenja uticaja nacije - drugim rečima, proizvodnje topovskog mesa za vladajuću klasu, ustreba li im za novi profiterski rat. U svom fundamentalističkom ludilu, prethodni partijarh Srpske pravoslavne crkve, Gojko Stojčević - Pavle, čovek koji je zbog političko-verske karijere svoju porodicu napustio, išao je čak toliko daleko da je majkama koje su oplakivale poginule sinove u ratovima 90-ih prebacivao što nemaju još sinova da im „budu uteha“.
Opširnije...
- Detalji
-
Kategorija: - Politika
-
Objavljeno četvrtak, 14 februar 2013 15:12
-
Autor Crvena Kritika
U ponedeljak, 18. februara, u 16 časova, održaće se radnički protest u organizaciji Pokreta za slobodu, ispred prostorija Agencije za privatizaciju. Marksistička omladina Crveni se priključuje ovom protestu i poziva sve radnike i omladince da se na njemu pojave u što većem broju! Zahtevi protesta su sledeći:
- Odšteta u vidu obnavljanja proizvodnje u preduzećima uništenim nepravilnostima u privatizaciji
- Utvrđivanje odgovornosti Agencije za privatizaciju i njeno ukidanje, kao i utvrđivanje odgovornosti ostalih nadležnih institucija
- Donošenje Zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji
- Zaustavljanje dalje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta
- Obnova domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija
Nakon više od 20 godina eksperimentisanja sa povratkom tržišne ekonomije i privatnog preduzetništva, Srbija i njen radni narod stoje poniženi i ojađeni, u razvalinama nečega što je ranije bila industrijska privreda. Od sve „efikasnosti“, koje su kapitalističkim političarima i njihovim mutnim partnerima iz sveta biznisa bila puna usta ove dve decenije, videli smo samo efikasnu pljačku. Valjda niko nikad nije opustošio više, niti u kraćem vremenskom razmaku, od gospode „investitora“ i „preduzetnika“!
Opširnije...