Ukidanje Memoranduma i uklanjanje nadzora Trojke jesu ciljevi koji se jedino mogu postići „jednostranim postupkom“, kao što je odbijanje vraćanja duga i usvajanje radikalnog, socijalističkog programa, sposobnog da inspiriše talas solidarnosti i zajedničku političku borbu protiv mera štednje i kapitalizma od strane radnika i radničkog pokreta širom Evrope.

Sporazum Evrogrupe od petka nije ništa drugo do kapitulacija vlade pred ucenama Trojke. Sporazum omogućava četvoromesečno produžavanje, ne samo „sporazuma o zajmu“, već, kako se izričito navodi, „programa“, to jest samog Memoranduma.

Sporazum čak sadrži i uvredljivu odredbu koja ne samo što zabranjuje „jednostani postupak“ od strane grčke vlade protiv Memoranduma, već zabranjuje vladi i sprovođenje bilo kakvih mera – poput onih iz programa zbog kojeg je tu vladu grčki narod birao – bez saglasnosti kreditora.

U stvari, sporazum zahteva da se u ponedeljak, 23. februara (za samo tri dana), grčka vlada potpuno potčini punom spisku „reformi“ koje su u duhu Memoranduma. Grčka vlada bi onda trebalo da prođe kroz ponižavajući proces procenjivanja spiska tih mera od strane svojih kreditora-staratelja.

Štaviše, dogovoreno je i da do kraja aprila, nakon niza procena od strane Trojke, bude odlučeno da li će biti daljeg programa za Grčku i koji će biti njegov sadržaj. Ničega nema u sadašnjem sporazumu, kakav stoji, što bi ukazalo na to da li će post-aprilski dogovor bili jasan raskid sa Memorandumima i ekstremnim merama štednje.

I još, pod sadašnjim sporazumom grčka vlada se posvećuje dostizanju zacrtanih ciljeva ostvarivanja primarnog viška. Međutim, sporazum ne nudi nikakvo popuštanje sadašnjih nerealnih kvantitativnih ciljeva. Čak se čini da je vlada de facto prihvatila izvodljivost i redovno servisiranje ovog nepodnošljivog duga, bez bilo kakvog posebno obavezivanja od strane Trojke da će u sledećem periodu nastaviti finansiranje.

Ovo otvara pitanje o tome gde će se naći neophodna sredstva za fundamentalne potrebe države i kako se može izbeći suspenzija otplate dugova. Na posletku, vladin zahtev da slobodno raspolaže ostatkom zajma – kojim upravlja Helenski fond za finansijsku stabilnost – dobijenim 2012. godine za likvidnost grčkog bankarskog sistema, odbijen je.

Šta je politički značaj svega ovoga? Grčka vlada nema nikakve osnove ni da sugeriše, a kamo li da tvrdi, da su Memorandumi uklonjeni i da se Trojka više neće mešati u naše poslove. Upravo se suprotno desilo i što više vladine apologete pokušavaju da spinuju i okrenu stvar na glavačke, to se više stvara osećaj razočarenja i neodobravanja od strane radnih masa. Potpisivanjem produžetka sporazuma u petak, grčka vlada nije samo protivrečila svom mandatu, koji je dobila od radničke klase i siromašnijih slojeva društva na izborima, već je protivrečila i vlastitom programu, koji je iznet i odobren u Parlamentu Grčke pre nekoliko dana. Sporazum potpisan u petak nije ništa drugo do vladina bezuslovna predaja Trojci bez ikakve prepoznatljive dobrobiti.

Sve do današnjeg zaključenja pregovora za Evrogrupom, više je nego jasno da se čitav proces „pregovora“ sa poveriocima Grčke kao sredstvo obaranja mera štednje i Memoranduma pokazao kao totalni fijasko. Kao što smo mi, Komunisti Sirize, strpljivo objašnjavali već neko vreme – a što nedavni događaji čine očiglednim – ne postoji stvarna mogućnost uspešnih pregovora u korist radnog naroda Grčke.

Štaviše, bilo bi sve teže i teže za grčku vladu da pokušava da pregovara sa poveriocima u budućnosti, nakon što se u petak povukla u rasulu. Vlada je praktično prihvatila da u mesecima koji slede zadrži okvire Memoranduma, kao i ponižavajuće procene od strane Trojke. Takođe je prihvatila izvodljivost i regularno servisiranje postojećeg duga.

Sve ovo pokazuje da ima jako malo mesta za manevre i jako malo prostora za bilo kakve uspešne pregovore. Ukidanje Memoranduma i uklanjanje nadzora Trojke jesu ciljevi koji se jedino mogu postići „jednostranim postupkom“, kao što je odbijanje vraćanja duga i usvajanje radikalnog, socijalističkog programa, sposobnog da inspiriše talas solidarnosti i zajedničku političku borbu protiv mera štednje i kapitalizma od strane radnika i radničkog pokreta širom Evrope.

Komunistička tendencija Sirize izjavljuje da je u potpunosti protiv potpisivanja sporazuma od strane vlade. Taj potpis nije ništa drugo do otvoreno napuštanje Sirizinih političkih obaveza prema narodu Grčke i kršenje ključnih pozicija iz osnivačkog programa partije. Kako smo iznova i iznova isticali ovih dana, trebalo je da vlada, imajući u vidu podršku i zahteve ogromne većine naroda Grčke, ostane čvrsta u ispunjavanju obaveze da odmah ukine Memorandum i mere štednje i nije trebalo da žrtvuje Solunski program (izborni manifest partije) pod pritiskom ucenjivačke taktike poverilaca Grčke. Radije, vlada je trebalo da ispuni odredbe tog programa okretanjem ka socijalističkim merama radi dolaska do materijalnih sredstava, merama poput nacionalizacije bankarskog sektora i krupnih preduzeća.

Pozivamo sve levičarske narodne poslanike da glasaju protiv ovog neprihvatljivog sporazuma. Činjenica da su izglasali poverenje vladi ne sme biti izjednačena sa dužnošću da se glasa za bilo koju meru predloženu od strane vlade, ako ona šteti interesima i pravima radnih masa. Levičarski narodni poslanici imaju osnovnu dužnost da glasaju protiv takvih predloga kada god su ovi stavljeni na glasanje.

Pozivamo se levičarske aktiviste na zajedničku i organizovanu borbu za momentalnu promenu politike vlade i naše partije u korist „jednostranog“ usvajanja istinski levičarskog, socijalističkog, programa. Fundamentalni korak u ovoj borbi mora biti zahtevanje vanrednog kongresa partije sa ciljem momentalne promene sadašnje politike, kao i promene rukovodstva.

U Atini, 20. februara 2015. godine,

Komunistička tendencija Sirize