Blog

#JMBG - Sarajevo, 11. jun

Više od 10.000 građana BiH iz svih dijelova države proteestovalo je ispred Parlamentarne skupštine BiH kako bi izrazilo svovoju ogorčenost činjnicom da parlamentarci čija primanja dosežu i do 3700 eura mjesečno (gotovo deserostruka prosjećna plaća u BiH) poslije nekoliko mjeseci rasprave nisu usvojili zakon o jedinstvenom matičnom broju. Razlog je dakako etnonacionalistička odjeljenost države. Poslanici iz RS-a ne žele da registrovanje novorođene djece prelazi granice entiteta (administrativnih jedinica na etničkoj bazi uspostavljenoh Daytonskim mirom 1995), dok bošnjački dio poslanika iz Federacije insistra o registraciji na državnom nivou. Tako i nerođena djeca i novorođenčad plaćaju cijenu nadmetanja dviju kompradorskih buržoazija koje BiH dovode na ivicu novog ratnog sukoba. Nezadovoljstvo je eskaliralo kada su demonstranti u četvrtak 6. juna blokirali parlament i u njemu duže od 24 časa držali zatočene poslanike svih vladajućih stranaka, kao i 200 inostranih banakara koji su u bosanskohercegovačkom parlamentu držali konferenciju o investiranju u BiH. Iako je blokada pritiskom policije i Međunarodne zajednice uklonjena, brutalnim prebijanjem demonstranata, protesti su se nastavili svakodnevnim okupljanjem pred parlamentom, koje je kulminiralo demonstracijama od 10.000 ljudi u utorak 11. juna. Demonstranti koji se sakupljaju spontano do sada su parlamentarcima dali četiri zahtjeva:

#CrveniIstanbul - Radnik je ustreljen od strane policajca - Video

Ethem Sarisuluk, radnik iz Ankare, je ustreljen tokom prvog dana otpora na Trgu Kizilaj.

Njega je ustrelio policajac. Advokat Ethema Sarisuluka, Kazim Bajraktar, tvrdi da su vesti o smrti usled moždanog udara netačne.  Javni tužilac zahteva od policije da otkrije ime policajca koji je ustrelio Sarisuluka, ali još uvek nema nikakvih odgovora.

Policija, koja je samo alat u rukama turske vladajuće klase - kojim ona sprovodi svoj monopol fizičke prinude - svakim danom sve jasnije pokazuje svoje istinsko lice. Brutalnost policije nije presedan. U ovom slučaju oni predstavljaju produženu ruku Redžepa Erdogana, koji za ovo, i druga ubistva, snosi jednaku odgovornost kao i policajac koji je u njegovo ime pucao.

DOLE ERDOGAN! ŽIVELA BORBA TURSKIH RADNIKA I OMLADINE!

 

#CrveniIstanbul - 6. jun

Iz Istanbula, 6. juna 2013. godine

Danas se neoliko hiljada pristalica vladajuće partije AKP okupilo u Istanbulu kako bi dočekali premijera Redžepa Erdogana koji je danas, po povratku iz zvanične posete zemljama Severne Afrike, sleteo na aerodrom Ataturk. Njega su pristalice sačekale u opštini Yeşilköy, u kojoj je partija premijera Erdogana na vlasti.

Opširnije...

#CrveniIstanbul - 7. jun „Tata Tajip“ je sleteo

U noći sa četvrtka na petak oko 2h iz posete Magrebu sleteo je „Tata Tajip“, kako ga pristalice nazivaju. Vrag je odneo šalu, skrivanje u Maroku je završeno. Njegova partija, AKP, je nekoliko puta izjavila da neće organizovati doček predsednika. Uprkos tome, u četvrtak uveče pojavilo se, po nekim procenama i do 10 000 pristalica. „Hemijski Tajip“, kako ga demonstranti zovu zbog suzavca, je osim svojih pristalica, zatekao jos veće proteste u zemlji nego kad je otišao, iako je predviđao da će sve brzo da se završi pošto su u pitanju „marginalci“ i „razbojnici“. Prevario se.

Opširnije...

»Pobuna!«

Zašto »Pobuna!«? Naime, to je ono što nastojim da objasnim ovim tekstom. Ova promena u sebi sadrži kako estetski karakter tako i onaj mnogo bitniji; a to je evolucija mog bloga od mesta na kome kad-kad iznesem neki svoj komentar na trenutne pojave u društvu do mesta u kome pokušavam da podrobnije analiziram te pojave. Ovo je kulminiralo mojim shvatanjem da za ozbiljan doprinos promeni društva nije dovoljno individualno posmatrati i komentarisati zbivanja, već je neophodno biti aktivan u sklopu nekog organizovanog kolektiva. Iz tog shvatanja je proizašlo moje približavanje marksističkim grupama i na koncu, moje pristupanje Marksističkoj omladini »Crveni« i saradnja sa glasilom ove organizacije, internet časopisom »Crvena kritika«. U svojoj uvodnoj reči napisao sam da moj cilj nije podilaženje javnom mnjenju već njegovo kritičko preispitivanje. Voleo bih da u ovom tekstu, koji odstupa od forme blogerskog posta, objasnim šta konkretno pod tim podrazumevam.

Uključi se i ti! Budi dio svjetske borbe za socijalizam!