Od našeg prethodnog teksta napisanog krajem novembra, stvari u Srbiji znatno su se ubrzale. Omladina je stala  na čelo borbe u najinspirativnijem pokretu od pada Miloševića.

Nakon što je režim slao svoje funkcionere i batinaše na studente i srednjoškolce koji su bili u blokadama puteva, umesto straha, izazvali su lavinu mlade energije protiv sebe. Fakultet dramskih umetnosti (FDU) bio je jedna od meta batinaša gde su oni fizički napali jednog studenta. Studenti tog fakulteta su nedelju dana kasnije odgovorili blokadom fakulteta, sa zahtevom da se protiv odgovornih za taj napad podnesu krivične prijave.

Foto: CRTA. rs

Sa druge strane, nakon što se deo srednjoškolaca čuvenih gimnazija, Karlovačke i novosadske Jovine, pridružio profesorima u pokretu ‚‚Zastani Srbijo!”, pritisak koji su vladajući političari izvršili na profesore i učenike, izazvao je odgovor kojem se režim nije nadao. U Sremskim Karlovcima sam gradonačelnik je izašao iz svojih kancelarija da se usprotivi njihovoj blokadi, dok su neki njegovi ljudi prozivali učenike, a u Jovinoj gimnaziji direktor škole se izvinuo premijeru Milošu Vučeviću, čiji sin pohađa tu školu, zbog kako je rekao, dozvole zloupotrebe učenika. Učenici Karlovačke su na sledeći novosadski protest nosili transparente da su bili deo protesta svojom voljom, dok se par dana posle ispred Jovine gimnazije održao javni čas, kao znak protesta protiv tog izvinjenja.

No, ono što su počele kao varnice sa omladinom, ubrzo su se pretvorile u snažan grom! Svega nedelju dana nakon početka blokade FDU, blokadama fakulteta su se počeli priključivati i studenti drugih fakulteta, zahtevajući isto što i studenti FDU, te podržavajući zahteve dosadašnjeg pokreta za krivičnu odgovornost prema odgovornima za pad nadstrešnice, kao i objavljivanje cele dokumentacije vezane za taj projekat i šire. Nakon nekoliko dana, došlo je do blokade svih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i pojedinih u drugim gradovima, brojeći ukupno preko 50 blokiranih visokoškolskih ustanova! Studenti su se organizovali u demokratske plenume u kojima zajednički odlučuju o daljem smeru pokreta.

Blokade fakulteta su se dešavale i ranije u Srbiji, ali ne na ovolikoj razini. Stao je čak i Bogoslovski fakultet, a jedan od simptoma revolucije jeste da se u borbu kreću uključivati slojevi od kojih se to najmanje očekuje. Solidarnost sa srpskim studentima pokazali su studenti Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Makedonije, pa čak i Poljske.

Inspirisani blokadama studenata, srednjoškolci su preuzeli isti metod borbe, te su u nekim slučajevima blokirali svoje škole. Ovo je bez presedana! Poslednje sećanje na blokade srednjih škola vraća nas na međuratni period kada su SKOJ-evci vodili školske štrajkove. Zahtev učenika Jovine gimnazije je povlačenje izvinjenja premijeru i izvinjenje direktora profesorici koju je premijer isprozivao. Direktor i par trulih profesora pokušali su da uđu u školu, a učenici su stoički to odbili, insistirajući da je to izglasana odluka učenika. Na roditeljskom savetu te škole, samo su tri glasa bila protiv blokade. U svom očaju, direktor je klečao ispred škole i molio se, obraćajući se nebeskim silama kada su ga zemaljske izdale.

Studenti su sa svojim pokretom otčepili dugo nagomilani bes koji je postojao i među odraslima. Pritisak režima je išao u svaku poru društva, pa time i na fakultete. Studentske blokade fakulteta su podržane čak i od mnogih profesora, pa i dekana, odavajući studentima priznanje da su oni uradili što profesori i dekani nisu smeli. Čak i profesori Univerziteta sa Severa Kosova, koji je bio najtvrđe kontrolisan od strane Beograda, pružio je podršku studentima. Prosvetari u štrajku povezali su se sa studentima. Poljoprivrednici zapadne Srbije, protiv kojih je režim pokušao izvršiti manevar u ovom haosu kako bi progurao dolazak rudarske kompanije Rio Tinto, donosili su studentima hranu na blokade. Solidarnost su pokazali mnogi sugrađani i po internetu kruže snimci koliko smo svi zajedno opremili studente potrepštinama za blokade. Studente su podržale i brojne poznate ličnosti.

Režim se uplašio ovog pokreta. Predsednik Vučić malo kaže da mlade sluša i razume, malo im preti specijalnim jedinicama, malo ih optužuje da su strani plaćenici. Kada je najavio još jedno svoje obraćanje naciji, studenti su se okupili ispred predsedništva da prave protest i buku u toku obraćanja. Zvižduci i parole su se čule direktno u prenosu i nisu mogle biti nivelirane. „Ko je tebe šta pitao?“, bio je odgovor studenata na poziv za razgovor koje im je uputio predsednik. U svom obraćanju, bio je vidno poražen, iako se pokušavao praviti da nije.

Svaka izjava ili pojava bilo koga iz vlasti biva dočekivana sa besom i protestom. Ministarka obrazovanja Slavica Đukić Dejanović, čiju prosvetari traže ostavku, došla je u Skupštinu grada Niša, ali studenti su odlučili da joj skrate posetu, upadajući sa pištaljakama u skupštinu. Scena poraženih funkcionera kako u neverici izlaze iz skupštine pokazala je stvarni odnos snaga. Na pominjanje Vučića i ministara na jednoj predstavi, ogroman broj prisutnih je regovao sa bučnim vikanjem i zvižducima. Poljoprivrednici traže ostavku ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića.

Sa ovakvim padom morala u režimu, postavlja se i pitanje pada vlade. Studenti su predložili generalni štrajk na Univerzitetu u Beogradu. Čak i pojedinci iz opozicije su se usudili da navedu da stvar vodi ka generalnom štrajku, mada njeno prisustvo na protestima uglavnom je manje dobrodošlo. U Beogradu je na Trgu Slavija 22. decembra održan veliki protest u kojem su se spojili studenti, poljoprivrednici, penzioneri i svi nezadovoljni građani, sa nekoliko desetina hiljada prisutnih. Prema nekim navodima, možda i 100.000. U toku je odmeravanje snaga i pokret tek treba da dostigne vrhunac.

Izvor: N1

Nakon tuče između opozicionog lidera Dragana Đilasa i aktivista Srpske napredne stranke, Američki ambasador Kristofer Hil poručio je da ljudi sa obe strane u politici treba malo da se smire i da je u redovnoj komunikaciji sa opozicijom. On je istakao da zapravo i vlast i opozicija žele da uđu u Evropsku uniju, što SAD podržava, ali ono što on zapravo hoće da kaže jeste da se stvar otima kontroli i vlasti, i opoziciji.

Mi pak kažemo generalni štrajk jeste put napred! On bi pokazao ono ključno. Da mase u Srbiji jesu jače od političara i da je došlo vreme da im ispune svaki zahtev - uključujući i eventualni zahtev za raspuštanje vlade i ostavku predsednika. Pravdu za zločin u Novom Sadu očigledno ne možemo očekivati od trenutne vlasti. Vučiću i SNS-u samo treba taj jedan udarac da se cela mašinerija razbije.

Moramo i da upozorimo - omladina jeste često inspiracija za uključenje radničke klase, ali samo radnička klasa može da zaustavi poluge ekonomije, što bi nateralo vlast da sigurno poklekne pred nama. Situacija traži razrešenje i ne smemo propustiti ovu priliku da stvar isteramo do kraja!

Dole Vučić!

Dole Srpska napredna stranka!

Ostavka celoj Vladi!

Robija za odgovorne!

Napred ka generalnom štrajku!