Na Kosovu, kod manastira Banjska, 25. septembra, izbio je oružani incident, nakon blokade puteva od strane lokalnih Srba koju su kosovski policajci pokušali da uklone. Incident je kulminirao ubistvom kosovskog policajca i četvorice lokalnih Srba. Bilo je i nekoliko ranjenih i privedenih.
Događaj je donekle iznenadio srpsku javnost, jer dosada se nisu pojavljivale organizovane grupe Srba, pod punom opremom, koje su se obračunavale sa kosovskim vlastima. Iako je Vučić odmah krenuo u pravdanje ovog događaja, cinično se ograđujući od ubistva albanskog policajca, nije se uzdržavao ni sekund da za sve okrivi Aljbina Kurtija i opravda ovaj obračun kao očajničku odbranu Srba. Ko su ti Srbi bili, javnost nije mogla da sazna pet dana - da li se radilo o samoorganizovanoj gerili, srpskoj mafiji na severu, ili nekoj drugoj formaciji. Ali režim nije gubio vreme da objavi dane žalosti, propraćen patriotskim plakatiranjem preko noći u celoj Srbiji slaveći poginule - potez koji je imao pre svega cilj da podigne nacionalističku histeriju, strah od rata i da time pribije uplašeni narod uz velikog vođu i režim. Jer koje drugo objašnjenje postoji da se žale mrtvi ljudi, čiji motivi i organizacijska pripadnost nisu obrazloženi, ali treba da ih žali cela nacija, zato što su Srbi?
 |
| Foto: printscreen/RTS |
Ubrzo su isplivale optužbe od strane kosovskog ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svećlja da je akciju vodio Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste i kontroverzni biznismen, gde je objavio videozapis drona, koji je snimio naoružanog čoveka koji liči na njega i deluje da vodi tu akciju. Nakon tih optužbi, Milan Radoičić se nije pojavljivao da odgovori na ovu optužbu, niti se znala njegova lokacija. Vučić je 29. septembra izjavio u intervjuu za špansku nacionalnu televiziju TV Espanjola da je potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić podneo ostavku na tu funkciju, jer ne želi dalje da naškodi Srpskoj listi. Kako je to očigledno potvrdilo sumnje da je on involviran, Radoičić je ubrzo potvrdio da je bio vođa ove akcije, da je radio samostalno i da je bio u neslaganjima sa Beogradom povodom Kosova. Ipak, ključno je da se složio sa Vučićem da je njegov povod bio odbrana srpskog naroda. Koji god da su stvarni motivi Radoičića, bili su ili krajnje kratkovidi, ili motivisani nekom vrstom sebičnog interesa, ili oba.
A šta možemo da zaključimo iz ovih iznenađujućih, ali ne i neočekivanih događaja? Kao što se videlo još ranije, očigledno je da unutar Srpske napredne stranke, i njegove produžene ruke Srpske liste, postoje tenzije. Predstavnici Srpske liste ne jednom su vršili pritisak na Vučića, kako bi mogli sebi izvući ustupke, kao ‚‚zvanični predstavnici Srba na Kosovu”. Sa druge strane, ova igrarija između SNS i Srpske liste, Srbima na Kosovu je već dojadila, i deo njih se nakon prethodnih sukoba i blokada usudio suprostaviti politici ovih struktura, i na protestima se krenuo obraćati Kurtiju, jer je postalo očigledno da se na lokalne ‚‚predstavnike Srba” ne mogu osloniti da ih zaštite od problema i spreče eskalaciju nasilja.
Nakon toga što je morao da izvrši pritisak na Zoranu Mihajlović i Nebojšu Stefanovića, i sve dok se još uvek njegovi ljudi povezuju sa aferom Jovanjica, pritisak na Vučića je došao i od Kurtija, i od Srpske liste. Vučić je glavni predstavnik SNS, i u njemu se oličuje ‚‚jedinstvo” cele stranke. Ali to jedinstvo je uvek bilo ograničeno time koliko Vučić uspeva da raspodeli plen među glavnim predstavnicima svoje stranke, tako da svi budu zadovoljni. U momentu kada on njima nije više sposoban osigurati deo plena koji oni očekuju, njihova lojalnost brzo se rasplinjava, kao što se rasplinjava lojanost plaćeničkih vojnika kada im general ne preraspodeli plen pljačke. Ovo je samo još jedan simptom poslednjih faza truljenja režima Aleksandra Vučića, koji preti da se uruši pod akumuliranim unutrašnjim kontradikcijama na kojima se gradio. Radoičićeva ostavka i priznanje su pokušaj pranja obraza režima Aleksandra Vučića i Srpske liste, koji doživljavaju sve veći pad popularnosti i uticaja.
A šta ovaj incident znači za radne ljude u Srbiji i na Kosovu? Pre svega, treba biti trezven i reći da je ova situacija daleko od rata - koliko god nas nemilo podsećala na njega. I Vučić, i Kurti, lojalni su podanici Zapada. Oni pokušavaju da igraju barem malo nezavisnu ulogu u odnosu na njih, i zbog toga jesu ponekad pod pritiskom svojih zapadnih mentora, ali oni zavise od njih i pre svega od njihovog kapitala i jedino pomoću njega mogu da se održe na vlasti. Na momente su obojica budale, ali nijedan nije tolika budala da stvarno krene da igra nezavisnu ulogu, a kamoli zaratuje, jer bi tu obojica bili gubitnici. Svaka nacionalistička trzavica između njih, posebno kada se otme kontroli, jača steg imperijalizma na Kosovu, i slabi njihov položaj.
Ipak, ove podele u vladajućoj klasi govore da stvari više ne mogu da se vode kako su se vodile do sada. Novi primerci odmetnika od režima će se pojavljivati, a isto tako, razni nacionalistički oportunisti će se pokušati okoristiti o Vučićevu slabost. Ali kao što avantura Milana Radoičića jasno pokazuje, bilo kakva eskalacija nasilja ne bi dovela do slobode, patriotskog zanosa i pobede, nego do žaljenja. Sa ratom, žalost se ne bi merila u danima, nego mesecima i godinama. Radni ljudi i omladina ne treba da nasedaju na ‚‚patriotski” sentiment koji režim pokušava da prožme da bi sebe zaštitio, nego da aktivno odbija bilo kakvu nacionalističku podvalu. Intenziviranje nasilja nije u interesu ni Srba na Kosovu, kao što su protivnici Srpske liste već rekli, ali isto tako ni Albanaca, što se ogleda u tome što je porodica poginulog policajca apelovala na Kurtija da povuče svoje snage sa severa Kosova. Vladajuće klase Srbije i Kosova žele da prikriju krizu svoje vladavine ovakvim incidentima - i na nekoj dužoj stazi, neće se libiti rata, ako će im to pomoći da se održe na vlasti, i da usput u tom procesu zarade preko leđa mrtvih. Kao odgovor na nacionalizam, naš poziv mora biti internacionalistički - zajednički odgovor Srba i Albanaca da budu protiv svojih predstavnika vladajuće klase, koji žive preko naših leđa i koriste nas za njihove međusobne obračune.
Nećemo ginuti za vaše sebične interese!
