Vučićev kompradorski režim će iznova iskoristiti godišnjicu napada na kosovske Srbe 2004. kako bi potpalio antialbanski šovinizam.

Đacima Srbije danas neće biti predočena celokupna, objektivna i nepristrasna analiza jedne tragedije koja datira još od Prvog balkanskog rata i zločina srpske vojske nad albanskim civilima u Kosovu i severnoj Albaniji. Đacima se neće govoriti o aparthejdskom teroru nad kosovskim Albancima između dva svetska rata i tokom Miloševićeve vlasti. Njima će se tendenciozno servirati primeri zločina albanskih šovinista nad srpskim civilima, ne bi li oni tako prihvatili srpski šovinizam i opravdanost nasilja nad pripadnicima albanskog i drugih naroda kad god to „nacija“ od njih zahteva. Istu stvar će raditi i kompradori na Kosovu, iz potpuno istih razloga.

Nemoć režima da radništvo vrbuje za ofucanu i potrošenu „nacionalnu stvar“, iza koje se uvek krije privatni džep, dovela je do toga da on već treću godinu zaredom svoj nacionalistički otrov direktno plasira onima koji su najranjiviji na ideološke podvale – maloletnim učenicima osnovnih škola. Ovakvim podlim nasrtajima na svest dece i mladih, vladajuće klase Srbije i Kosova nastoje da formiraju poslušne generacije, koje će mrzeti radnike drugih nacija, a pokoravati se izrabljivačima i lopužama iz „svoje“ nacije.

Ipak, osim lumpen elemenata i dela sitnih „preduzetnika“ muljatora, retko ko će se danas mobilisati oko vladajućih i „opozicionih“ huškača. Srpski radnici su na svojoj koži već osetili pravo značenje mantre o „nacionalnom jedinstvu“. Ni deca i mladi, kojima se danas pokušava isprati mozak nacionalističkom patetikom i zloupotrebom žrtava, neće dugo ostati pod dejstvom tog ideološkog otrova. Naprotiv, stvarnost života će ih vrlo brzo naterati da „drugom“ narodu pruže ruku i da u zajedničkoj borbi svako svoga ubije subašu.