Još jedan dan akcije održan je u utorak (28. marta) u cilju suprotstavljanja pokvarenom Makronovom režimu, koji je prošle sedmice natjerao Francusku na povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Borba je i dalje jaka, o čemu svjedoče milioni ljudi koji su izašli na ulice. Ali da bi radnici i omladina izašli kao pobjednici u svojim bitkama s Makronom, stare sterilne metode sindikalnih vođa neće biti dovoljne. Naši francuski drugovi iz Révolution izvlače bilans (objavljen 29. marta) posljednje mobilizacije i pokazuju put naprijed.

Pročitajte original na francuskom |

Jučerašnji dan (28. mart prim. prev.) akcije protiv penzione reforme bio je bogat poukama. Evo nekoliko:

1) Sa više od 2 miliona ljudi na ulicama širom zemlje, mobilizacija je i dalje veoma jaka, posebno imajući u vidu da je to bio 10. dan akcije organizovane od 19. januara. Poređenja radi, isti broj demonstranata je CGT prikazao i tokom 10. dana akcije veoma moćnog društvenog pokreta u jesen 2010. godine.

Ove ogromne rezerve ljutnje i borbenosti užasavaju vladajuću klasu. Na osnovu mnogo militantnije strategije i slogana, lideri sindikalnog pokreta mogli bi u potpunosti mobilisati ove rezerve i nanijeti veliki poraz vladi, ako ne i srušiti je. Umjesto toga, 'intersindikalna' koalicija sindikata samo poziva na 11. dan akcije 06. aprila, devet dana nakon desete.

Ova strategija je očigledno kontraproduktivna. Koja se poruka šalje radnicima koji su trenutno uključeni u štrajkove? Da li bi trebali ostati vani do 06. aprila? U saopštenju za javnost Intersindikala ne spominje ni riječ o ponovnim štrajkovima već jednostavno podržava "štrajkove koji traju od januara". Međutim, samo produbljivanje i širenje ponovljenih štrajkova može natjerati vladu da odstupi.

Činjenica je da su lideri intersindikale uplašeni barem koliko i vladajuća klasa. Njihovo saopštenje za javnost osudilo je “napetost u zemlji koja nas veoma brine”, kao da bi intenziviranje klasne borbe moglo učiniti bilo šta drugo osim “podići tenzije”. U istom saopštenju za javnost izražava se uzbuna zbog “rizika od društvene eksplozije”. I dok se vlada bavi brutalnom policijskom represijom demonstracija i štrajkačkih protesta, intersindikala ljubazno traži od nje da "garantuje sigurnost i poštovanje prava na štrajk i demonstracije". Ovo bi bilo smiješno da nije tako ozbiljno.

2) Mladi su juče bili veoma prisutni na demonstracijama. Upotreba člana 49.3 [forsiranje penzijske reforme bez glasanja u Narodnoj skupštini] jasno je podstakla mobilizaciju studenata i srednjoškolaca, koji su do tada bili relativno pasivni. To je logično: mladi s pravom vide član 49.3 kao uvredu za najelementarnije demokratske principe. To nije samo mobilizacija protiv penzione reforme, već protiv brutalnog, autoritarnog i reakcionarnog režima. Borimo se za radikalnu transformaciju društva.

Ova mobilizacija mladih potvrđuje ono što objašnjavamo od početka pokreta: da su sindikalna rukovodstva proširila cilj borbe, da su pozvala narod na mobilizaciju protiv vlasti u cjelini – i na program raskidanja sa svim politikama štednje – one bi ohrabrile nove slojeve mladih ljudi i radnika da uđu u borbu.

Foto: La CGT, Twitter

Ovu tačku gledišta dijele široki slojevi pokreta. Na primjer, juče su na Interfakultetskoj Generalnoj skupštini u Tuluzu aktivisti Révolutiona branili sljedeći prijedlog, koji je usvojen glasanjem 800 prisutnih studenata i radnika:

“Generalna skupština Inter-faksa u Tuluzu pridružuje se radnicima u trenutnoj borbi protiv penzione reforme. Upotreba člana 49,3 označila je prekretnicu u toku ove borbe. Sada, u svijesti sve većeg broja mladih ljudi i radnika, borba protiv reformi je spojena s borbom protiv Makronove vlade i svih njenih politika. Da bi doprinijeli uspjehu pokreta, lideri intersindikale više se ne smiju zadovoljavati samo traženjem povlačenja reforme. Mora se opremiti ofanzivnim programom odbrane interesa radnika i omladine. To će doprinijeti razvoju pokreta ponovni štrajkova, koji jedini može garantovati našu pobjedu.”

3) Rekli smo to mnogo puta: buržoazija je prestravljena snagom ovog pokreta. Ali ona ostaje ništa manje odlučna da nametne ovu kontrareformu (i mnoge druge), jer je u pitanju konkurentnost francuskog kapitalizma, odnosno ono što je krupnoj buržoaziji draže od svega na svijetu: njen profit.

Zbog toga su se posljednjih dana umnožili manevri – kako na strani vlade, tako i na strani čelnika intersindikale – da se pokuša začepiti društveni vulkan. Ima oblik veoma lošeg vodvilja. Makron je predložio liderima intersindikale da se sastanu i razgovaraju o svemu što žele – osim o penzionoj reformi. Sa svoje strane, lideri intersindikale predložili su da se imenuje "posrednik" - između njih i vlade - koji će razgovarati o penzionoj reformi. Na šta je Vlada odgovorila da im nije potrebno "posredovanje" da bi međusobno razgovarali o bilo čemu (osim penzione reforme). Istovremeno, intersindikala je najavila da će ponovo "pisati" Makronu. A sa svoje strane, premijerka Elizabet Born je pisala čelnicima intersindikale da im ponudi "intervju". Loran Berger (šef konzervativnije sindikalne konfederacije CFDT) rekao je da će otići tamo da razgovara s premijerkom – o onome o čemu ona ne želi da čuje.

Foto: Unité CGT, Twitter

Sve to ima za cilj demobilizaciju radnika i obnovu takozvanog „socijalnog dijaloga” – odnosno „pregovaranja” o kontrareformama od strane sindikalnih vrhova. Mladi i radnici ne mogu očekivati ​​ništa dobro od ovih razgovora između vlade i sindikalnih vođa, koji neće raditi ništa osim što će tražiti kompromis. Moraju se osloniti samo na svoje snage i demokratsku organizaciju borbe.

4) Zastoj u strategiji nacionalnih vođstava sindikata, tokom niza godina, počeo je da dobija spektakularan i izuzetno značajan izraz na dan otvaranja Nacionalnog kongresa Konfederacije sindikata CGT. „Izvještaj o aktivnostima“ [bilans rada sindikata] odlazećeg vođstva odbacilo je 50,3 posto delegata. Ovo je ogroman poraz bez presedana za generalnog sekretara Filipa Martineza i odlazeće vođstvo uopšte. Unutrašnja polarizacija u CGT-u zvanično je prešla novi prag.

Kongres CGT-a će se nastaviti do petka. Zasigurno će biti jakih naknadnih potresa nakon ovog potresa. Révolution ponavlja svoju podršku lijevoj frakciji CGT-a (Unité CGT) i njenom kandidatu za generalnog sekretara, Olivije Meteu.

Vratićemo se opširnije na ovaj CGT Kongres, koji označava prelomnu tačku u evoluciji ove konfederacije. Za kraj, citiramo izvod iz deklaracije Unité CGT od 19. marta, koja je u suprotnosti s ekstremnom umjerenošću lideraintersindikale:

“Nalazimo se na prekretnici. Previše povlačeći uže, oni [Makron i njegova vlada] su ga prekinuli. Dakle, hajde da kažemo otvoreno: sada, ono što je u pitanju nije samo odbacivanje nove starosne granice za penzionisanje od 64 godine. Riječ je o povratku na 60 godina starosnu granicu za  penzije. Otprilike SMIC [međuprofesionalna minimalna plata] od 2.000 evra. Renacionalizacija/eksproprijacija autoputeva, industrije i imovine ljudi, koja je opljačkana. Radi se o ukidanju odredbi o nezaposlenosti, o ukidanju subvencija za privredu, to je odgovor na sve naše socijalne potrebe. Radi se o promijeni režima. Ovaj društveni poredak je predugo trajao.”

Apsolutno se slažemo!

Tekst je objavljen 30. marta 2023.