Kao grom iz vedra neba je krajem februara došlo do blokade Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Duga tišina na polju studentskih borbi sa njom je naglo prekinuta. Ova tišina je, međutim, bila samo tišina pred buru. Ispod površine se krila sasvim druga slika: studenti već godinama pate od katastrofalnih uslova na fakultetima od uvođenja Bolonjskog sistema 2006, kada je visoko obrazovanje bilo pretvoreno u robu – razvoj protiv kojeg su se studenti širom bivše Jugoslavije masovno borili, kada su kapitalizam i logika tržišta pokazali svoje pravo lice. Studenti imaju sve manje vremena za duboko bavljenje gradivom, sve se radi o brzom završavanju studija sa ciljem neposrednog zapošljavanja. Još tada su se studenti Arhitektonskog fakulteta borili protiv ovog novog sistema, te su organizovali štrajk na svom fakultetu.

Međutim, ovo je samo vrh ledenog brega. Kapitalizam se već godinama nalazi u sistemskoj krizi, te su vlade širom sveta uvele oštre programe mera štednje. Uloga javnog sektora i državnog vlasništva je drastično smanjena, javna preduzeća su privatizovana, ili podvrgnuta programu masovne štednje. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu ovo zauzima značajnije razmere: toaleti koje koristi više stotine studenata uglavnom ne rade, ili im nedostaje toalet papir, prozori se ne mogu zatvoriti, što je tokom zime posebno velik problem, higijenska i zdravstvena situacija je takva da se studenti razboljevaju zbog loših uslova studiranja. Mere štednje i logika tržišta su pretvorile mesto koje je bilo namenjeno za učenje i napredak u ruinu.

Pored toga, činjenica da studenti sami moraju kupiti skupe materijale koji su potrebni za arhitekturu je samo jedan od niza problema. Studirati i položiti ispite na vreme zahteva mnogo vremena, što znači da studenti uglavnom ne mogu da se zaposle paralelno sa studijama. Cela porodica dakle mora izdržavati studenta tokom trajanja studija, uprkos trenutnoj ekonomskoj situaciji, u kojoj vidimo zastrašujuće poskupljenje svih potrošačkih dobara. Postaje sve teže za porodice da podržavaju članove porodice koji studiraju.

U ovom kontekstu je pre nekoliko nedelja došla vest da će se školarina drastično povećati – za više od 400 evra. Ovo je bila kap koja je prelila čašu. Posle godina muke i konstantnog pogoršavanja uslova studiranja, usred ogromne inflacije koja svakako čini studiranje sve nepristupačnijim, studenti su odjednom morali da odvajaju još više iz svog džepa da bi finansirali svoje studije. Ovog puta, njihov odgovor je bio: „Ne!”. Sledećeg dana je studentski parlament Arhitektonskog fakulteta usled masovnog pritiska studenata odozdo najavio blokadu. U toku prvih nedelju dana je prema nekim navodima učestvovalo više stotina studenata u blokadama tog fakulteta. Atmosfera je bila radikalna – studenti su blokirali ulaze stolicama, nalepili plakate sa sloganima „Trebalo je da upišem Harvard,“ (aludirajući na visoku cenu školarina), kao i „Eat the Rich.“ (pojedimo bogate - bunt protiv profitiranja na obrazovanju). Uprkos borbenom raspoloženju, nakon pritiska fakultetske uprave, posle samo nekoliko dana, studentski parlament je, protiv volje brojnih studenata, najavio kraj blokade.

Ovo, ipak, nije bio epilog ove borbe. Neki studenti su zaključili da je potrebno obrazovati nezavisno telo, koje bi direktno odrazilo interes većine studenata. Potreban je bio „plenum“ u kojem bi svi studenti mogli da učestvuju i u kojem bi svi direktno glasali za delegate koji bi zastupali te interese. Na osnovi glasanja većine bi bilo moguće oblikovati zajedničku perspektivu i organizovati borbu protiv povećanja školarine. U ponedeljak (13.03.2023.) je takav plenum organizovan i na njemu se pojavilo oko 50 studenata. Taj plenum je veliki iskorak napred i kao marksisti podržavamo obrazovanje takvog nezavisnog tela, koje bi moglo da odražava stvarne interese studenata, za razliku od Studentskog parlamenta (SPAF) i drugih studentskih organizacija koje su pod uticajem rektorata. Ovo okupljanje je obnavljanje lekcija iz 2006. kada je došlo do formiranja takvog plenuma.

Uprkos izdaji Studentskog parlamenta, ovaj plenum, kao i sama činjenica da se blokada desila, jasno i glasno potvrđuje analizu marksista: nema više stabilnosti! Ova blokada je samo preteča zaoštravanja klasne borbe u Srbiji, prvi „foršok” koji najavljuje novi dolazeći društveni zemljotres. U krajnjoj liniji će biti potrebno ne samo formirati plenum ili radne grupe nego permanetnu organizaciju koja bi mogla da poveže sve pojedine borbe studenata. Osnovni problem, koji prožima sve sektore društva je logika profita, što je samo druga reč za klasne interese kapitalista, vladajuće klase u ovom ekonomskom sistemu, kapitalizmu.

Takvu organizaciju pokušavamo da gradimo sa našim političkim radom u okviru Crvenih. Pozivamo sve studente koji se slažu sa ovom analizom da stupe u kontakt sa nama i da diskutuju o sledećim zadacima. Ova blokada pokazuje šta je moguće. Studenti su pokazali inspirišuću borbenost, prvi u redu u borbi protiv inflacije i neka ona bude najava za predstojeću epohu klasne borbe u Srbiji!