Takozvani ‚‚beli štrajk” radnika prosvete počeo je još pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, koji je usmrtio 15 ljudi i koji je pokrenuo lavinu nezadovoljstva u Srbiji. U ovoj vrsti štrajka su nastavnici i profesori srednjih i osnovnih škola skraćivali časove na 30 minuta, i iz protesta svim učenicima upisivali petice kada god je bilo ocenjivanja, iskazujući time simboličan protest povodom toga koliko je obrazovni sistem obesmišljen.

Foto: Vesna Andrić/Danas

Pored niskih plata za visokoobrazovane ljude, koji bi trebali da pripremaju nove generacije za život, profesori se suočavaju sa izuzetnim obespravljenjem, gde su nedostaci korektivnih mera prema učenicima nekad dovodile do izuzetnog nepoštovanja predavača, a u nekim slučajevima i nasilja. Pored toga, da stvar bude gora, učestalo se i maltretiranje nastavnika i profesora od strane roditelja, koji su nezadovoljni načinom ocenjivanja njihove dece, što je takođe u nekim slučajevima rezultovalo nasiljem, za koje niko nije odgovarao. Ovakav položaj prosvetara nesmetano je nastavljen i nakon masakra u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, u kojoj je učenik usmrtio devetoro vršnjaka i školskog čuvara, a takođe ranio još 5 učenika i nastavnicu.

I kao da to nije dovoljno, profesori su pretrpani nepotrebnom administracijom da bi se ispunili kvote i kriterijumi nametnuti od strane režima. Ovo je neretko nažalost mnoge prosvetare bacalo u cinizam povodom njihove uloge u društvu, ali isto tako i učenike koji sve manje ozbiljno shvataju školovanje. ‚‚Beli štrajk” nije bio ni blizu dovoljan da prodrma režim, koji ima ogromne koristi od toga da se na obrazovanju štedi, i da se umesto obrazovane, stvara jeftina i poslušna radna snaga, te je bez problema ignorisao prosvetare u štrajku.

Mnogi ovakvi štrajkovi sa skraćenjem časova su i prethodnih godina bili poraženi. Još i pre masovnih protesta, prosvetari su polako shvatali da ova metoda nije dovoljna, i u nekim slučajevima su se štrajkači krenuli povezivati sa roditeljima, pozivajući ih na solidarnost, jer ni učenicima, ni njihovim roditeljima nije u interesu da prosveta bude u ovako katastrofalnom stanju. Takođe, prosvetari su sve više pravili javne protestne šetnje, da bi učinili svoj problem vidljivijim šire od okvira škole. Odvažnost ovih poteza pokazala se u tome što su poziv na solidarnost roditelja, kao i štrajkačke aktivnosti van škole ilegalne, te su prosvetari zarad borbe pokazali spremnost da se suoče sa eventualnom represijom države.

Iako je pokret protesta koji traži hitnu krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice inicijalno zasenio borbu prosvetara, kada su studenti ušli u blokade fakulteta, prosvetari su znali da je njihova borba, borba studenata, i borba svih nas, povezana u jednu borbu protiv sistema koji ljudske potrebe ne stavlja na prvo mesto. Učenici, profesori i nastavnici zajedno su učestvovali u pokretu ‚‚Zastani Srbijo”, gde su nakon pritiska režima na profesore koje učestvuju u ovom pokretu učenici stali u njihovu odbranu.

Shvatajući da su prosvetari u daleko jačoj pregovaračkoj poziciji nego što su bili, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, čiju ostavku prosvetari u štrajku traže, izvela je manevar tako što je uvela raniji i duži zimski raspust, nadajući se da će time borbu prekinuti. Kako se približavao 20. januar, kada je drugo polugodište trebalo da počne, vlada je pokušala da izvede nove manevre, pregovarajući sa vođama tzv. reprezentativnih sindikata koji su bili skloniji da sklope trule dogovore.

Dogovor koji je vlada sklopila sa njima bio je kriminalan. Iako se predstavljao kao povećanje od 30% posto, on je to trebao da uradi na kašičicu, sa povećanjem od 11% u februaru, 11% u aprilu i 5% u septembru. Svako ko je pratio štrajk radnika Pošte, kojima su slična obećanja davali, mogao je da shvati da bi stvar stala na prvih 11%, ako i toliko.

Ukombinovano sa zajedničkom borbom sa studentima, prosvetari su se, uprkos odluci o obustavi štrajka od strane tzv. reprezentativnih sindikata, 20. januara odlučili na potpunu obustavu rada. Ovo je dočekano sa ogromnim entuzijamom i na društvenima mrežama su brojni snimci borbenih govora, pesama solidarnosti, skupova podrške prosvetarima u kojima su roditelji i učenici. Na pretnje premijera Miloša Vučevića da će slati prosvetnu inspekciju na one koji ne budu radili, prosvetna inspekcija je u nekim slučajevima javno odbila poslušnost. Predsednik jednog od reprezentativnih sindikata koji su sklopili dogovor sa vladom je dao ostavku na tu funkciju, a ostavke su dali i pojedini direktori škola.

Kao i na protestima, čuju se pozivi na generalni štrajk. Trenutni plan je da ova potpuna obustava rada traje nedelju dana. Paralelno sa ovim štrajkom, Advokatska komora Srbije je takođe u jednonedeljnoj obustavi rada. Deo zaposlenih u Elektroprivredi Srbije takođe je najavio početak štrajkačkih aktivnosti ove nedelje. Prosvetari su sa protesta u Beogradu pozvali i radnike iz ostalih sektora da krenu u štrajk, što jeste ispravan put.

Ova situacija definitivno pokazuje potencijal da ovi štrajkovi prerastu u jedan pravi generalni štrajk. Za to svakako treba da se gradi i organizuje umrežavanjem, jer javni pozivi nisu dovoljni. Radnici različitih branši treba međusobno da se povežu, kako bi kolektivno izvršili veći pritisak na vladu i jer svi dele iste ili slične probleme na svojim radnim mestima. Potpuno i bezuslovno podržavamo štrajk prosvetnih, i svih drugih radnika, uz sve njihove zahteve. Obrazovanje u Srbiji je već uništeno i njegov privremeni prekid ga neće dodatno urušiti, nego je jedino što ga može dovesti u iole normalnije stanje.

Napred ka generalnom štrajku!