Izražavamo saučešće porodicama poginulih u požaru u Kočanima. Besni smo što ne možemo ništa više učiniti od davanja saopštenja.

Prisetimo se u ovom trenutku da su deca ginula kao da smo u nekom ratu. I mi smo zaista u ratu, građanskom ratu u kojem obični ljudi umiru ili se žrtvuju. 

Izvor: sdk.mk

Pročitajte saopštenje na makedonskom jeziku.

Pogledajmo šta se dešavalo u prošlosti. 

U montažnim bolnicama u Tetovu u požaru su izgoreli pacijenti – resorni ministar je postao predsednik najveće opozicione stranke, a proizvođač koji je prodao montažne barake nastavio je sa poslom. 

U Ohridu su se udavili zbog prevrtanja broda – jezero je krivo što ima vodu, a niko nije odgovarao. 

Ljudi su ginuli u nepodobnom autobusu – vozač je okrivljen, osuđen, a gazda otišao na odmor. 

Procenjuje se da u Makedoniji godišnje umire 4.000 ljudi zbog zagađenog vazduha – Ministarstvo životne sredine je mesto gde parazitiraju pristalice stranke. Plus, Makedonija će uvoziti smeće koje nema šanse da preradi, već će ga spaljivati. Kažu da je 10 odsto slučajeva raka pluća, agresivne i smrtonosne bolesti, posledica lošeg kvaliteta vazduha. 

U bolnicama širom Makedonije ne rade ni rendgenski ni MR aparati. Umesto infuzije, daje se sredstvo za čišćenje koje ubija pacijente. Sa Onkološkog odeljenja se kradu lekovi, na drugim klinikama nema lekova, a za operacije se plaća mito. 

Avioni su se rušili. Zbog divlje vožnje, devojke i dečaci gaze se po celoj zemlji. 

Žene i devojke su ubijali, silovali i maltretirali njihovi muževi – država ih nije zaštitila. 

I stiže vest od 16. marta 2025. da je u požaru u diskoteci stradalo najmanje 59 ljudi. Preko 140 njih ima opekotine, verovatno trajno oštećenje. 

Zašto? Zato što su inspektori partijski, a ne profesionalni i nezavisni. Oni zavise od milosti vlasti, a ne služe narodu. Jer buržoaske partije, bez saglasnosti većine, oblikuju svaki segment života, a većina ih ne može promeniti. Radnička klasa nema vođe, nema program, nema partiju, a rascepkana je i podeljena na nivou da njome vladaju slabiji i manje sposobni od nje. 

Pravosuđe ostaje banda korumpiranih službenika izvršne vlasti. Skupština je samo brbljaonica bez efekta protiv prave vlasti, poslovne elite i njihove Vlade. Makedonska vlada nije u stanju da napravi promene u borbi protiv korupcije 30 ili više godina. To je samo oruđe stranih sila i domaćih tajkuna. 

Biznismeni, ovi milioneri, bez prestanka se obogaćuju ekstraprofitom na račun radničke klase kroz utaju poreza i supereksploataciju, gde ne plaćaju ni osnovne troškove života sa najnižim platama u bivšoj Jugoslaviji. 

Država je nesposobna da obezbedi bezbednost, slobodu i razvoj ljudi. Mi, komunisti, shvatamo da je greška u sistemu, u beskorisnim liberalnim institucijama kao što su Skupština, Ustavni sud, Vlada sa svojim ministarstvima i inspekcijama, i policija koja je samo svedok i hroničar zločina. Greška je u kapitalizmu i njegovoj iluziji da se može izgraditi nešto progresivnije, razumnije i kulturnije. Ne može. Sistem je razbijen i protiv naroda i nema spasa ni ovde na periferiji ni na razvijenom Zapadu.