Ispred Ministarstva kulture Republike Makedonije u Skoplju 19. aprila 2024. godine održan je protest kulturnih radnika zbog kašnjenja plata za mesec mart. Radnici u kulturi izrazili su svoj revolt organizujući se preko Saveza kulture Republike Makedonije. Naime, SKRM kao sindikat radnika u kulturi nastao je iz neophodne potrebe sindikalnog organizovanja kulturnih radnika, u uslovima kada je Sindikat Obrazovanja, nauke i kulture (SONK), u čijem okviru su bili kulturni radnici, bio potpuno bez sluha kad su u pitanju njihovi zahtevi. Nemoć SONK-a organizovala je kulturne radnike u novi sindikat - SKRM, u kome su radnici videli nadu za demokratičniju organizaciju. Radnici u kulturi izneli su svoje zahteve, koji su bili krunisani usvajanjem Kolektivnog ugovora o kulturi. S obzirom na to da su kulturni radnici bili među radnicima javnog sektora sa najnižim primanjima, (iako je veliki deo njih visokoobrazovan i kvalifikovan), jedan od zahteva je bio unošenje člana 65. u Kolektivnom ugovoru o kulturi, što u suštini znači progresivno povećanje plata kulturnih radnika čiji je rast vezan za rast minimalne zarade na nivou države.
Pročitajte tekst na makedonskom jeziku.
Donošenjem ovog Kolektivnog ugovora o kulturi značajno je poboljšan materijalni položaj kulturnih radnika. Time je napravljen ne samo korak u rešavanju njihovih ključnih problema , već je napravljen presedan pravljenjem dobrog Kolektivnog ugovora u interesu radnika, koji služi kao inspiracija ostalim granskim sindikatima u njihovim bitkama. Ali kao što znamo i kako sama dijalektika nalaže, buržoaska država će uvek pokušavati da napadne pozitivne tokove radničke borbe i nametne neku štetnu politiku na leđa radničkog pokreta, kako bi ugušila rastuću klasnu borbu u budućnosti. Tako je u više navrata, uprkos javnom izjašnjavanju vladajućih elita da će Kolektivni ugovor o kulturi biti siguran, ipak bilo pokušaja da se on promeni, posebno u vezi sa članom 65. S druge strane, organizovani radnici su pokazali da kada jednom osvoje neko pravo, neće ga se tako lako odreći.
Poslednji događaji, odnosno protest radnika u kulturi zbog kašnjenja plata, pokazali su da kulturni radnici budno prate dešavanja i organizovano deluju preko svog sindikata. To znači da je radnička klasa svesna svog položaja i svojih prava, odnosno da neće lako dozvoliti da njome manipulišu buržoaske partije.
Radnici u kulturi, kao i svi ostali, su radnici i deo su radničke klase koji primaju platu u zamenu za svoj rad. To znači da svi radnici, posebno iz privatnog sektora, treba da se ugledaju na radnike u kulturi, gde kroz jaku sindikalnu organizaciju mogu da osvoje svoja prava.
Treba napomenuti da kulturni radnici svojim primerom pokazuju i odgovornost pred celokupnom radničkom klasom da se sindikalnim organizovanjem mogu stvoriti uslovi za Kolektivni ugovor koji će poboljšati njihov položaj u društvu. Radnici u kulturi ne smeju se povinovati nijednoj buržoaskoj vlasti i treba da podstaknu čitavu radničku klasu da prati njihov primer. Dobra prilika za potvrdu ovih teza je prvomajski protest gde bi radnička klasa trebalo da izađe u što većem broju na ulice i pokaže svoju organizovanu snagu kao glavnog faktora svakog društva.
Ali moramo ići korak dalje. Naš zadatak kao komunista je da budemo tamo gde se vodi klasna borba i da jasno i glasno kažemo da će svaka borba i za najmanje ustupke u korist radničke klase dovesti u pitanje sam kapitalistički sistem, posebno u kontekstu rastuće krize i inflatornih pritisaka. Ne zadovoljavamo se samo malim ustupcima koji se lako mogu oduzeti u kriznim vremenima, mi želimo da izgradimo novi svet u kome će radnička klasa moći da uživa u blagodetima društvenog blaga koje stvara, bez pritiska najamnog ropstva. Pridružite nam se u takvoj borbi!
