Juče je ispred Ministarstva finansija u Beogradu održan protest pijačnih trgovaca. Na protestu se moglo primetiti da su demonstranti došli iz svih mesta u Srbiji - od Leskovca do Subotice. Povod za protest koji su organizatori nazvali „štrajk upozorenja pred generalni štrajk” jeste najavljena fiskalizacija koja podrazumeva uvođenje fiskalnih kasa na pijacama.
Prema rečima pijačnih prodavaca, takva ideja je nerealna iz više razloga. Uvođenje fiskalizacije ovim trgovcima, koje država cinično naziva nakupcima, jer pijačare za razliku od supermarketa i trgovinskih lanaca koji brutalno eksploatišu radnike ne smatra dostojnim tog termina, podrazumevalo bi da prodavci na pijaci moraju imati određeno radno vreme u kojem će biti na tezgama, takoreć da otključaju kasu, nezavisno od vremenskih uslova. To im nikako ne odgovara, jer kako navode sveže voće i povrće se na niskim ili previsokim temperaturama mrzne, odnosno kvari, pa prodavci prilagode radno vreme vremenskim uslovima. Sa fiskalizacijom to ne bi bilo moguće. Takođe, same cene namirnica na pijaci su promenljive. Pijačari cene nivelišu - ukoliko kvarljiva roba dugo stoji u toku dana, cene se spuštaju iz sata u sat kako bi prodavac voća ili povrća mogao da proda robu, umesto da je baci. Kako bi to izgledalo ukoliko bi se uvela fiskalizacija? Tako što bi svaki prodavac morao knjigovođi da prijavljuje svaku promenu cene robe, što je na nivou naučne fantastike kada je reč o dinamici pijačne prodaje.
Pijačarima bi fiskalizacija donela još veće namete, baš zbog već pomenutog uvođenja knjigovođa, što bi za sobom dovelo i redovna maltretiranja od strane inspekcije. Plaćanje zakupa tezgi je po sebi već dovoljno veliko opterećenje, a ne smemo zaboraviti i da jedan deo prihoda pijačara ode i na plaćanje doprinosa i poreza. Kako sami kažu, ovi novi nameti bi za mnoge značili zatvaranje tezgi, što bi rezultovalo u više desetina hiljada ljudi bez posla. Po njihovoj oceni, ovaj potez države je nerealan i nema im smisla to što ih država tera da postanu socijalni slučajevi.
Pored toga što mnogi pijačari žive od prodaje sopstvenih proizvoda, oni su takođe u nekoliko navrata istakli da njihova borba protiv fiskalizacije dotiče mnoge druge ljude koji žive od svog rada. Gašenjem pijaca bez posla ostaju čistači pijaca i mnogi drugi radnici u javnim preduzećima koji održavaju pijace, dok će oni proizvođači od kojih se vrši otkup robe koja završi na pijačnim tezgama morati da traže nove kupce, koji će sigurno oboriti cene njihovih proizvoda usled smanjene konkurencije među kupcima.
Kako je jedan od govornika istakao, ovo je pitanje svih nas, pozdravivši i sve nacionalne manjine i posebno Gorance koji imaju značajan udeo u pijačnom životu. Prisutne su podsetili i na to da je u vreme rata i ekonomskih kriza pijaca bila ta na kojoj je svako mogao da nađe hranu, kao i to da su oni koji su odbegli od rata devedestih dočekani da budu jeftinija radna snaga ili su završili kao pijačari što im je omogućilo da prežive i ne budu socijalni slučajevi.
U igri malih i velikih, tržišnu utakmicu uvek gube prvo mali trgovci. Sama uloga države je da donosi zakone i propise u korist velikih privatnih kompanija, uključujući tu i trgovinske lance koji su najveći lobisti „uvođenja reda na pijace“. Pijačari jesu konkurenti velikim trgovinskim lancima, a ubijanjem pijaca, država će proširiti armiju radne snage i oboriti cenu rada svim radnicima. Takozvana slobodna tržišna konkurencija u krajnjoj instanci uvek dovodi do pobede najjačeg – do pobede monopola. Mi pozdravljamo pijačare u njihovoj borbi protiv samovolje monopolista i države, kao i asociranje njihove borbe sa „generalnim štrajkom“. Iako bi obustava rada trgovaca svejedno samo ubrzala njihovu propast, pravi radnički generalni štrajk je jedini adekvatan odgovor na trenutne i buduće napade na životni standard stanovništva koji vrše država, njeni tajkuni i „investitori“. Kada dođe trenutak za generalni štrajk, borbe svih koje ugnjetava krupni kapital u njemu će naći ujedinjenje.
