Odbrana Gorenja nije samo borba za preživljavanje Velenja. Braneći fabrike od zatvaranja branimo sve nas, branimo hleb i budućnost radništva svih jugoslovenskih zemalja i radništva celog sveta. Da bismo u toj borbi pobedili, međutim, ne smemo se samo držati kapitalistima prihvatljivih oblika protesta i sindikalnog organizovanja.
Izvirno besedilo v slovenščini preberite tukaj
Navodno zbog smanjenja prometa uoči korona-krize, vlasnik Gorenja, kineski Hisense, najavio je otpuštanja 2200 radnika. Od toga 1000 u Velenju i 1200 u Srbiji, Češkoj i prodajnim ispostavama po celoj Evropi. To je zadnje u nizu mnogih otpuštanja u Gorenju, koje je za vreme preuzimanja 2018. godine imalo 11000 zaposlenih, a na početku 2020. godine ima ih tek 7100. Zadnje otpuštanje dogodilo se u februaru, kad je otpušteno 300 radnika a prije toga krajem 2019. godine kad je otpušteno 270 radnika. Velenje, (nekad Titovo Velenje) radnički grad sa oko 25000 stanovnika, tako dobiva 1000 novih nezaposlenih. U protestu protiv otpuštanja sindikat SKEI Velenje i gradska uprava Velenja 08.maja pozivali su građane, da trubama iz automobila pokažu solidarnost vozeći se pored fabrike Gorenja. Odazvao se velik broj građana i kolona trubećih vozila trajala je preko desetak minuta. Ovaj poziv je zadnji u nizu akcija pod sloganom „Brez Gorenja ni Velenja!“, koje u raznim oblicima traju već od preuzimanja firme 2018 godine. Drugih mogućnosti za ostvarivanje svojih zahteva sindikat u okviru buržoaske države nema. Sada su potpuno sazreli gorki plodovi tranzicionih zakona o radu i štrajku i ceo sindikalni pokret plaća cenu decenija defanzive i kukavičluka svog birokratskog vođstva.
Situacija u Velenju pokazuje kako je nemoćna jedna tobože nacionalna vlast, koja je po svim svojim delima samo administrator multinacionalnog kapitala. U odnosu na kapital, grad i radnici koji u njemu žive i koji već 70 godina dišu sa Gorenjem nebitni su vlastima „samostalne“ evropske Slovenije. Tržišna privreda nam svakim danom sve surovije daje na znanje da je i ljudski život podložan zakonima ponude i potražnje i da beda vreba iza svakog ugla, bez obzira na to koliko se radnik trudio i koliko godina mukotrpnog rada uložio u firmu. Nova svetska kriza kapitalizma, za koju je korona poslužila kao katalizator, nije otkrila nove činjenice o kapitalu i njegovom odnosu prema ljudskim životima, ali ih jeste istakla u posebno surovim crtama i otklonila je svaki tračak nade u mogućnost „socijalnog dijaloga“ i socijalne odgovornosti kapitalističke države.
Nemojmo se zavaravati – svi polako dolazimo pod oštricu novih otkaza i socijalnih rezova. Zato je toliko važnije podržati sindikalnu borbu u svim fabrikama na udaru epidemije profitnog motiva! „Brez Gorenja ni Velenja“, ali odbrana Gorenja nije samo borba za preživljavanje Velenja . Braneći fabrike od zatvaranja branimo sve nas, branimo hleb i budućnost radništva svih jugoslovenskih zemalja i radništva celog sveta. Da bismo u toj borbi pobedili, međutim, ne smemo se samo držati kapitalistima prihvatljivih oblika protesta i sindikalnog organizovanja. Potrebna nam je revolucionarna radnička partija, potrebna nam je ofanziva rada!
Solidarno sa Gorenjem!
Nijedan otkaz, ni sat duže rada, ni centa manje plate!
Smrt kapitalizmu – sloboda narodu!
