U Srbiji su od skoro počeli protesti lupanja šerpama sa prozora, tzv. šerpovanja, koji se dešavaju svako veče u 20:05 u brojnim gradovima Srbije. Iako pokrenuti od strane inicijative Ne davimo Beograd i podržani od strane opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju, mnogi su se priključili ovom protestu sa ciljem da iskažu svoje nezadovoljstvo društvenim sistemom kojim Vučić upravlja i dobar deo učesnika štaviše odbacuje opoziciju okupljenu oko SZS. Isprepadan ovim protestom, strahujući od njegovog širenja uprkos uoči izbora, Vučićev režim je uspeo da paničnom reakcijom na krovovima beogradskih zgrada zabije par autogolova i dodatno diskredituje svoju vladavinu.

Kao što to režim inače radi, odgovor na proteste je bio orkestrirani pokušaj manipulacije javnim mnjenjem. Ovog puta doduše, taj pokušaj manipulacije je bio toliko skandalozan da će se čak i mnogi simpatizeri koalicije oko Srpske napredne stranke zapitati da li je Vučić normalan.

Vučićeva povezanost sa kriminalnim elementima navijačkih grupa je i ranije bila predmet raznih glasina i spekulacija. No, ti elementi nisu baš omiljeni ostatku stanovništva. Scene u kojima se maskirani momci sa dozvolama za kretanje u vreme policijskog časa penju na krovove zgrada, neke od kojih su stambene, gde „navijaju“ i pale baklje, probudiće nelagodu i osećaj ugroženosti čak i mnogim običnim Vučićevim simpatizerima. Kada policija ne uradi ništa povodom njihovih „nastupa“, to šalje jasan signal da su kriminalci zapravo iznad zakona i da njihovo puštanje s lanca nema samo prećutnu, već i pisanu, overenu, podršku državnog aparata fizičke prinude. Kriminalni krugovi se tu ogoljuju kao dodatak policijskom aparatu, a ne njegov protivnik. Ovaj potez je verovanto imao za cilj da zastraši protestante. Ali kao što vidimo po brojnim video snimcima, postignut je sasvim suprotan efekat. Štaviše, verovatno je baš ovo ogoljeno paktiranje sa kriminalom pobudilo dodatnu dozu besa prema režimu i pomoglo mobilizaciji za šerpovanje. Mnogi protestanti su se čak i lično konfrontirali sa huliganima. Isto tako, obični, neprivilegovani, simpatizeri Srpske napredne stranke, koliko god da su obožavaoci Vučićevog lika i dela, neće sa simpatijama gledati na činjenicu da se Vučić služi bandama da „zavodi red“. Stabilnost Vučićevog režima u mnogome je bila povezana sa činjenicom da su kriminalni elementi bili sakriveni od očiju običnog čoveka i prepušteni internim sukobima. Sada su stavljeni u prvi plan i njihova lica niko normalan ne želi da vidi. Ostaje da se vidi koliko ljudi želi da nastavi da gleda režim čije su oni postali lice.

Prazan krov sa razglasom - Izvor: mojnovisad.com

Iako je Vučić vešt manipulator, drugi autogol je bio puštanje prethodno snimljenog audio zapisa skandiranja sa razglasa krovova. Ovaj pokušaj manipulacije koji podseća na fore iz doba Miloševića, toliko je providan da je jedino i mogao imati kontraefekat. Vučićevo „botovanje“ je moglo imati neki efekat veštačkog kreiranja javnog mnjenja na društvenim mrežama, jer na mrežama pravi ljudi barem mogu da glume više lažnih osoba odjednom. No kada se ta stvar pokuša reprodukovati van mreža, stvar je malo drugačija. Glupost ove metode manipulacije je očigledna. Kako su mislili da niko neće primetiti krovove bez ljudi na kojima se pušta očigledno prethodno snimljeno skandiranje sa razglasa?! Ovo je takođe dodatno razbesnelo protestante i na društvenim mrežama su se ovog puta raširili snimci praznih krovova sa kojih navijaju nevidljivi navijači, što je moralo i mnogim običnim pristalicama SNS-a otkriti koliki je privid navodna masovna podrška režimu i kolika praznina se krije iza naizgled moćne političke mašinerije. Kao što je slučaj sa mnogim nenarodnim režimima, poput Miloševićevog 2000. ili DS-ovog 2012, providni trikovi i trapavi pokušaji manipulacije ih dodatno diskredituju jer izazivaju gađenje (i još gore, podsmeh) u širim slojevima društva. U ovim praznim krovovima, u nedostatku virtuelnih simpatizera i ucenjenih ljudi, ogleda se stvarna količina podrške Vučićevom režimu.

Đilasov šut je pak bio stativa. Prorežimsko navijanje u kojem se skandira „Hej, hej, Đilase, vrati pare lopove!“ je bilo skandirano i u Đilasovom komšiluku. Đilasov odgovor na to je bio pokušaj da promeni temu „razgovora“ cinično se zaklanjajući iza svoje dece i pokušavajući da optužbu za lopovluk prikaže kao maltretiranje. Međutim, pošlo mu je za rukom samo da ispada unezveren i nestabilan i da pokaže koliko se jadno i uplašeno oseća kada nije na vlasti i ne može da se sveti sa pozicije moći. Ljudi nisu zaboravili o kome se ovde radi. O čoveku koji nije ništa bolji od Vučića. O čoveku koji je uveo omraženi Bus Plus. Koji je nemilosrdno porušio romsko naselje na Novom Beogradu. Taj čovek je bio i jedan od vodećih ljudi režima Borisa Tadića, kada je radnicima prećeno policijskim nasiljem, a na studente koji su se borili protiv visokih školarina su slati batinaši sa pajserima. Prošlogodišnje proteste je nazivao građanskim, ali je pokušavao da otera neistomišljenike sa njih i bahato se na njih izdirao. Na kraju krajeva, reč je o predstavniku koalicije koja se u glavnim ekonomskim pitanjima uopšte ne razlikuje od SNS-a. Vučić i Đilas predstavljaju sluge kapitalističke vladajuće klase i stranog imperijalizma, koji se samo bore oko podele plena i prilike da rukovode izrabljivanjem radnih ljudi. Ni divljanje Vučićevih huligana, ni navodne suze Đilasove dece neće obrisati sve one suze koje su prolivene dok je Đilas žario i palio Beogradom.

Ovakvi metodi režima gde je refleks da se na prvu pojavu nezadovoljstva udara tupim oruđem nagoveštava period intenzifikacije socijalnog nezadovoljstva i sukoba usled nadolazeće ekonomske krize. Čak i da Vučić ubedljivo pobedi na izborima, njegov režim će biti izuzetno nestabilan i naglo bi mogao da izgubi podršku, slično kao što je izgubio i Makron. I danas Vučić svoj opstanak u velikoj meri duguje talentu odbojnom i na momente sumanutom ponašanju svojih rivala iz „opozicije“. Borba za njegov pad i pad SNS režima zato ne sme podleći iluzijama u koaliciju oko SZS i druge kapitalističke stranke. One mogu samo nastaviti njegovim stopama. Vučićeva vladavina nije koren krize koja nas očekuje. Vučićev režim je posledica nestabilnog karaktera kapitalizma na periferiji, kojem je neophodan autoritarni režim da bi osigurao nesmetano izvlačenje ekstraprofita i hipereksploataciju jeftine radne snage. Štaviše, Vučić se čak služi i armijom činovnika i „eksperata“ koji su samo preleteli iz prethodnog režima. Jedini istinski raskid sa politikom koju danas sprovode Vučić i SNS jeste raskid sa kapitalizmom.

Priključite nam se u borbi za novo društvo! Pristupite Crvenima!