Imperijalistički pohod krvavog sultana Redžepa Erdogana na Rožavu nije prošao bez odgovora od strane baze i levih aktivista i aktivistkinja. Svuda po Evropi odvijale su se demonstracije na kojima se izražavala solidarnost sa herojskom borbom kurdskih partizana i zahtevalo prekidanje zverstava koje čini turska vojska. Ni jugoslovenski levičari nisu ostali nemi na ovakav zločin, te su akcije solidarnosti bile organizovane u Beogradu, Banjoj Luci, Skoplju i Bitolju.
Prvi protest održan je u Beogradu 12. oktobra, ispred ambasade Turske. Na protestu je bilo prisutno oko 30 ljudi, uključujući aktiviste i aktivistkinje „Crvenih“, kao i Združene akcije „Krov nad glavom“, „Marks21“ i nekoliko drugih levih organizacija i pojedinaca. Iako su na protestu bili prisutni pripadnici Žandarmerije, od kojih su neki nosili automatsko oružje, kao i pripadnici policije, protest je prošao prilično mirno. Okupljeni nisu odgovarali na provokacije predstavnika turske ambasade, a uzvikivale su se parole poput „Dole turski imperijalizam!“, „Biji, biji Rojava!“, „NATO marš iz Rožave!“
Nedelju dana kasnije, održani su skupovi u Banjoj Luci, Skoplju i Bitolju, pod organizacijom „Crvenih“ i drugih levičarskih aktivista. Skup u Banjoj Luci održan je na Trgu Krajine, i prošao je prilično mirno, te nije nije bio mnogo posećen, ali je nekoliko ljudi zainteresovano prišlo, uzelo letak i razgovaralo sa našim aktivistima. Međutim, policija je pokušala da zastraši naše aktiviste tako što ih je ubeđivala da skup nije bio adekvatno prijavljen i da u prijavi nedostaju određeni podaci, koji pri tom nisu bili ni traženi u policijskoj stanici. Jasno je da se radi o jednom običnom pokušaju zastrašivanja od strane policije, koja neće propustiti priliku da izmišlja propise i iskrivljuje zakon u svoju korist kako bi levici otežala organizovanje.
Skup u Bitolju održan je ispred turskog konzulata; bio je potpuno miran, naši drugovi podelili su oko 20 letaka i razgovarali sa prolaznicima. Sa druge strane, skup održan u Skoplju, ispred ambasade, Turske podigao je tenzije, te su činovnici ambasade izašli i verbalno se sukobili sa okupljenima u nameri da ih sklone, zajedno sa nekim prolaznicima koji su naklonjeni Erdoganu. Činilo se da ih je prisustvo kurdskih simbola prilično uznemirilo, međutim, nisu uspeli da uklone naše drugove, niti da ih zastraše.
Borba koju vode YPG i YPJ, iako možda nekima deluje kao konflikt koji se odvija negde daleko i ne tiče se mnogo ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, izuzetno je važna za čitavo čovečanstvo i civlizacijski napredak svih. Ta borba nije samo borba za nacionalno oslobođenje, niti je samo borba protiv Erdoganovih islamističkih hordi. To je takođe borba za bolje i pravednije društvo, borba protiv kapitalističkog sistema koji ugnjetava sve nas, slična borbi koju su vodili jugoslovenski partizani. Rožava je svetionik ne samo u mraku bliskoistočnog regiona, već u mraku celokupnog kapitalističkog sistema i kao takva predstavlja nadu svih nas za boljim svetom, slobodnim od ugnjetavanja. Dužnost svakog radnog čoveka je da podrži revoluciju u Rožavi jer je to borba svih nas.
Dole turski imperijalizam!
Živela slobodna Rožava!
