Agencija za privredne registre Republike Srbije 07.04.2014. godine donosi rešenje kojim se odbija registraciona prijava promene podataka kod A.D. Jastrebac na osnovu odlukeNnadzornog odbora, uz obrazloženje da organi i izvršna lica izabrani na osnovu Plana reorganizacije nisu promenljivi u periodu realziacije plana, i da smena direktora zahteva i podnošenje izmenjenog Plana reorganizacije koji je potrebno izglasati na Skupštini poverilaca. Dana 19.05.2014. godine Skupština poverilaca Jastrepca potvrđuje odluku Nadzornog odbora i podnosi Privrednom sudu u Nišu zahtev za promenu organa upravljanja „Jastrepca“ na osnovu koga bi po usvajanju Agencija za privredne registre izvršila odgovarajuću promenu ovlašćenog lica fabrike. Rešenjem od 26.05.2014. godine APR i ovaj put odbija registracionu prijavu, nakon čega se radnici odlučuju za protest ispred Privrednog suda u Nišu predajući sudu i zahtev za preispitivanje obaveza, ovlaštenja i odgovornosti sudija zaduženih za A.D. Jastrebac Niš.
Prema rečima radnika nadležne sudije nesavesno obavljaju svoj posao tretirajući A.D. Jastrebac proizvoljno nekad kao privredno društvo, a nekad kao firmu u stečaju, pa se u skladu sa tim pozivaju i na različite odredbe zakona kao i zakone koji su zastareli.
Od kako je pokrenut postupak za smenjivanje Jovice Stankovića, radnici ne primaju lične dohotke, a fabrika ostaje bez novih ugovora i plaćenih poreza na koje im idu kamate. Jovica Stanković i Ljubomir Kostić za novonastalu situaciju optužuju radnike, potpuno ignorišući činjenicu da su radnici ti koji su se pobunili protiv nezakonitog poslovanja da bi spasili svoju fabriku. Ljubomir Kostić, kao lice zaduženo za praćenje Plana reorganizacije, trebalo je da o svim nepravilnostima i nezakonskim radnjama u toku sprovođenja Plana reorganizacije obaveštava sudiju Dragana Zdravkovića, što nije činjeno. Umesto njega izveštaje o svim nepoštovanjima zakona, radnjama koje su vršene protiv interesa radnika i poverilaca, kao i o potrebama za promenom u planu reorganizacije itd., nadležnom sudiji je u poslednjih godinu i po dana podnosio Nadzorni odbor. Po tom osnovu kontradiktoran je pismeni izveštaj suda da nisu primali nikakva obaveštenja, koji su nam iz „Jastrepca“ dali na uvid.
„Jastrebac“ je prvi put privatizovan 2006. godine kada je za 42,3 milona dinara konzorcijum, koji su činili Uniteh iz Smedereva i kompanija Delta M, postao većinski vlasnik fabrike. Brzo se ispostavilo da kupci nisu zainteresovani za nastavak proizvodnje, te da je kompanija Delta M ušla u konzorcijum radi prisvajanja 44 ara zemljišta u vlasništvu „Jastrepca“ na kome se danas sa pratećim objektima i parkingom nalazi hipermarket Tempo. Radnici formiraju štrajkački odbor i poništavaju ovu privatizaciju, da bi 2007. godine fabrika bila kupljena od strane ruskog „Skaj servisa“.
Novi vlasnici osnivaju tzv. kćerke firme („Jastrebac Hidromaž“, „Unipump“, „Pumpatrejd“) preko kojih izvlače kapital iz „Jastrepca“ dok se obaveze prema radnicima zanemaruju, a fabrika gura u likvidaciju. Samostalni sindikat Jasrepca, zajedno sa Naissusom iz Niša, JKP Medijanom i firmom Union M2 iz Požarevca 2010. godine uplaćuje Privrednom sudu pokretanje stečajnog postupka u vrednosti od 500.000 dinara sa pripremljenim Planom reorganizacije. Utvrđivanjem potraživanja u stečajnom postupku, bivšim vlasnicima koji su tvrdili da su u „Jastrebac“ uložili 1,5 miliona evra priznato je potraživanje od 9 miliona dinara, dok su na osnovu zaostalih zarada kao većinski poverioci utvrđeni radnici (53%). Potraživanje bivših vlasnika preko „Hidromaža“ uglavnom je zasnovano na prevari kojom su neki od radnika navedeni da svoja potraživanja od „Jastrepca“ na ime zaostalih zarada predaju „Hidromažu“. U predstečajnom postupku bivši vlasnici su nepokretnu imovinu, opremu, mašine kao i intelektualnu svojinu prebacivali na „Hidromaž“ za šta ih je „Jastrebac“ tužio i sredinom 2011. godine dobio spor po kome je firmi vraćena nezakonito oteta imovina.
Iz Samostalnog sindikata Jastrepca napominju da su u periodu od 02.07.2010. godine od kada je Skupština poverilaca izglasala Plan reorganizacije pa do sredine 2011. godine (dok sudski postupak protiv „Hidromaža“ nije okončan) po potrebi upošljavali radnike da bi se zarađivao novac za tužbe i takse Privrednom sudu. Kako naglašavaju u tom periodu u fabrici sve poslove obavlja desetak radnika koji čuvaju imovinu fabrike i uspevaju da zarade 5 miliona dinara za nepunih šest meseci, što navode kao još jedan od dokaza da potražnje za njihovim proizvodima i uslugama ima.
Reorganizaciju počinju sa 4 zaposlena radnika, povećanjem obima posla 2013. godine u Jastrepcu radi njih stotinjak. Firma redovno izmiruje obaveze prema radnicima, prema dobavljačima i prema državi. Prodajom 50 ari zemljišta za 800 hiljada evra povezan je staž i bivšim i sadašnjim radnicima bez opterećivanja države. Na ovom mestu radnici napominju da je „država prodala ceo Jastrebac za 113 hiljada evra dok je vrednost tek dvadesetog dela samog njihovog zemljišta gotovo osam puta veća“. Po rečima radnika, da se direktor Jovica Stanković zajedno sa Ljubomirom Kostićem odgovorno ponašao, fabrika bi do sada mogla da uposli i 300 radnika, a pozitivno poslovanje fabrika je, uprkos tome, postizala delovanjem Nadzornog odbora i sindikata.
Radnici bivše rukovodstvo terete za niz nezakonitih radnji od kojih posebno ističu: nepoštovanje Zakona o radu, neurađene ISO programe, kao i namerno neugovaranje poslova čime je umesto „Jastrepcu“ otvaran prostor privatnim firmama, a „Jastrebac“ oštećen za više miliona dinara. U prilog optužbi da je svesno terao „Jastrebac“ u likvidaciju ide i činjenica da je bivši direktor Jovica Stanković samovoljno, bez informisanja Nadzornog odbora, na osnovu potraživanja od 345 hiljda dinara koje „Jastrebac“ ima prema „Hidromažu“ uplatio stečajni postupak „Hidromaža“ u vrednosti od 300 hiljada dinara. Pošto je očigledno da „Jastrebac“ nema računicu u navedenom postupku, postravlja se pitanje da li se pokretanjem ovog stečaja otvara prostor bivšim vlasnicima da ponovo „bace šapu“ na „Jastrebac“.
Pored toga u toku 2013. godine Poreska uprava sa računa „Jastrepca“ nezakonito skida 16 milona dinara na ime starih potraživanja koja nisu prijavljena u zakonskom roku od 120 dana od pokretanja stečaja. Da bi rešio spor sa Poreskom upravom Nadzorni odbor upućuje zahtev za odlaganjem duga, čime se nezakoniti dug ne priznaje nego se sa Poreskom upravom ulazi u upravni spor kroz koji bi novac trebaolo da se vrati „Jastrepcu“. Sa druge strane, Jovica Stanković i Ljubomir Kostić lažno obaveštavaju skupštinu poverilaca, Nadzorni odbor i radnike da je predstečajni postupak jedini način za izlazak iz „situacije Poreskom upravom“, što biva i poslednji okidač za njihovo smenjivanje.
Da će radnici „Jastrepca“ bez obzira na sve smetnje koje im trenutno stoje na putu ostati istrajni u svojim zahtevima svedoče i godine borbe za rad fabrike koje su iza njih. Kad se osvrću na dve poništene privatizacije, više od deset godina štrajkova, protesta, tužbi i beskrajnih pravnih sporova, kažu da ih je, pored istrajnosti, održalo jedinstvo i sindikat koji je dosledno radio na očuvanju fabrike i radničkih interesa.
Suočeni sa novim teškoćama oni danas javno postavljaju pitanje:
Zašto se svako malo na ovaj ili onaj način sabotira rad „Jastrepca“? Kome ide u prilog da se firma koja dokazano dobro posluje i u najtežim uslovima ugasi? Zašto je apel koji su uputili predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću 22.04.2014. godine ostao bez odgovora? Zašto niko od nadležnih ne pominje jastrepčeve pumpe iako su sve kojima raspolažu javno ponudili državi na revers za posledice saniranja od popolava? I pre svega, zašto država godinama ne radi ništa da bi zaštitila „Jastrebac“?
