Do vidovdanskog protesta 28. juna, zvanični stav studenata bio je da se na nasilje režima i njegovih batinaša treba odgovarati suzdržano i dostojanstveno. Kada su članovi SNS izašli iz stranačkih kancelarija i slomili studentkinji vilicu u noći između 27. i 28. januara (i koje je Vučić u međuvremenu pomilovao za to delo), studenti su odgovorili stvaranjem obruča redara oko kancelarije SNS ispred koje se to desilo, kako bi predupredili eskalaciju nasilja.

Pet meseci nakon tog događaja, i nakon protesta 15. marta, koji je bio najveći u istoriji Srbije, režim još uvek ništa nije uradio da se naprave pomaci ka pravdi. Studenti su shvatili da njihovi pokušaji da dođu do pravde na miran način se pokazuju još uvek neefektivnima. Pred protest 28. juna polako je bio prisutan zamor i osećalo se da studenti ne znaju kako najbolje nastaviti, te da je potrebno oživeti borbu.

Sa druge strane, još od pada nadstrešnice, pa kasnije i zbog napada batinaša i napada automobilima na studente, u društvu je kuljao ogroman bes - suzdržan jedino komandom studenata. Shvativši da 15. mart nije oborio Vučića, da se blokade fakulteta polako osipaju i da zamor stiže i jednu i drugu stranu, studenti su na vidovdanskom protestu građanima dali ‚‚zeleno svetlo” za građansku neposlušnost. To je značilo da studenti više ne smatraju smislenim građane uzdržavati od bilo kakvog vida protesta, pred režimom koji se očigledno ne uzdržava da koristi nasilje.

Zeleno svetlo

Protest 28. juna Izvor: Marko Tica

Na dan 28. juna, kada je to zeleno svetlo dato, značajan deo demonstranata usmerio se ka Ćacilendu - kampu koji je režim postavio ispred parlamenta i napunio ga svesrpskim kriminalnim i stranačkim ološem. Ogromni kordoni policije postavljeni su na punktovima da spreče bilo kakav pristup ovom kampu. Kako su bili blokirani - i sada već besni zbog odvratnog stanja u kojem režim drži društvo, jedan značajan deo demonstranata napao je policiju kako bi probao da probije kordon do Ćacilenda, ali bez uspeha.

Dan posle, režim je krenuo u masovna hapšenja studenata. Isplivavali su snimci policijske brutalnosti, studenti su optuživani na pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka, a kao reakciju na to, mase su eskalirale borbu na druge načine. U Zemunu i drugim mestima podignute su barikade, koje je policija morala da raščišćava. U mnogim gradovima krenule su blokade puteva. U Novom Sadu blokiran je ceo glavni bulevar i od njega je učinjen korzo, dok je Užice postalo poznato po tome što su demonstranti probili policijski kordon kako bi blokirali lokalnu magistralu. Održani su novi veliki protesti u Šapcu i Valjevu u borbi protiv Rio Tinta.

Borba se od tog momenta sve više selila u manja mesta u Srbiji. Iako je bilo mnogo hapšenja, ona su se uglavnom ograničavala na hapšenja za prekršaje i oni privedeni su bili ubrzo puštani uz novčane kazne. Za nekoliko nedelja stvari su ponovo utihnule i usporile. Studenti su napravili dogovor sa profesorima o završetku godine, što im je napravilo potpuni haos na životnom i blokadnom planu. Režim je to namirisao i osećao je da je pravi momenat da napadne.

Otvorene provokacije režimskih batinaša

Režimski batinaši polivaju demonstrante vatrometom Izvor: N1 via AP Photo

U malom slovačkom mestu, Bačkom Petrovcu, 9. avgusta održana je izložba fotografija na kojoj su bile prevashodno slike sa dosadašnjih protesta. Batinaši i pristalice Srpske napredne stranke, došli su na izložbu, pocepali fotografije i u jednom momentu fizički napali prisutne. Ratni veterani, koji su zaduženi za bezbednost studenata i demonstranata, ne samo da su i sami dobili udarce, bez da su ih uzvratili, nego su na kraju i privedeni. Od režimskih napadača niko nije priveden, iako se napad dešavao pred očima policije.

Istog dana u Vrbasu su se u značajnom broju skupili stranački poslušnici, kako bi delovali preteće prema govornicima na jednoj opozicionoj tribini, dok se sledeći dan 10. avgusta njih oko 200 skupilo kako bi u Novom Sadu, na Limanu, kvartu poznatom po tome što je pobedio SNS na izborima za mesne zajednice, išli da farbaju fasade u bojama srpske zastave, pre svega da bi zastrašivali i maltretirali komšije. U tom incidentu je povređen jedan pripadnik opozicije.

Mase nisu nemo trpile ove događaje. Dan posle napada u Bačkom Petrovcu, organizovan je solidarni put do tog grada, gde je ponovo organizovana ista izložba fotografija. Isplivavali su snimci kolona automobila koje idu ka tom mestu. Policija je bukvalno blokirala ulaz u taj grad, a solidarni građani su se snašli kako da zaobiđu blokadu i izložba je održana. U jednom incidentu napadnut je meštanin Bačke Palanke od strane režimskih batinaša koji su takođe blokirali ulaz u Bački Petrovac.

U jeku svih ovih provokacija, 12. avgusta organizovani su sinhronizovani protesti solidarnosti u Bačkoj Palanci i Vrbasu. Na oba su se mobilizovali i režimski batinaši koji su se skupili iz svih brojnih drugih gradova, posebno iz Vojvodine, a deo čak iz Bosne i Hercegovine. U jednom momentu, krenuli su da gađaju demonstrante raznim tvrdim predmetima. Posebno odvratna eskalacija desila se u Vrbasu, gde su članovi SNS zasuli demonstrante kišom vatrometa. Policije jedva da je bilo.

Ali mase se nisu uplašile ni malo. One ne samo da se nisu povukle, nego su uzvraćale pristalicama režima sa tvrdim predmetima, pozivajući ih na obračun. Kada su se batinaši zaleteli na njih, niko se nije povukao, ali je to nateralo batinaše da zastanu i odustanu od svog juriša. Tek kada su se vatrometi i raspoloženje režimskih sluga istrošili, došle su dodatne policijske snage da ‚‚uvedu red”. Niko od režimskih batinaša nije priveden, za razliku od redovne prakse hapšenja demonstranata na kućnim adresama nakon protesta. Ovo očigledno pokazuje koliko je ovo sve isplanirana provokacija od strane režima. Ona je probudila neopisiv bes među masama. 

Tražili ste vatromet, dobili ste vatromet

Izvor: Marko Djokovic/AFP

Dan posle, 13. avgusta organizovali su se protesti u mestima širom Srbije. Bilo je primetno da režim radi opštu mobilizaciju svojih članova i saradnika iz kriminalnog miljea, pošto su se u svim mestima gde su protesti okupili značajni brojevi pristalica SNS ispred glavnih kancelarija stranke. Da stvar bude sablasnija, na terenu nisu bili samo lokalni komandanti, nego bukvalno je Aleksandar Vučić održao govor u Ćacilendu, u društvu svog brata Andreja Vučića, za kojeg mnoge glasine kruže da je nezvanični šef podzemlja, dok je u novosadskoj gradskoj kancelariji govor držao bivši premijer Miloš Vučević i predsednik stranke, koji je dao ostavku u jeku ovog pokreta. Ovo je bilo jasno da se Srpska napredna stranka sprema za nešto što su i oni sami interpretirali kao sudnji dan.

U različitim gradovima su se demonstracije i represija različito manifestovale. U Beogradu je bila prisutna jaka policijska represija, dok su u nekim drugim gradovima demonstranti uspeli probijati policijske kordone. Ipak, srce borbe bilo je u Novom Sadu, u sada već otvorenom pozivu režima na obračun, u gradu u kojem je sve počelo padom nadstrešnice koja je ubila 16 ljudi.

Kolona demonstranata prolazila je pored kancelarija SNS blizu univerzitetskog kampusa, ispred koje je bilo okupljeno oko stotinu njihovih pristalica. U tom momentu, pristalice SNS počele su opet da ispaljuju vatromet na demonstrante čim su došli, te bacati tvrde predmete. Policije nije bilo nigde. Onda su se sa začelja kolone demonstranata pojavili huligani sa motkama i bakljama, te napali kolonu otpozadi. Ni u kom slučaju demonstranti se nisu povukli, nego su uzvratili udarcima i bacanjem tvrdih predmeta. Režim je pozvao na obračun, mase su odgovorile.

Demolirane prostorije Srpske napredne stranke dan posle provokacija Izvor: Jovana Krstić (RFE/RL)

Stvar je kulminirala kod glavne kancelarije novosadskog odbora Srpske napredne stranke. Snimci otvorenog obračuna svim sredstvima između demonstranata i batinaša preplavili su internet. Na njima se može videti kako režimski batinaši bivaju oboreni na zemlju i kako se povlače. Po svemu sudeći, oni su izvukli deblji kraj. 

Posebno je bio viralan snimak obračuna sa specijalnom jedinicom vojske za zaštitu lica, poznate kao Kobre. Kada su demonstranti jurili batinaše, koji su se povlačili ka zadnjem ulazu svojih kancelarija, oni su ostavili Kobre van kancelarija, na milost i nemilost demonstranata. Kobre su bile na zadatku zaštite lica, ali se ne navodi kojeg. Sumnja se da je u pitanju bio baš bivši premijer Miloš Vučević.

Postoje dva razloga zašto mase nisu pokazale milost, uprkos upozorenjima Kobri da su vojna lica na službenoj dužnosti. Prvo - u jeku otvorenog fizičkog obračuna i haosa, ko može da razlikuje batinaše i službena lica u civilu? Drugo, ako su Kobre bukvalno omogućile naoružanim režimskim batinašima da se povuku, zar nije suludo očekivati milost od razjarenih masa u momentu kada ni policija, pa ni te Kobre, ne samo ne rade ništa da te kriminalce uhapse i uklone, nego štaviše im pružaju zaštitu? Čak su i pojedini policajci na svoje napade dobili udarce nazad.

Sa istim tim Kobrama je Vučić još u decembru pretio da će razbiti demonstracije. Usred velikih batina koje su primili, jedan od njih je izvadio pištolj i ispalio hitac u vazduh. O raspoloženju među masama, zastavnik koji je to učinio izjavio je:

‚‚Bavim se ovim već 20 godina i odgovorno tvrdim da nikad nisam video toliki bes, toliku mržnju prema ovlašćenim licima”.

Kako su kriminalci bili dovučeni iz raznih krajeva, svoja neretko skupa kola parkirali su na sve strane usred manjih ulica, i neretko skidali tablice sa njih. Demonstranti su im polupali na kolima šta su mogli polupati. Bilo je inspirativno videti i velik broj demonstranata koji su bili opremljeni za obračun sa batinašima. I među njima, mnogi su nosili kacige, palice i maske - odgovarajući režimu da u pitanju nisu nikakve kukavice i naivni demonstranti, nego odlučna omladina i radni ljudima kojima je nasilje režima dozlogrdilo i koji su spremni da uzvrate udarac. Iako je vatromet većinom išao iz smera SNS kancelarija ka demonstrantima, bilo je i slučajeva gde su demonstranti uzvratili vatrometom na njih.

Otvoren poziv na sukobe od strane režima dobio je ponižavajući odgovor i prokazanost da uprkos policijskim snagama, uprkos Kobrama i kriminalcima, ovaj režim nema načina da nametne svoju volju masama. Dosad su studenti i demonstranti pokazivali uzdržanost i strpljenje, uprkos ogromnom besu koji su držali u sebi. Sad je toj naivnoj fazi došao kraj. Revolucija je ušla u novu fazu, a ovo su poslednji očajnički pokušaji režima da se strahom održi na vlasti. 

Zašto ovo Vučić radi?

Izvor: Darko Vojinovic/AP Photo/picture alliance

Lenjin je jednom prokomentarisao kako čovek koji visi na litici nije u stanju da rasuđuje. Kako režim propada, a tako i poslednji tragovi umnih sposobnosti Aleksandra Vučića, postaje sve teže proceniti zašto bi se režim odlučio na ovakav sulud potez, koji je probudio celu Srbiju. Šta su poslednji faktori koji su mogli biti okidač za njega?

Glavni jesu hapšenja visokih funkcionera od strane tužilaštva za organizovani kriminal i korupciju, uključujući Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, dva bivša ministra infrastrukture koji su bili zaduženi za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu. Dok su mase ovo prihvatile sa dozom skepse, jer su dobile osećaj da je samo populistički potez ‚‚uhapsi, pa pusti”, bilo je ipak primetno da Vučić nije spremno dočekao ovaj razvoj događaja. Trebalo mu je više od dan da napravi nekakvu izjavu povodom ovog događaja, koji je od velikog značaja, jer već osam meseci nije bilo nikakvog pomaka u sudskom procesu za pad nadstrešnice.

Kada se konačno obratio, samo je ponovio šta i režimski tabloidi, da je u pitanju proevropsko krilo dela sudstva koje je protiv njega, dok se još jedna bivša ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović žalila na duboku državu. Dok definitivno moramo uzimati sa rezervom izjave ovih patoloških lažova, tu bi mogla biti doza istine, pogotovo što je SNS krenuo u kampanju protiv tužioca koji je pokrenuo tu tužbu.

Sudstvo je postalo potpuno nezavisno od parlamentarne vlasti referendumom iz 2022. Kao i svi kapitalistički organi državne vlasti, ono ima glavnu ulogu da sprovodi interese vladajuće kapitalističke klase kao celine - što domaće, to strane, kojoj isto i Vučić služi. Kapitalizam u Srbiji je nesumnjivo destabilizovan političkom krizom, ekonomija usporava, cene rastu i sasvim je moguće da deo evropske buržoazije želi da ugasi ovaj revolucionarni požar, pre nego što se proširi na Evropu.

No, ipak, primetno je i da uprkos mini građanskom ratu koji se dešava u Srbiji, gde režim otvoreno koristi kriminalne elemente u svoju odbranu, evropski mediji su izuzetno tihi i uzdržani u kritici. Vučić je sluga svih mogućih imperijalizama - evropskog, američkog, ali i ruskog, i kineskog. On im je bio dosad pouzdan partner, i sigurno pritisci na njega dolaze sa svih strana, kako bi se poslovi i interesi ovih imperijalizama nesmetano obavljali u Srbiji.

Drugi faktor je mogućnost da Vučić strahuje da bi istraga o koruptivnim poslovima u vezi rekonstrukcije nadstrešnice mogla dovesti i njega u zatvor. Ovu brigu izrazio je i on sam, kao i mnogi drugi iz njegove stranke. Nesumnjivo su ogromne podele unutar vladajuće SNS kako se nositi sa ovom revolucionarnom krizom i svi su u strahu ko će koga prvi odrukati i pustiti niz vodu. Vučić se u svom obraćanju žalio kako su neke njegove pristalice i funkcioneri na odmoru ‚‚kada treba braniti državu”. Jedno krilo ove gangsterske stranke sigurno ga je guralo da razbucaju proteste silom, ali su se time samo opekli. Jedan od njegovih ministara dobio je šlog uživo na televiziji. Iako ne treba praviti preduboke spekulacije, uopšte nije isključeno da je taj šlog bio posledica pritiska pod kojim su svi pripadnici režima.

Treći faktor je da su studenti najavili novi talas intenzifikacije protesta, koji je bio planiran za septembar, pa Vučić razmišlja kako to da predupredi. Leto je bilo relativno sporije sa protestima, a slabost momenta je i činjenica da su mnogi studenti pretrpani ispitnim obavezama koje su dogovorili sa profesorima, kako bi završili godinu. Vučić je mogao pomisliti da je možda pravi momenat za udariti kada su studenti ometeni ispitima, jer su oni još uvek glavni faktor vođstva u pokretu.

Nasuprot njegovim željama da zastraši demonstrante, samo ih je ohrabrio i prokazao stvarnu slabost svog režima. Ni policija nema morala da strogo prati naredbe, a kriminalci će se morati nositi sa činjenicom da su dobili po pički od protivnika kojeg su potcenili, jer su navikli da se iživljavaju nad slabijima.

Mase nisu slabe. Kao što komunisti uvek govore - one kada jednom krenu, ništa ih ne može zaustaviti. One su najjača sila u društvu, a kriminalci, policajci i političari su manjina - koja se nalazi na njihovoj milosti i nemilosti. Dosad je pokret pokazivao milost - ali je tome danas došao kraj. Ne sme da se ovde stane i mora se ići do kraja. U suprotnom nas čekaju još luđi izlivi režima. Svest je sazrela da nema više potrebe za uzdržavanjem i naivnim apelima na savest psihopatskoj kliki na vlasti. Događaji će se ubrzavati značajno, biće naglih zaokreta i eskalacija, ali tendencija ide ka konačnom urušavanju režima Aleksandra Vučića.