Prethodnih dana u Grčkoj se desio talas brutalnih napada fašista na levičarske organizacije. Ovo je najintenzivnije nasilje od 2013, kada je ubistvo repera Pavlosa Fisasa pokrenulo masovni antifašistički pokret i kada se vlada obračunala sa neonacističkom partijom Zlatna zora. To je kulminiralo u zabranjivanju te partije u 2020. godini.

Međutim, kao što smo upozoravali još tada, legalističko delovanje buržoaske države neće zaustaviti fašiste, koji uživaju zaštitu policije i u popustljivosti desničarskih političara i medija. Omladina i radnici mogu da se oslanjaju samo na svoje sopstvene snage u borbi protiv ove pošasti.

Napadi

Foto: DTRocks

Poslednje nedelje septembra, neonacistička omladina napala je levičarski skup, naoružana palicama i noževima, bacajući i molotovljeve koktele kod srednje stručne škole u Stavrupoliju, blizu Soluna. Policija je nemo stajala i gledala, dok su fašisti divljali po školskim premisama. Dan nakon toga, takođe je izvršen napad na protestni skup povodom tog napada.

Kao odgovor na to, desničarska vlada Nove demokratije iznela je osudu neonacističkog nasilja... i antifašističkog pokreta koje je protiv njega! Kako je pritisak javnosti rastao, policija je privela nekolicinu neonacista u Solunu i konfiskovala nekoliko skrivenog oružja, uključujući pištolje i jednu pušku.

U nedelju 3. oktobra, neonacisti naoružani palicama okomili su se na povorku koju je organizovala antifašistička organizacija KEERFA, u atinskom kvartu Nea Irakleo, koja je obeležavala godišnjicu zabrane Zlatne zore. Četiri osobe su povređene. Prema navodima, policiji je trebalo više od 20 minuta da stigne na mesto napada.

Sledećeg dana, članovi grčke Komunističke omladine (KNE), koji su lepili antifašističke plakate, napadnuti su od strane neonacističke bande u solunskom kvartu Iliupoliju. Ali i ovoga puta su fašističke provokacije izazvale masovan odgovor na njih. Hiljade mladih ljudi i levičarskih aktivista su 7. oktobra izašle na ulice po celoj zemlji da demonstriraju protiv ovih provokacija.

Zlatna zora otvoreno je pozdravila fašističke napade u Stavrupoliju i huškala svoje simpatizere. Ova neonacistička organizacija je zvanično zabranjena u oktobru 2020. i njen vrh je u zatvoru. Međutim, partiji je dozovoljeno da se reorganizuje, jer vlasti nisu voljne da sprovode tu zabranu. Štaviše, iako je organizacija zabranjena, Zlatna zora ima svoju kancelariju u Solunu!

Štaviše, sijaset novih fašističkih grupa iznikao je prethodnih meseci, kao što su Sveta četa i Pro-Patrija. One su takođe povezane sa skorašnjim izlivima nasilja.

Kao što smo videli i na drugim mestima, veliki antivakcinalni skupovi u Grčkoj bili su prikladan paravan za fašističko delovanje. Pokret protiv vakcina je izuzetno heterogen. On je izazvan društvenim nezadovoljstvom i nepoverenjem u kapitalistički državni aparat i među sobom pronalazi zbunjene pojedince koji bi zapravo mogli biti pridobijeni za radnički pokret. Ali mere zatvaranja su pojedine slojeve pogodile izuzetno snažno, kao što su sitni sopstvenici. Ovi slojevi srednje klase, koje pogađa očajna situacija, kao i kriminalni slojevi, predstavljaju polje regrutacije za fašističke bande.

Razmnožavanje neonacističkih grupacija nesumnjivo je povezano sa antivakcilanim pokretom. Međutim, bitno je naglasiti da ove grupe predstavljaju popriličnu manjinu populacije. Aktivno jezgro ovih bandi sastoji se od nekoliko stotina, ili u najgorem slučaju nekoliko hiljada pojedinaca, koji su pak dobro organizovani i finansirani od strane moćnih sponzora iz državnog aparata.

Šljam koji čini srž ovih bandi bi se mogao ugaziti i ukloniti s lakoćom kada bi bio suočen sa punom snagom radničke klase.

Fašizam i kapitalistički državni aparat

Poprilično je jasno da ove bande uživaju simpatije od strane delova policije, koji su očigledno bili pasivni u jeku skorašnjih napada. Nije nikakva tajna da grčka policija ima bliske veze sa ekstremnom desnicom.

Štaviše, izborni podaci govore da je 2015. čak 40-50 posto policajaca glasalo za Zlatnu zoru. Reakcionarna priroda policije odražava se u njihovoj društvenoj ulozi naoružanih sluga vladajuće klase.

Vlada je iskoristila izgovor pandemije da dâ više ovlašćenja policiji da suzbijaju proteste, što im je dalo samopouzdanja da se ponašaju bezobzirnije, te zbog njihovih simpatija prema fašistima, policija gleda na njih kao korisne kolaboratore u svojim represivnim ulogama, računajući da fašisti nisu opterećeni legalističkim finesama koja povremeno ograničavaju „temeljitost“ policije.

Foto: DTRocks, Wikimedia Commons

Vladajuća klasa i njeni predstavnici u vladi gledaju na fašiste kao korisno rezervno oružje za krizu, iako su poslednjih godina morali zategnuti lanac ovim pobesnelim kerovima iz straha da ne izazovu masovan odgovor radničke klase.

Kao što je gore navedeno, vlada Micotakisa stavila je znak jednakosti između neonacističkih napada i odbrambenih delovanja i kontraprotesta antifašističkog pokreta. Buržoaski mediji pevaju istu pesmu, opisujući nasilje kao sukob različitih tabora mladih huligana, i pritom maskiraju tekuće političke probleme.

Štaviše, Micotakis i „ugledni“ konzervativni političari Nove demokratije indirektno su odgovorni za rast fašističkog nasilja.

Oni potpaljuju nacionalističke sentimente, okrivljujući migrante i druge osetljive grupe za društvene probleme, hraneći religijsku mržnju, sve to sa ciljem skretanja pažnje javnosti sa svojih sopstvenih neuspeha, kao i neuspeha kapitalističkog sistema koji predstavljaju.

Kako se kriza kapitalizma produbljuje, vladajuća klasa sve više zakuvava stvar, iskopavajući odvratne predrasude da bi preusmerila rastući bes i nezadovoljstvo u društvu ka „sigurnosnim“ kanalima. Ova prljavština puna mržnje stvara plodno tlo za rast fašizma.

Grčka vladajuća klasa se opekla sa Zlatnom zorom 2013. i odlučila da se okrene protiv nje. Ukidanje partije pokrenuto je od strane desničarske vlade Antonisa Samarasa.

Ali to nije bilo motivisano njihovim ideološkim protivljenjem fašizmu, nego je Zlatna zora postala nestabilnost za sistem. Njihove provokacije izazvale su moćne mobilizacije radničke klase i omladine, sa sve revolucionarnim podzvukom, nakon ubistva Pavlosa Fisasa.

Za sada se Nova demokratija pazi i drži dovoljnu distancu od fašista. Na primer, procesuirala je nekoliko odgovornih za napad u Stavrupoliju. Micotakis je takođe otpustio člana parlamenta Konstantina Bogdanosa, koji predstavlja najreakcionarniju tendenciju u Novoj demokratiji, najbližu ekstremnoj desnici.

Ovi potezi imaju čistu taktičku kalkulaciju, osuđujući fašiste rečima, dok su generalno pažljivi prema njima. Pod određenim uslovima, ako bi se klasna borba pojačala, država ne bi imala problem da mobiliše fašiste sa ciljem obračuna sa radnicima i omladinom.

Tajming ovih napada nije slučajnost. Oni su dokaz burnog perioda u koji je Grčka ušla.

Izdaja Aleksisa Ciprasa nakon referenduma jula 2015. zbunila je i demoralisala grčku radničku klasu. Nije postojala efikasna revolucionarna opozicija ovoj izdaji, ni u okviru Sirize, ni van nje, jer se levo krilo partije predalo bez borbe, a Komunistička partija usvojila sektašku poziciju.

Usled toga, krenula je epoha relativnog mira, uz povremene važne, međutim, izolovane borbe. Ovo se sada menja.

Prošle godine, Grčka je bila svedok moćnih pokreta srednjoškolaca i studenata protiv Micotakisovih rezova u obrazovanju i protiv njegovih represivnih, antidemokratskih zakona. Masovni skupovi proslavljanja zabrane Zlatne zore u oktobru 2020. pokazali su novostečenu militantnost kod omladine.

Još značajnije, pojedini sektori radničke klase ponovo ulaze u borbu, kao što smo videli u primeru militantnog štrajka dostavljača 24. septembra. U svom odnosu prema fašističkim bandama i grupicama, grčka vladajuća klasa se sprema za budućnost u kojoj iščekuje jačanje klasne borbe.

Uzdajmo se u naše sopstvene snage!

Zabrana Zlatne zore od buržoaskih tribunala u oktobru 2020. ispravno je dočekan kao pobeda antifašističkog pokreta. Međutim, kao što smo upozoravali, pojedine opasnosti vrebaju iz ovog uspeha.

Prvo, mogu da ostave utisak da buržoaska država može da ublaži fašističko ludilo. Kao što skorašnji događaji pokazuju, to nije slučaj. Fašistima je dozvoljeno da se reorganizuju i regrupišu, nastavljajući sa svojim nasilničkim aktivnostima. Čak ni studenti na svojim kampusima nisu sigurni.

Drugo, upozoravali smo da buržoaska država može da iskoristi suđenje protiv Zlatne zore da ojača svoje akreditive „neutralnog“ arbitra društvenih sukoba i kao kontrateža „ekstremizmu“ ekstremne desnice i „ekstremne levice“. Ovo se videlo sa represijom Micotakisa poslednjih meseci prema levičarskim studentima i anarhistima.

Samo nezavisan pokret omladine i radnika može uništiti fašiste. Svi klasni borci, nezavisno od svojih tendencija i pripadnosti partijama – komunisti, anarhisti, studentski aktivisti, sindikalci, itd. – treba da se mobilišu u kontraofanzivu.

Svi smo pod pretnjom nacista i zato treba da se borimo protiv njih rame uz rame. Komiteti samoodbrane treba da se organizuju u radničkim organizacijama i povežu sa širim pokretom za društvena i radnička prava. Pre svega, treba da budu naoružani antikapitalističkim programom koji nudi izlaz eksploatisanim i ugnjetenim masama.

Takav program bi umanjio uticaj desničarske demagogije time što će objasniti stvarni uzrok svih bolesti društva, kao i rešenje za njih. Organizovana na ovoj osnovi, avangarda omladine i radničke klase mogla bi da razbije fašiste u param parčad.

Grčki radnici i omladina vraćaju se na noge posle produžene pauze. Odbrambena borba protiv fašista treba da postane odskočna daska za ofanzivu i nastavak revolucionarne borbe protiv kapitalističkog sistema, koja je sputana 2015. izdajama u reformizmu i njegovim razočaranjem.