Odluka poljskih sudova da defakto ukinu legalan abortus izazvala je razjaren odgovor radništva i omladine (i muškaraca i žena), koji se sada bore protiv ovog reakcionarnog napada.

Vlada stranke PiS (Pravo i pravda) u Poljskoj, na čelu sa desničarskim katolicima i nacionalistima, godinama je pokušavala da donese ekstremne zakone protiv abortusa pod pritiskom Katoličke crkve. Svakom pokušaju dosad pružen je otpor masovnom uličnom mobilizacijom pretežno mladih žena i žena iz radničke klase.

Foto: Ogólnopolski strajk kobiet

Međutim, 22. oktobra se dogodila prekretnica. Provokacije i napadi od strane PiS prevršili su svaku meru. Usled najvećeg rasta broja slučajeva koronavirusa od početka pandemije, vlada je zabranila okupljanja više od pet ljudi, bilo u zatvorenom prostoru, bilo na otvorenom.

Nakon toga se odlučila da sprovede ono što pokušava već godinama. Više nije legalno prekinuti trudnoću ni u slučaju oštećenja fetusa, zbog čega se 95% svih abortusa sprovodilo u Poljskoj. Ustavni sud, potpuno podržan od strane vlade, uspeo je da progura ovaj zakon. Ovo je defakto zabrana abortusa za koju su mislili da će izvući zbog pandemije.

Na izuzetno zaprepašćenje PiS i njihovih slugu, ovaj potez im se u potpunosti obio o glavu. Talas gneva je zahvatio Poljsku. Velike i radikalne demonstracije širom zemlje plamtele su sedam dana zaredom, otvoreno napadajući establišment i Katoličku crkvu zbog njene reakcionarne uloge u društvu, nasuprot pokušajima da se zastraše i kriminalizuju protesti.

Istorijski pokret

Ovo što se dešava daleko premašuje prethodne pokrete što se tiče kako kvaliteta, tako i kvantiteta. Ovo je besumnje pojačano godinama iskustva sa vladom PiS, koje se smatra ponižavajućim, pogotovo prema ženama, LGBT ljudima, kao i radnicima i omladini u celini. Povrh toga, vlada PiS je nadležna za naglu recesiju, koja preti standardu miliona. Poljska je izbegla jači udar krize 2008, ali ju je sada taj udar sustigao i to vrlo žestoko.

Pokret je spontano počeo u većim gradovima, ali je od tada uzeo još više maha. U ponedeljak, 26. oktobra, 226 različitih gradova, pa čak i sela, bilo je u protestu. U sredu, policija je potvrdila 460 demonstracija. Veliki gradovi, kao Varšava, Poznan, Krakov i Lođ, imali su ogroman odziv i praktično su bili blokirani.

Raspoloženje je oštro protiv bilo čega što liči na status kvo. Statue pape Jovana Pavla II, Ronalda Regana i ostalih predstavnika kapitalističke restauracije su vandalizovane. Nedeljne mise su prekidane, crkve su bile izgrafitirane i izlepljene plakatima od strane protestanata. Glavni slogani su: „Želela bih da abortiram svoju vladu“ i „Ovo je rat“. Ovakve scene otkrivaju izuzetan preokret u jednoj religioznoj, politički mirnoj Poljskoj prethodnog perioda.

Zapanjujuće, ali mirni gradovi ruralnih predela beleže učešće u protestima bez presedana. Njih 10.000 učestvovalo je u maršu u Bjalistoku, tradicionalnoj tvrđavi PiS. Gradići svedoče velikim demonstracijama. Npr. Tšebnica, mali grad sa 10.000 stanovnika, doživeo je demonstracije od 2000 učesnika. U gradiću Novi Dvor Gdanjski, poljoprivrednici su blokirali sve glavne puteve svojim traktorima. Ne postoji deo zemlje koji nije pogođen.

Baš učešće radničke klase i proleterski metodi borbe, uključujući i štrajk, jesu ono što daje pokretu snagu. Vozači tramvaja, autobusa i taksija učestvovali su u blokadama puteva. Rudari, bolničarske i druge grupe sindikalizovanih radnika izjavile su podršku. Ovako raširena podrška, direktna ili indirektna, nije se desila na ovom nivou za vreme protesta protiv izvornog zakona o abortusu iz 2016.

Iako je uloga policije da brani status kvo,  - zbog čega su zabeleženi slučajevi maltretiranja, nasilja i korišćenja suzavca - moral u njihovim redovima je primetno nizak. U Krakovu, cele grupe policajaca spuštale su svoje palice i priključile se protestima. Ovo predstavlja snagu raspoloženja i slabašnost buržoaske države.

Jaroslav Kačinjski, makijavelistički lutkar PiS, pokušao je da organizuje snage reakcije protiv pokreta, ali odnos snaga nije u njihovu korist Foto: Kancelaria Sejma

Jaroslav Kačinjski, makijavelistički manipulator iz stranke PiS, dao je izjavu u kojoj je pokušao da zapreti pokretu. Ispravno je izjavio da je napad na poljsku Katoličku crkvu „bez presedana u poljskoj istoriji“. Zaključio je da je cilj pokreta da „uništi Poljsku i prekine istoriju poljske nacije“. Nastavio je sa pozivom svojim simpatizerima da „brane crkvu po svaku cenu“.

Ovo je direktni poziv ekstremnoj desnici, koju predstavljaju partija Konfederacija i najnazadniji slojevi simpatizera PiS, da napadnu demonstrante. Zaista je zabeleženo nekoliko slučajeva kola koja su udarala u protestante, kao i fašista koji su koristili nasilje da spreče protest da se približi crkvama. Konfederacija ustrojava „Nacionalnu gardu“, koja ima za cilj da organizuje „vojnike poljskog patriotizma“.

Ali odnos snaga nije u njihovu korist. Njihova dela samo dodaju ulje na vatru. 74% celokupnog stanovništva se protivi ovom potezu, a samo 13% ga podržava. Štaviše, 56% direktno podržava protestni pokret. Dešavale su se scene gde su neki navijači Legije iz Varšave, koji su tradicionalno reakcionarna grupa, stali u odbranu ženskog protesta i tukli simpatizere Konfederacije. Ovo je samo jedan primer koliko je nagla i raširena promena u svesti masa.

Pokret svejedno već prevazilazi brojeve ekstremne desnice i ogoljava ih kao slabašne, kakvi i jesu. Ali da bi se ovo održalo, ova snaga se mora organizovati, sa punom podrškom sindikata i vođa levičarskih partija, u masovnu, nezavisnu, partiju radničke klase. Jedino ovakva organizacija će biti sposobna da razbije reakciju kad god ova podigne svoju ružnu glavu iz rupe.

Dole vlada!

Štrajk žena, organizacija kroz koju se organizuju ovi protesti, zahteva raspuštanje vlade i „sazivanje konsultativnog saveta, kao u Belorusiji, da počisti nered“. Poziva se na savet koji bi bio sačinjen od „svih prodemokratskih grupa“ i „eksperata“.

Zahtev deluje kao iskorak u dobrom smeru, ali nije dovoljan. Ko su ti „eksperti“? Isti ekonomisti koji su nadgledali masovnu rasprodaju 90-ih? Ili liberali i akademici koji nemaju pojma kako da se bore protiv PiS i koji ne igraju nikakvu ulogu u ovom pokretu? Ovi liberalni elementi, koji se bore za preuzimanje pokreta, odvešće ga u ćorsokak.

Stvarni stručnjaci u društvu su radnici, oni koji vode svoje radna mesta. U savezu sa studentima, penzionerima, nezaposlenima i svim potlačenima, oni su ti koji moraju voditi sve savete toga tipa, koji neće služiti ničemu ako se ne sastoje od svih slojeva radničke klase.

Vlada zna da se vremenom pokret može umoriti. Vođstvo mora otići korak dalje i galvanizovati postojeći gnev širom poljskog društva protiv vlade PiS i sistema koji oni predstavljaju. Štrajk žena je sproveo ankete među svojim simpatizerima i proširio zahteve tako da oni uključuju:

• Zabranu ekstremne desnice i fašističkih batinaških grupa.
• Normalne uslove rada i života za sve.
• Borbu protiv klimatskih promena.
• Puna prava za LGBT ljude: protiv „zona bez LGBT“!

Gnev ovih protesta je gnev protiv celog sistema koji ne nudi budućnost radništvu i omladini.

Poljski marksisti iz Crvenog fronta brane ove ideje i poglede unutar pokreta.

Nema potrebe da čekamo PiS da raspusti vladu da bismo se mi organizovali. Njihov plan je da čekaju i da se nadaju da će se protest rasplinuti. Ne smemo to dozvoliti. Međuokružni štrajkački odbori treba da budu sazvani momentalno u svakom gradu i selu - tako da organizuju sve radnike, studente i penzionere, kako bi se pokret koordinisao i odbranio od Nacionalne garde i najreakcionarnijih simpatizera Konfederacije i PiS. Cilj ne sme da bude moljakanje vlade PiS, nego rušenje ove reakcionarne vlade i građenje nezavisne političke alternative, utemeljene u poljskoj radničkoj klasi i omladini – kako ženskoj, tako i muškoj.