Ovaj proglas je napisalo uredništvo naše sestrinske nemačke web-stranice Der Funke, pozivajući na solidarnost sa radnicima albanske rafinerije koji se bore za svoja prava i neisplaćene plate.
Radnici rafinerije Balš od avgusta 2020. energično prostestuju i bore se za isplatu 22 zaostale plate. Pored toga traže i ugovore o radu na neodređeno. Nakon dolaska nekih rukovodioca rafinerije na mesto događaja, radnici su se probili kroz policijsku blokadu i ulaznu kapiju.
Početkom septembra 2020. su pokušali zauzeti fabričke prostore. Uprava je poklekla pred pritiskom nakon što su radnici potisnuli policiju. Kako bi umirili radnike, menadžeri su obećali da će u roku od dva dana započeti potpisivanje ugovora o radu, a neisplaćene plate isplatiti od narednog ponedeljka, ali ništa od toga se nije dogodilo. Protesti su se nastavili i postajali radikalniji iz dana u dan. U proglasu štrajkačkog odbora je stajalo: „Rafinerija je naše vlasništvo. Vratite nam naše radne knjižice!“
Solidarnost s radnicima rafinerije Balš se širila Albanijom. Ova rafinerija je godinama raznim vlasnicima donosila milijarde dolara profita, dok su radnici bili primorani da rade za smešno niske plate (u proseku 240 evra mesečno). Organzata Politike, radikalno leva organizacija koju vode studenti iz Tirane, prisutna je na svim akcijama radnika rafinerije i radnici je prihvataju.
Novine organizacije navode:
„Svo bogatstvo koje dolazi od znoja naših rafinerijskih radnika prisvajaju vlasnici, buržoazija i njihove političke stranke, ali i neki sindikalni lideri. To su privilegovanei potkupljene radničke aristokrate.“
Upućen je poziv na stvaranje nezavisnih sindikata širom Albanije, po uzoru na rudare i radnike rafinerije.
U Tirani su se 26. septembra održale masovne demonstracije rafinerijskih radnika, rudara i studenata. Zahtevali su ne samo zaostale plate, već i nacionalizaciju rudarstva, naftne industrije i drugih važnih sektora albanske privrede. Predstavnik Organizata Politike je takođe pozvao na „radničku kontrolu nad proizvodnjom“.
Na putu do Ministarstva infrastrukture i energetike je nekoliko stotina policajaca brutalno napalo radnike i studente. Internet je prepun snimaka policijskog terora na ulicama Tirane, ali borba nije gotova. Već nekoliko dana radnici, uglavnom rafinerijski, štrajkaju glađu. Politička elita sada daje mnoga obećanja. Тim obećanjima se ne veruje jer је već u najavi novi krug privatizacija naftne industrije. Međutim, radnici smatraju rafineriju u Balšu svojim vlasništvom i od vlade zahtevaju zaostale plate. Ubedljiva većina radnika odbija privatizaciju.
Nekada je nekoliko hiljada radnika radilo u naftnoj industriji. Nakon poslednje privatizacije ih je ostalo svega 800. Albanski multimilioner Samir Mane je otpustio njihove kolege iz rudarskog sindikata koji je bio osnovan pre godinu dana. Radnici su ovome u više navrata pružali otpor. Međutim, situacija rafinerijskih radnika koji štrajkuju glađu postaje dramatična. Neki od njih su u vrlo lošem zdravstvenom stanju.
Demonstracije u znak solidarnosti sa radnicima koji štrajkuju glađu se od 10. oktobra održavaju u svim većim albanskim gradovima. Balš je samo jedan primer izlaženja velikog broja radnika na ulice. Oni prete da će zatvoriti celo područje u Balšu i vlastima onemogućiti pristup.
Zahtevi radnika su opravdani. Neophodna je međunarodna solidarnost i štrajkovi solidarnosti. Mi podržavamo borbu albanske radničke klase u naftnoj i rudarskoj industriji. Zahtevamo trenutno sprovođenje zahteva rafinerijskih i rudarskih radnika.
Odgovornost sindikata i levičarskih organizacija u Albaniji je da pokrenu borbu za nacionalizaciju glavnih proizvodnih mesta pod radničkom upravom. Poslovna dokumentacija se mora otvoriti i kapitalističko bogatstvo u naftnoj i rudarskoj industriji oduzeti. Vlada Edija Rame mora radnicima u naftnoj industriji odmah isplatiti zaostale zarade.
Pored razbuktale pandemije koronavirusa, Albaniju mori i virulentna eksploatacija od strane vladajuće klase.
Dole kapitalisti! Za socijalističku revoluciju!
Međunarodna solidarnost!
