U skandaloznom nesprovođenju pravde, grupa mladih levičarskih aktivista iz Rusije osuđena je na pozamašne zatvorske kazne zbog lažnih optužbi za terorizam baziranih na mučenjem iznuđenim priznanjima. Ruska država pokušava da zastraši disidente, ali neće uspeti u tome. Solidarnost sa političkim zatvorenicima!

Slučaj mreže 
 Izvor: Internacionalni anarhistički odbrambeni fond

Grupa antifašističkih aktivista je 10. februara u gradu Penzi osuđeno na zatvorske kazne od 6 do 18 godina. Ovi skandalozni postupci su kulminacija „slučaja Mreže“ ili „slučaja Penze“, koji je započeo pre dve godine u oktobru 2017. Federalna služba bezbednosti (FSB) Rusije optužila je grupu za formiranje terorističke organizacije koja je planirala da izvrši napad i destabilizuje situaciju u Rusiji.

Prvi privedeni bio je Egor Zorin, koji je kasnije izneo „priznanje“. Prema nepotvrđenim izveštajima, njegovo svedočenje postalo je osnov „slučaja Mreže“. Zatim je slučaj protiv njega povučen. U januaru 2018, Viktor Filinkov i Igor Šiškin privedeni su u Lenjingradu, a u aprilu privedena je Julija Bojršinova. Slučaj lenjingradskih antifašista se smatra odvojenim.

Priznanja iznuđenja mučenjem

Prema brojnim svedočenjima (koje je sud naravno odbio da doda na slučaj), priznanja privedenih su iznuđena mučenjem (električnim šokovima i prebijanjem) i pretnjama tajne policije. Malo ljudi može da izdrži brojne sate mučenja, ali i pored sadističkog tretmana, mnoge žrtve su odbile da okleveću svoje drugove i nisu prihvatili priznanje krivice. Naknadno su odbacili priznanja koja su optuženi dali mučenjem. Samo su Igor Šiškin (osuđen na tri i po godine zatvora u januaru 2019), Arman Sagunbaev (osuđen na 6 godina zatvora) i Egor Zorin (koji je postao svedok) proglašeni krivim.

Slučaj mreže 1Antifašisti su informisali medije, sudove i organizacije za ljudska prava u vezi mučenja koje su doživeli, ali tužioc je odbio da uračuna ova svedočenja kao deo slučaja. Ova izjava jednog od optuženih, Dmitra Pčelinzjeva, prenešena je u Medija zoni:

„Skinuli su mi čarape, pantalone i bokserice do kolena sa ciljem da mi zakače žice na genitalije. Stavili su mi usku kapu preko glave i zategli je ispod brade. Namotali su žice oko mojih nožnih palčeva. Probali su da mi stave gagu u usta, ali nisam ih otvorio, jer je gaga bila umotana u traku. Prošlog puta, mnogo zuba mi je napuklo zbog gage. Kroz taj proces, jedva da smo pričali. Kada su stali sa udaranjem u lice i stomak, udarali su me šokom.“

„Kontakt je bio loš, pa je šok bio slab. Rečeno mi je posle nekoliko električnih šokova: ,Povućeš svoje svedočenje. Reći ćeš da si lagao u vezi mučenja. Uradićeš sve što ti istražitelj kaže. Ako upru prstom u belo i kažu da je crno - ti kažeš da je crno. Ako kažu: odseci prst i pojedi ga – ti ćeš ga pojesti.’ Onda su me udarili šokom nekoliko puta da se uvere da sam zapamtio.”

Zašto vlasti imaju potrebu da falsifikuju događaje? Zar nemaju pravog kriminala kojim bi se bavili? Ima ga dovoljno, ali njima treba pravi posao. U „slučaju Mreže“ glavni izneti dokazi su bile izjave iznuđene mučenjem. Službenici Federalne službe bezbednosti traže novi slučaj kojim bi se probili u karijeri: dobijaju svoja naređenja odozgo i znaju šta njihovi šefovi očekuju od njih. Deluje da vlasti rade sve što mogu da zastraše i ućutkaju bilo koga ko se ne slaže sa njihovom trenutnom politikom. Oni optuženi za politički kriminal imaju malo šanse da budu pušteni. Sudiji u Regionalnom sudu u Penzi trebalo je samo 23 minuta da iznese presudu – dajući samo uvod i odluku, ali ne i motiv, što znači da nije bilo diskusije o optužnici.

Solidarnost sa političkim zatvorenicima!

Uprkos kampanjama solidarnosti i masovnog negodovanja javnosti, zaključak „slučaja Mreže“ bio je većinom predvidljiv. Vlasti su se odlučile na metod biča. Što jasnije vlada demonstrira svoju „moć“ (i nedostatak bilo kakvog principa pravde u svojim kaznenim organima), to će manje ljudi krenuti u otvorenu opoziciju njenoj društvenoj politici. Ali vlada pravi fundamentalne greške. Što se ljudi budu suočavali sa većom represijom od strane ove kapitalističke bande, veći će biti otpor ovom pritisku – iako trenutno samo vidimo inicijalno talasanje.

Mnogo politički neaktivnih ljudi se pridružuje protestima kao rezultat besa koji kulja ispod površine. „Slučaj Mreže“ je mala pobeda za represivnu državnu mašineriju i velika tragedija za optužene i njihovu rodbinu, ali takođe demonstrira da dok god su mase izolovane od politike, stvari će samo biti gore. Postoje samo dva puta napred: popuštanje pod čizmom buržoaske državne represije ili ujedinjenje u borbi za bolji svet.

Ovo sigurno neće biti poslednji fabrikovan pravni slučaj u Rusiji. U ovim teškim vremenima, moramo podržavati jedni druge. Moramo se priključiti solidarnim akcijama sa političkim zatvorenicima u našim gradovima, širiti informacije na društvenim mrežama i nastaviti sa isticanjem socijalnih zahteva. Oni žele da zastraše i ućutkaju disidente. Kao odgovor, mi moramo da podignemo svoj glas!

No pasaran!

Lista žrtava „slučaja Mreže“:

  • Ilija Šakurski: 23 godine star – 16 godina zatvora i kazna od 50.000 rubalja
  • Vasili Kuksov: 31 godinu star – 9 godina zatvora
  • Dmitri Pčelinzjev: 27 godina star – 18 godina zatvora
  • Andrej Černov: 30 godina star – 14 godina zatvora
  • Mihajl Kulkov: 25 godina star – 10 godina zatvora
  • Maksim Ivankin: 25 godina star – 13 godina zatvora
  • Arman Sagunbaev: 27 godina star – 6 godina zatvora

Pročitajte original na ruskom

Tribine

Tribine na kojima su govorili članovi Crvenih

Mediji

Crveni u medijima.

Govori

Govori članova Crvenih.