U ponedjeljak 25. novembra, svi brodovi ostali su u luci, autobusi su stajali na mjestu i avioni su uzemljeni na Međunarodnom aerodromu Helsinki-Vanta. Finski sindikati otišli su na štrajk podrške poštanskim radnicima, koji su odlučili uzvratiti udarac nakon pokušaja da se prinude da prihvate nezadovoljavajući kolektivni ugovor. Nakon dvije i po sedmice štrajkova, poštanski radnici izvojevali su ključnu pobjedu za čitav finski radnički pokret – ali borba tek predstoji.

 318ce0a14f32cdaf409352461ca30f22 w700 h500U ponedjeljak 25. novembra, svi brodovi ostali su u luci, autobusi su stajali na mjestu i avioni su uzemljeni na Međunarodnom aerodromu Helsinki-Vanta. Finski sindikati otišli su na štrajk podrške poštanskim radnicima, koji su odlučili uzvratiti udarac nakon pokušaja da se prinude da prihvate goru verziju kolektivnog ugovora. Nakon dvije i po sedmice štrajkova, poštanski radnici izvojevali su ključnu pobjedu za čitav finski radnički pokret – ali borba tek predstoji.

U avgustu, organizacija poslodavaca Palta i Posti Grupa Abp (glavni poštanski servis u Finskoj) najavili su da će prebaciti 700 radnika koji rade na sortiranju pošiljki u ćerku firmu Posti Palvelut Oj (Posti Palvelut Oy), koja je pod kontrolom Finmedije (Finnmedia), organizacije poslodavaca izvan matične kompanije. To je značilo da će razvrstači biti prebačeni na ugovor između Finmedije i Industrijskog sindikata, sa ugovora potpisanog od strane Sindikata radnika pošte i logistike. To bi takođe značilo pad nadnica za 30 do 50 odsto, duži radni dan i primjenu modela rada koji bi znatno otežao život radnika.

Kao izgovor za sniženje plata i uvođenje fleksibilnijih oblika zapošljavanja iskorišćen je pad u količini pošiljaka. Ali istraga Javnog servisa YLE pokazala je da su milioni protraćeni na neuspjela ulaganja od strane kompanije Posti, uključujući ulaganja do 170 miliona evra u sektor logistike između 2008. i 2015. Ovi gubici plaćeni su rezovima u poštanskim službama Finske.

Pored toga, ogromna količina profita iskorištena je za iznimno visoke plate direktora. 146,4 miliona evra isplaćeno je u dividendama od strane Posti Grupe tokom posljednjeg petogodišnjeg perioda. Prošle godine, izvršnom direktoru Heiki Malinenu isplaćeno je 987.764 evra, što je jednako 36 radničkih plata. Očigledno je da su radnici natjerani da plaćaju rasipništvo uprave.

Od štrajka do generalnog štrajka

11. novembra, PAU, Sindikat radnika pošte i logistike, uzvratio je udarac dvonedjeljnim štrajkom u kojem je učestvovalo 900 poštanskih radnika. Pad kvaliteta poštanskih usluga razljutio je mnoge i stvorio je rašireni osjećaj simpatija prema štrajku. Prema magazinu Budućnost sela (Maaseudun Tulevaisuus), 60 odsto finskog stanovništva izrazilo je eksplicitnu podršku štrajku.

Posti su koristili štrajkbrehere unajmljene izvan kompanije, kršeći time sporazum Međunarodne radne organizacije o pravima tokom konflikta. U jednom javno ispraćenom incidentu, poslodavac je izrezao rupu u ogradi da bi omogućio štrajkbreherima da uđu u zgradu i da ih pritom ne primjete radnici na štrajku. U drugom slučaju, poštanskog radnika Filipa Đorđevića je obezbjeđenje istjeralo izz centra za logistiku u Vanti dok je širio informacije o štrajku među radnicima koji su dovedeni izvana.

Još nekoliko sindikata ubrzo je pokrenulo štrajkove solidarnosti sa poštanskim radnicima. 25. novembra, Sindikat radnika avio-industrije (IAU) održao je jednodnevni štrajk solidarnosti, koji je prisilio avio-kompaniju Fin-Er (Finnair) da otkaže 300 letova. Štrajk koji je održao Sindikat transportnih radnika (AKT) obustavio je dvije trećine regionalnog autobuskog saobraćaja. Sindikat radnika prehrambene industrije (SEL) uveo je zabranu dobara prevezenih vozilima kompanije Posti ili njenih kooperanata. Sindikat električara takođe je održao štrajk solidarnosti u sedam centara pošte i logistike. Putnički trajekti koji se kreću pod finskom zastavom ili zastavom svoje luke ostali su u lukama dok konflikt nije razrješen, zahvaljujući nekoliko akcija Pomorskih sindikata. Ukupno 10 linija baltičke trajektne kompanije Viking Lajn (Viking Line) je otkazano, a to je takođe uticalo i na saobraćanje broda Silja Simfoni  (Silja Symphony) na liniji Stokholm-Helsinki. Na delu je bio, ni manje ni više, nego generalni štrajk.

Nakon dvije i po sedmice štrajka, poslodavci su popustili u srijedu 27. novembra, i prihvatili zahtjev radnika da se razvrstači vrate pod ugovor PAU. Štrajk radnika pošte i štrajkovi podrške pokazuju snagu radničke klase u zajedničkoj borbi. Solidarnost između radnika u različitim oblastima onemogućila je poslodavcima da okrenu sindikate jedne protiv drugih.

Ofanziva vladajuće klase

Konflikt sa poštanskim radnicima doveo je do krize socijaldemokratske vlade, koja je pala nakon samo šest mjeseci na vlasti, kada je premijer dao ostavku. Vlada tvrdi da je zabranila kompaniji Posti prebacivanje na jeftiniji kolektivni ugovor, dok je zapravo socijaldemokratski ministar Sirpa Patero podržao ove planove menadžmenta. Razlog iza napada na finske radnike u javnom sektoru jeste potreba za smanjenjem nacionalnog duga, koji čini 59 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Poštanski radnici nisu jedini pod ovim brutalnim napadima. Kompanija Arkea, koja u vlasništvu opštine Turku, takođe je pokušala nametnuti jeftiniji kolektivni ugovor, što je natjeralo Sindikat radnika javnog i socijalnog sektora (JHL) da pokrenu trodnevni štrajk. Miko, koji radi u sektoru upravljanja otpadom, objasnio je razloge za štrajk:

„Pokrenuli smo štrajk jer oni žele da prihvatimo niže plate i duže radno vreme. Radnici su za njih preskupi jer je naš javni dug previsok. Stoga su radnici javnog sektora preveliki trošak. Krupnije pitanje je to da li sindikati imaju išta reći o ugovorima, ili kompanije imaju moć da diktiraju uslove rada. Naravno, javni dug Finske je previsok, ali uvijek ga plaćaju obični ljudi. Bogati se uvijek izvuku.“

Ulaganja u finsku industriju drastično su pala nakon ekonomske krize 2008, što je za posledicu imalo nisku konkurentnost. Produktivnost se jedva povećala od 2008, a nakon 2017. se nije povećavala uopšte. Finska buržoazija sada pokušava povećati konkurentnost napadom na plate radnika i uslove rada.

Stoga nije jedino javni sektor na udaru. Niz teških zahtjeva je iznesen od strane svih poslodavaca. 24 sata neplaćenog rada tokom jedne godine, koji su uključeni u takozvani „ugovor o konkurentnosti“ će ipak ostati; državni praznici Uskrs i Bogojavljenje postaće redovni radni dani; plata tokom godišnjeg odmora je smanjena za pola a naknade za bolovanje i porodiljsko odsustvo su takođe znatno smanjeni. Sve ovo će sigurno dovesti do novih, sličnih borbi u mnogim sektorima.

Šumarska industrija najavila je šestodnevni lokaut između 12. i 18. decembra, a industrijski sindikat je uzvratio trodnevnim štrajkom, koji počinje 9. decembra, a u kojem će učestvovati otprilike 35.000 radnika. Takođe, Sindikat državnih službenika Pro najavio je štrajk koji će se poklopiti sa štrajkom radnika industrijskog sindikata.

Pobjeda poštanskih radnika pokazuje put naprijed za finske radnike. Ali da bi se okončali napadi, potrebna je politička alternativa koja je spremna izaći iz uskih okvira kapitalizma. U finskom društvu ima sasvim dovoljno bogatstva za finansiranje beneficija i razumnih radnih uslova, ali ona su u rukama jednog procenta na vrhu.

Jedino rješenje je nacionalizacija banaka i korporacija – ali pod demokratskom kontrolom radničke klase, a ne najviših birokrata u državi. Ti resursi se mogu iskoristiti za finansiranje masovnog programa ulaganja u socijalni sektor, infrastrukturu i industriju. To je jedini način da se svim finskim radnicima garantuje život dostojan čovjeka.