Naši drugovi i drugarice nastavljaju da marširaju uz radništvo i omladinu na klimatskim demonstracijama širom sveta, učestvujući u ogromnim mobilizacijama protiv kapitalističkog uništavanja planete.

Kanada

Više od pola miliona radnika i omladine je 27. septembra preplavilo ulice Montreala zahtevajući akcije protiv klimatskih promena. Ukupno 146 studentskih udruženja, koja predstavljaju više od 200.000 studenata štrajkovalo je tog dana. Kako je pritisak rastao, školski odbor Montreala je otkazao časove, a čak su i mnoga preduzeća bila zatvorena kako bi dozvolila radnicima da učestvuju. Ono što je takođe bilo primetno je to što je 11 sindikata, koji predstavljaju 7600 radnika takođe pozvalo na jednodnevni štrajk. Ovo je bila najveća demonstracija u istoriji Kvebeka i Kanade!

Započet u Švedskoj u avgustu 2018. godine, školski štrajk za klimu (Skolstrejk For Klimatet) prerastao je u svetski masovni pokret koji okuplja studente, radnike, velike sindikate i političke partije, ali najviše srednjoškolce. Ove nedelje je talas demonstracija prošao kroz Kanadu; 100.000 ljudi marširalo je u Vankuveru, 75.000 u Torontu, 40.000 u Otavi i desetine hiljada u drugim velikim gradovima. Ukupno, više od sedam miliona ljudi širom sveta izašlo je na ulice na #NedeljaZaBudućnost (#WeekForFuture) demonstracije.

Stotine hiljada ljudi sjatilo se u Park mont rojal u centru grada, u naizgled beskrajnom ljudskom moru. Demonstranti su se penjali na semafore i statue kako bi vikali slogane i pokazivali svoje transparente, te je masa eruptirala električnom energijom. Marš je prošao kroz centar Montreala potpuno prekrivši ulice dok su studenti zapanjenim posmatračima dovikivali „Na ulice s nama!“ (Dans la rue avec nous). Gusta masa ljudi se razvukla preko četiri kilometara u maršu. Bilo je toliko mnogo ljudi da su desetine hiljada ljudi još uvek tražile put dok su u Old Portu počinjali govori (uključujući i govor Grete Tunberg). Centar Montreala bio je potpuno paralizovan. Protest ove veličine nije viđen u Montrealu još od studentskog štrajka 2012.

Na demonstraciji su bili prisutni i veliki sindikati kao što su CSN i Unifor, kao i veće političke partije poput Quebec solidaire, NDP, Zelena partija, pa čak i savezna Liberalna partija sa Džastinom Trudoom. Ovo je dovelo do talasa skandiranja protiv Trudoa i šala na njegov račun. Čest komentar bio je „Protiv čega protestuje? Sebe?“ U jednom momentu, demonstrant je bacio jaje na Trudoa i bio je oboren na zemlju od strane obezbeđenja.

Levičarska partija Quebec solidaire se žestoko mobilisala za ovu demonstraciju, sa kontigentom od 1.000 ljudi. Ono što je najbitnije je levi zaokret na maršu među studentima. Antikapitalistički transparenti i baneri poput „Planeta pre profita!“ i „Sistem ne valja“ bili su česti i među srednjoškolcima.

Socijalistički kontigent!

bab7a0541cc1f2c94b3b0643da2be9bc w720 h720Ipak, iako je generalni trend bio skretanje u levo, i većina ljudi je shvatila da je kapitalizam problem, nije bilo jasne ideje o tome šta treba da se uradi. Baš zbog ovog razloga su marskisti iz organizacije Socijalistički odgovor (La riposte socialiste), kvebečke sekcije Internacionalne marksističke tendencije, organizovali veliki socijalistički kontigent kako bi promovisali hrabro socijalističko rešenje za klimatske promene. Naši transparenti su imali slogane poput „Revolucionarna promena, a ne klimatska promena“ i „Ekološka kriza, socijalističko rešenje“, i uz to smo skandirali slogane usmerene protiv kapitalista i njihovog sistema za uništavanje planete.
Imali smo vrlo doabr odaziv; stotine ljudi se skupilo oko našeg stola i kupovalo primerke časopisa La ripost sosijalist (La riposte socialiste) i Fajtbek (Fighback). Objašnjavali smo da glavne poluge ekonomije ne mogu biti vođene za profit nekolicine, već moraju biti kolektivna svojina pod demokratskom upravom kako bi se klimatskim promenama pristupilo na pravi način. Dokle god su naftne kompanije i druge multinacionalne kompanije u vlasništvu male elite, njihova težnja za profitom će nastaviti da uništava našu planetu. Mnogi su se složili sa našim idejama i izrazili interesovanje za borbu za socijalizam.

Marš se završio govorom Grete Tunberg, koji je počeo sa kritikom vlada i Kanade i Švedske: „Vi ste nacija koja je navodno klimatski vođa. Švedska je takođe klimatski vođa... U oba slučaja to znači apsolutno ništa. U oba slučaja, to su samo prazne reči“. Završila je rekavši „Toliko mnogo puta nam je rečeno da nema smisla da radimo ovo, da ne možemo imati uticaj i napraviti razliku. Ali mislim da smo im do sad pokazali da nisu u pravu. Mi smo promena i promena dolazi“.

U ovom pokretu se vidi da omladina pokazuje put napred i da nije voljna da gleda sa strane kako svet tone u varvarstvo. Milioni mladih ljudi širom sveta dolaze do zaključka da kapitalistički političari ne služe njima. Kako socijalizam postaje sve popularniji, i štrajkovi postaju sve češći među omladinom, mogu se samo zamisliti drhtaji u strahu kapitalističkog establišmentima kada čuju reči „promena dolazi, sviđalo vam se to ili ne“.

El Salvador

ee50533f215f8e564c29a910dec97835 w718 h344Naše drugarice i drugovi iz El Salvadora su organizovali čitalački kružok 20. septembra, na kojem se čitalo o kapitalizmu i klimatskim promenama. Sledećeg dana, organizovali su javnu diskusiju o klimatskim promenama i socijalističkoj alternativi na Univerzitetu El Salvador. Ohrabrivali su omladinu da se pridruži štrajku protiv klimatskih promena koji se u El Salvadoru dogodio 26. septembra, pod sloganom „Bez vode nema budućnosti“, zbog pokušaja parlamenta da privatizuje vodu, što je pokrenulo žestoku borbu na ulicama.

Drugarice i drugovi su bili uključeni u koordiniranje događaja 26. septembra, koji se na početku dana sastojao od protesta i nakon toga, marša ka Ministarstvu životne sredine i prirodnih resursa.

Toga dana, oko 500 ljudi je bilo prisutno. Takođe je bilo i veliko prisustvo nacionalnih i međunarodnih medija. Imali smo predstavnike u komisiji koja je davala izjave za štampu, čiji je zastupnik ukazao na to da je kapitalizam glavni uzrok klimatskih promena i na njegove katastrofalne efekte na siromašne zemlje poput naše. Takođe je kritikovao vladine odluke, koja je dozvolila zagađenje i pljačkanje okoliša od strane internacionalih kompanijie. Zahtevane su stvarne mere protiv predatorskog kapitala, kao i prestanak sa pokušajima privatizacije naših resursa, uključujući i vodu.

Komisija je odbila izjave ministra životne sredine El Salvadora, koji je u UN kao rešenje za klimatsku krizu ponudio motivisanje proizvodnje monokultura poput šećerne trske i afričkog palminog ulja. Međutim, kapitalistička kultivacija monokultura razara životnu sredinu i raseljava čitave zajednice sa njihovih teritorija.

Komisija je takođe zahtevala da vlada ukine dozvole za urbane megaprojekte, trgovinu i usluge, koje su bile date prošlog juna, bez uzimanja u obzir zakone o zaštiti životne sredine, pod lažnim sloganom progresa.

Ovoj zemlji ne treba više tržnih centara, hotelskih kompleksa i stambenih zgrada koje radnici ne mogu priuštiti. Salvadorancima treba više škola, bolnica, univerziteta i domova koje radnička klasa može priuštiti. Ovakvi megaprojekti koje centralna vlada predlaže samo pokazuju da njeni interesi nisu da pomogne siromašnima, već da služi strani kapital. Ona je pomagač anarhične i apsurdne kapitalističke proizvodnje, i tako snosi svoj deo odgovornosti za klimatsku krizu.

Komisija je isporučila izjavu Ministarstvu životne sredine u kojem su izrazili i zahtevali sledeće:

- Oni koji su odgovorni za ovu klimatsku katastrofu nisu siromašni, već vlade i velike kapitalističke kompanije. Sva odgovornosti mora pasti na milionere sveta. 
 
- Građani moraju da se bore za odbranu i kontrolu svojih prirodnih resursa: vode, zemlje, šuma, itd, tako da se oni očuvaju i koriste racionalno u skladu sa potrebama društva.

- Vlade moraju zahtevati od kapitalističkih kompanija da se pridržavaju zakona o očuvanju životne sredine i moraju ohrabrivati nacionalni plan za obnovu šuma, reka i ekosistema, kao i da smanje štetu učinjenu našoj planeti.

- Stvaranje sistema javnog prevoza koji umanjuje emisiju štetnih gasova, finansiranog novcem kompanija koje izbegavaju poreze.

- Prestanak sa pokušajima da se prirodni resursi privatizuju, dok se ignorišu potrebe onih najugroženijih u društvu.

- Ukidanje dozvola datim kompanijama za urbanističko planiranje poput Vale El Angel, El Kasko i ostalima, koje su štetne za životnu sredinu.

- Vlada se mora pridržavati dogovora sa klimatskog samita Ujedinjenih nacija.

Mali revolucionarni festival održan je 27. septembra, sa muzikom i recitovanjem poezije. Uprkos žestokoj kiši, oko 15 mladih ljudi došlo je da diskutuje o kapitalizmu i klimatskoj promeni, izvlačeći veoma dobre zaključke o revolucionarnoj borbi za plansku ekonomiju u skladu sa životnom sredinom.

Tokom nedelje, tri nove publikacije u formi brošure su deljene: Kapitalizam ubija planetu, potrebna nam je revolucija, Manifest protiv klimatskih promena i Borbe za vodu El Salvadora.

Švajcarska

21dd40d13a9fab43bd0794692946e9e5 w720 h500Sa 100.000 demonstranata, nacionalni klimatski štrajk 28. septembra je bio sigurno najveća demonstracija u Bernu u poslednjih nekoliko decenija. To je takođe bila najveća klimatska demonstracija u Švacarskoj do sada. Zajedno sa velikim ženskim štrajkom 14. juna, jasno je da je borba protiv sistema u Švajcarskoj uzdignuta na novi nivo poslednjih meseci. Mladi ljudi su naročito željni radikalnih rešenja, što je postalo jasno prošle subote.

Ovo je u oštrom kontrastu sa izborima koji se održavaju za tri nedelje. Sve partije pokušavaju da se predstave kao zelene, ali zahtev klimatskih štrajkova za promenom sistema ne postoji u izbornim kampanjama. Dok su se tradicionalne masovne organizacije šeprtljavo vukle kroz izbornu trku, švajcarska sekcija IMT, Iskra (Der Funke/L'Etincelle), imala je poverenje u omladinu i radničku klasu. Njihove revolucionarne ideje privlače više i više ljudi, i ostvarili su rekordne prodaje na klimatskoj demonstraciji.