50.000 članova Kanadskog sindikata poštanskih radnika (CUPW) se od 22. oktobra rotiraju po štrajkačkim smenama. Liberalna vlada Džastina Trudoa je sastavila tzv. „nazad na posao“ zakon, koji će ovakvu obustavu rada učiniti nezakonitom. Pravo na štrajk u Kanadi sve više postaje mrtvo slovo na papiru. Čim neki štrajk bude pokrenut, proglašava se nezakonitim. Ipak, poštanski radnici su besni i postoji realna prilika da će se suprotstaviti novom zakonu. Solidarnost je pod hitno potrebna kako bi radnici CUPW znali da nisu sami u svojoj borbi, i da radnici na nivou Kanade, kao i na internacionalnom nivou, podržavaju njihovu borbu.

CUPW 1Glavni zahtevi štrajka su izjednačavanje plata za potplaćene kurire u ruralnim područjima, koje uglavnom čine žene, i rešavanje krize učestalih povreda na radnom mestu usled prenatrpanosti poslom i nametnutog prekovremenog rada. Ovo je Kanadsku poštu stavilo na prvo mesto u struci po povredama na radnom mestu, gde 25% radnika pretrpi neku povredu svake godine. Radnicima se bukvalno smučilo ignorisanje ovih problema od strane uprave, stoga su odlučili da lupe šakom o sto i da ih u ovoj rundi pregovora reše jednom za svagda.

Manjak zaposlenih je toliki da su čak i ovakav ograničeni štrajk po smenama i prekid prekovremenog rada doveli do zastoja u poštanskim centrima, te je Kanadska pošta izgubila stotine miliona dolara.

„Nazad na posao“: napad na slobodu štrajka

Kanadska pošta je javno preduzeće koje je zvanično nezavisno, ali vlast u praksi vrši ogroman uticaj. Grupe za lobiranje su od vlade zahtevale da reaguje pred vikend-rasprodaju za „Crni petak“ i maloprodajnu božićnu sezonu. Štrajk je značajno smanjio elektronski promet za Amazon i ostale internet trgovine koje zavise od Kanadske pošte za otpremu paketa. Liberalna partija je sada uperila silu zakona protiv radnika, stavljajući do znanja da sledi naređenja svojih korporativnih sponzora, iako se premijer Trudo prikazivao kao prijatelj radnika, svojevremeno kritikujući Konzervativnu partiju kada se ona 2011. kao vladajuća stranka obračunavala sa CUPW.

Ironično je što je federalna liberalna vlast najavila poreske olakšice za krupni biznis u vrednosti od 16 milijardi dolara, dok istovremeno poštarima poručuje da nema novca u kasi za bolje uslove rada. Ovakav oštri kontrast treba da bude pouka za sve u radničkom pokretu koji su proteklih godina podržavali liberale.

„Nazad na posao“ zakoni su pošast koja sve više urušava kolektivno pregovaranje u Kanadi. Šefovima javnih firmi nije u interesu da pregovaraju, te samo čekaju da vlada proglasi štrajk ilegalnim. Ovo oružje protiv radnika se sada sve više koristi i u privatnom sektoru kada se za štrajk proceni da ima „previše“ uticaja. Štaviše, ovi zakoni ne skraćuju trajanje štrajkova. Korišćenje ovih anti-demokratskih zakona je umesto toga samo dodatno isfrustriralo radnike. Pošto radnički problemi ostaju nerešeni, štrajkovi se sada redovno pokreću uz podršku 80%, 90% ili čak 100% zaposlenih. CUPW je trenutni štrajk pokrenuo sa mandatom od 95% zaposlenih – takav nivo nezadovoljstva se ne može zakonima gurnuti pod tepih.

Vođstvo kanadskih sindikata je do sada nažalost razočaravalo svoje članstvo. Uprkos besu sindikalne baze, vođstvo nije uspelo da preduzme inicijativu i suprotstavi se „nazad na posao“ zakonima. To nas je dovelo do trenutne situacije gde se pravo na štrajk redovno krši. Uslovi rada se konstantno urušavaju dok uprava vrši strahovladu nad radnicima. Ovo će se nastaviti dokle god jedan sindikat ne stekne hrabrost da državi stane na crtu. Birokrate iz sindikalnog vrha stalno tvrde kako nije sada vreme, radnici nisu spremni, itd. Oni svaljuju krivicu na svoje članstvo ne bi li sakrili sopstveni kukavičluk, što nema veze sa stvarnošću, jer ubedljiva većina radnika Kanadske pošte je spremna na borbu. Spontane okupacije poštanskih centara i nezakonite obustave rada se svo vreme dešavaju. Postavlja se pitanje: „Ako ne sada, kada onda? Ako neće CUPW, ko će onda?“ Ovim štrajkom se podvlači crta i brani pravo svih radnika na obustavu rada. Ovim štrajkom se poručuje da naše koleginice neće biti manje plaćene od svojih kolega za isti posao, kao i da radnici neće žrtvovati svoje zdravlje kako bi korporacije profitirale.

Sindikati su stalno dobijali sudske sporove, budući da „nazad na posao“ zakoni krše ustavno pravo na slobodu okupljanja. To je bio slučaj i 2011. kada se CUPW sporio za tadašnjom konzervativnom vladom. Ipak, to nije razlog za poštovanje tih zakona dok se čeka sudska odluka, naprotiv. Ako sindikati slede ove neustavne zakone, šteta će opet biti naneta, a dobijanje višegodišnjih sudskih sporova neće rešiti ništa. Sindikat treba da prekrši zakon i nastavi štrajk, jer vlada ga je prva prekršila uvođenjem neustavnog zakona. U 19. veku, svi sindikati su bili ilegalni u Kanadi. Sindikalno članstvo je bilo hapšeno za „zavereničko okupljanje oko povećanja nadnica.“ Da oni tada nisu kršili zakon, danas ne bi bilo sindikata, ta lekcija je jasna.

Solidarnost sa radnicima CUPW!

U prethodnom članku smo objasnili sjajnu istoriju borbi koje je vodio CUPW:

CUPW 2„CUPW je od 1974. do 1976. vodio više ilegalnih štrajkova, a jedan od njih je doveo do povećanja plata za radnice na nekvalifikovanim radnim mestima. 1978. je bio pokrenut još jedan ilegalni štrajk nakon propalih pregovora sa premijerom Pjerom Trudoom (ocem sadašnjeg premijera), te je vlada istog dana uvela ’nazad na posao’ zakon. Radnici se nisu bili povukli, već su se odupreli zakonu, zbog čega je vođa CUPW, Žan-Klod Paro, bio osuđen na 3 meseca zatvora. CUPW je ponovo stupio u štrajk 1981., ovog puta zarad plaćenog porodiljskog odsustva. Uprava Pošte je brzo popustila, plašeći se otpora radnika koji se očigledno nisu bojali kršenja zakona. CUPW je time postao prvi sindikat u Kanadi koji je za svoje članstvo izborio pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo. CUPW je jedan od onih sindikata za koje se može reći da im je borba u genima. To objašnjava rešenost premijera Trudoa da slomi ovaj štrajk. On se nada da će ostali radnici oklevati da stupe u štrajk, ako porazi jedan od najborbenijih kanadskih sindikata.“

Pored ove nadahnjujuće prošlosti i sadašnje rešenosti radnika da se bore, postoji mogućnost da trenutno vođstvo prekine depresivni trend među sindikalnim rukovodstvima u Kanadi. Predsednik CUPW, Majk Palecek, je u svojoj mladosti pisao za naš list, „Protivnapad“, (Fightback) časopis kanadske sekcije Međunarodne marskističke tendencije (IMT), gde je redovno branio stav da sindikati treba da se suprotstave „nazad na posao“ zakonima. Od ključnog je značaja da podržimo sve članove CUPW koji ne žele da kapituliraju pred anti-demokratskim napadima Trudoove vlade. Celokupni izvršni odbor CUPW mora biti na visini zadatka i ne sme izdati svoje članstvo. Sada je prilika da se krene u kontranapad protiv korporacija.

Širi radnički pokret isto tako ne sme ostaviti CUPW da se sam bori. Kanadski radnički kongres (CPC) mora ispuniti svoju dužnost i organizovati masovne proteste i štrajkove solidarnosti. Sindikati kojima su ranije kršena prava iz očiglednih razloga moraju biti u prvim linijama borbe. Trudoova vlada se može saterati u ćošak ukoliko pokret bude dovoljno masovan. Oni nemaju mandat za ofanzivu protiv sindikata, a sada glume kojekakve levičare jer se bliže izbori 2019. CLC mora uspostaviti solidarni fond kako bi se CUPW moglo pomoći oko neizbežnih kazni za ilegalno štrajkovanje. Komiteti solidarnosti bi trebalo da se uspostave u svakoj radnoj jedinici kako bi se podržali poštari, a predstavnici CUPW treba da aktivno agituju po drugim strukama kako bi ih uključili u borbu. Napad na jednog je napad na sve, a CUPW se bori za pravo svih radnika na štrajk.

Ovo nije samo štrajk na nacionalnom nivou, već je u pitanju internacionalni pokret. Širom sveta, poštari su suočeni sa privatizacijom i merama štednje, a pravo na štrajk se sve više ukida. Ako ono bude u potpunosti ukinuto u „demokratskoj“ zemlji poput Kanade, to će inspirisati druge zemlje da napadnu radnike. Kanadska pošta zbog štrajka ne prima više internacionalne pošiljke, ali ne treba da zaustavimo internacionalnu solidarnost!

Pozivamo naše pristalice, da kanadskim poštarima upute poruke solidarnosti kao pojedinci, odnosno preko svojih sindikalnih ogranaka, omladinskih udruženja ili političkih organizacija.

Molimo da navedete:

1) Mi podržavamo vašu borbu za izjednačavanje plata za radnice i okončanje krize povreda na radnom mestu.

2) Pravo na štrajk je najvažnije pravo radničke klase. Mi podržavamo otpor prema anti-demokratskim „nazad na posao“ zakonima.

3) Vi niste sami, učinićemo sve što je u našoj moći da pomognemo, napad na jednog je napad na sve!

Molimo pošaljite te poruke na sledeće mejl adrese:

CUPW: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Majk Palecek: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

„Radnički protivnapad“: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ove poruke ćemo objaviti kako bi bila prosleđene štrajkačima u radnim jedinicama.