Prenosimo reagovanje druga Freda Vestona, iz Međunarodnog sekretarijata Internacionalne marksističke tendencije, na bombaški napad u Briselu. Umesto hinjenog šoka i lažne neverice potrebno je shvatiti da je glavni uzročnik ovakvih dešavanja imperijalistička politika EU i NATO prema velikom delu sveta, a posebno prema zemljama Bliskog Istoka. Islamistički teroristi su samo učenici imperijalizma i način na koji deluju je samo bleda kopija rušilačkih neokolonijalnih pohoda briselske i vašingtonske mafije.

 

Ovog jutra smo ponovo videli nemilosrdno ubijanje nedužnih ljudi. Marksisti osuđuju ovakve terorističke činove, kao i što osuđuju ubijanje hiljada ljudi u Siriji i ostalim zemljama koje pustoši rat. Goruće pitanje je sledeće: Šta se može učiniti kako bi se okončalo ovo varvarstvo?

Videvši vesti o bombaškim napadima na briselskom aerodromu i metrou, sledeće mi je palo na pamet:

1) Naša solidarnost je pre svega upućena porodicama žrtava terorističkih napada u Briselu. Iz prve ruke vidimo da ne postoji nivo obezbeđenja (bilo policijskog ili vojnog) koji može zaustaviti ovakve napade. Ulazi u aerodrom i metro su se pokazali nemogućim za potpuno obezbeđivanje, uprkos prisustvu elitnih vojnih trupa na aerodromu još od novembra prošle godine i pojačanom policijskom nadgledanju. Opšte zatvaranje poput ovog jutarnjeg bi paralizovalo čitav grad i njegovu privredu. Grad bi prestao da funkcioniše.

2) Dokle god Bliski Istok ostane rak rana kakva je danas, ovo će se nastaviti. „Naše” zapadne vlade su izazvale ovaj haos po Bliskom Istoku, misleći da mogu uleteti u druge zemlje, svrgnuti režime, bombama raznositi sve u komade, a da će se posle toga sve vratiti u normalu. Sve što su time postigle je suprotno od normalnog. Dalje, nisu učinile ništa da u svojim zemljama reše otuđenost prve i svih narednih generacija imigranata i imigrantske omladine, niti da iskorene rasizam, nezaposlenost, siromaštvo itd, dok istovremeno  bombarduju bliskoistočne zemlje – time su stvorile plodno tle u kome fundamentalisti imaju širok izbor dobrovoljaca. Ovi napadi će se nastaviti.

3) Ovi najnoviji bombaški napadi će takođe biti iskorišćeni za pravdanje još represivnijih zakona – naravno, sve u ime borbe protiv terorizma. Nakon napada u Parizu u novembru, belgijska vlada je najavila 18 protivterorističkih mera, od kojih polovina ugrožava SVE građane, pre svega radničke organizacije i progresivne grupacije. Ove mere su već bile osuđene od strane većih sindikata, advokatskih udruženja i magistrata. Šengenski sporazum će se naći pod još većim pritiskom. Oni će isto tako dodatno oslabiti ionako klimavu Evropsku uniju, povećavajući tenzije između država članica i unutar svake od njih.

4) Ti napadi će biti iskorišćeni za pravdanje zverstava nad izbeglicama na granicama Grčke i drugih zemalja. Da bi se moglo vršiti nasilje nad izbeglicama, one moraju biti izjednačene sa kriminalom, nasiljem nad ženama i generalnim bezakonjem. Kad propagandna mašinerija postigne taj cilj, svakojaki varvarski postupci se mogu opravdati. Porodice će biti ostavljene da trunu u blatu i na hiljade izbeglica će biti odbačeno da umru bežeći od rata koji je sama „Evropa” izazvala.

5) Desničarske partije svih zemalja će pokušati da iskoriste ove napade za samopromociju. U vreme pojačane klasne borbe, kao što je to danas slučaj u Francuskoj, ovi napadi su korisni za skretanje pažnje sa realnih uzroka krize koju proživljavamo. Klasne tenzije su svuda. Naročito se Omladina okreće protiv kapitalističkog sistema. U bliskoj budućnosti će se cela radnička klasa pokrenuti širom Evrope.

6) Ovi napadi će biti iskorišćeni i za pravdanje daljeg bombardovanja Sirije, što će pogoršati već ozbiljnu izbegličku krizu. Izbeglice će nastavljati da dolaze i neće se zaustaviti, budući da su im rodni krajevi pretvoreni u pakao na Zemlji. Osim bežanja ka granicama EU im ništa drugo nije ni preostalo.

7) Milionima radnika i omladine, naročito onim vrlo mladima, će se ovo varvarstvo urezati u svest. Oni vide svet bez budućnosti, sa rastućom nezaposlenošću, konstantnim napadima na prava za koja su se izborile ranije generacije: besplatno obrazovanje i zdravstvo, dostupno stanovanje, pristojne poslove i plate... sve to zajedno sa ratovima širom sveta.

8) Svi ovi problemi se ne mogu rešiti dokle god sve vlade na svetu svoju politiku vode logikom maksimizovanja profita za kapitalističku manjinu. Ovaj sistem se ne može popraviti niti modifikovati. On mora nestati. Njegovo ukidanje je ono što nema alternativu!

9) Izdvojene borbe radnika i omladine širom sveta za bolji život, za poslove, dostupno stanovanje, zdravstvo itd, moraju se objediniti u jednu opštu borbu i fokusirati na jednu stvar: potpuno iskorenjivanje sistema i postavljanje osnova za novo društvo – socijalizam. To nije utopija, to je jedina konkretna alternativa sadašnjem varvarstvu.