Presuda kojom se Marin Le Pen izriče pet godina zabrane kandidovanja za funkcije, sa momentalnim dejstvom, politički je zemljotres čiji će se potresi i posledice dugo osećati. Uoči ove presude, nova anketa je pokazivala da je Marin Le Pen daleko ispred svih svojih protivnika na predsedničkim izborima. Danas je liderka Nacionalnog saveza isključena iz naredne trke za Jelisejsku palatu – možda i konačno.

Izvor: Vox

Na levici mnogi lideri slave ovu presudu, braneći takozvanu „nezavisnost pravosuđa“ i insistirajući da je Marin Le Pen „optuženik kao i svaki drugi“. Ovo je pogrešno iz tri razloga.

Buržoasko „pravosuđe“ nije nezavisno. Uglavnom su eksploatisani i potlačeni koji trpe posledice klasne pristrasnosti ovog pravosudnog sistema. Ali povremeno on može da interveniše i u političkim sukobima unutar samog buržoaskog tabora. Upravo to se dogodilo juče. Marin Le Pen nije „optuženik kao i svaki drugi“: ona je buržoaska političarka, izuzetno bogata i branjena od strane izuzetnih advokata, ali čiji je politički uspon prekinut izuzetno političkom presudom.

Ova presuda neće oslabiti Nacionalni savez (RN); naprotiv, ojačaće ga – baš kao što su brojne tužbe, koje je protiv Donalda Trampa pokrenula američka „liberalna“ buržoazija u uzaludnoj nadi da spreči njegov reizbor, zapravo samo doprinele njegovom jačanju. Iako je lična budućnost Marin Le Pen ozbiljno ugrožena, milioni njenih birača – a i milioni eksploatisanih ljudi koji mrze stare „tradicionalne“ političare – izvući će zaključak da je njena stranka, Nacionalni savez, zaista „neprijatelj sistema“. To, naravno, nije istina. Ali oni neće promeniti mišljenje zbog ovih grotesknih izjava o „nezavisnosti pravosuđa“.

Ovo je tim očiglednije ako se uzme u obzir da Marin Le Pen nije optužena za onu vrstu korupcije koja podrazumeva „lično bogaćenje“, za koju su mnogi političari ozloglašeni, a da ih „nezavisno pravosuđe“ nikada ozbiljno nije ni dirnulo. Marin Le Pen i njeni saradnici optuženi su da su sredstva za pomoćnike u Evropskom parlamentu koristili kako su hteli – u korist RN-a. „Pa šta?“, pomisliće mnogi birači RN-a (i ne samo oni): „To je deo igre! I uostalom, neka ide dođavola i Evropski parlament i njegova paklena birokratija!“

U suštini, ovaj politički zemljotres je još jedan izraz krize režima francuskog kapitalizma. Kada jedan deo državnog aparata kapitalističke klase interveniše na tako odlučujući način u politički život zemlje, to je znak da su tradicionalni mehanizmi kojima vladajuća klasa održava svoju dominaciju u krizi. Zapravo, čitava struktura kapitalističke „demokratije“ izlazi iz svega ovoga još više diskreditovana. Zato su razni buržoaski političari, još od juče u podne, počeli glasno da protestuju protiv presude, sugerišući načine na koje bi ona mogla biti poništena. Nije nemoguće da se to i dogodi.

Umesto da blebeću o „nezavisnosti pravosuđa“, lideri levice i radničkog pokreta moraju objasniti značaj i političke posledice presude Marin Le Pen – kao što smo upravo učinili. Iznad svega, moraju ponuditi radikalnu levičarsku alternativu desničarskom populizmu Nacionalnog saveza, koje je neumoljivi neprijatelj radničke klase. Samo snažna vanparlamentarna mobilizacija mladih i radnika, zasnovana na programu prekida sa svim politikama štednje, može zaista zaustaviti uspon RN-a.