Ustavni sud Rumunije je 6. decembra odlučio da poništi prvi krug predsedničkih izbora kako bi sprečio desničarskog demagoga Kalina Đeorđeskua da zauzme najviši položaj u zemlji. Odluka je podržana od strane Evropske unije i liberala. Izgleda da se Rumunima ne može verovati da glasaju za „pravog“ kandidata.

Prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji održan je 24. novembra. Nezavisni kandidat i autsajder Kalin Đeorđesku ostvario je šokantnu pobedu i ušao u drugi krug sa najvećim udelom glasova (22,94 odsto), protiv liberalne kandidatkinje Saveza Spasimo Rumuniju (USR) Elene Laskoni (koja je osvojila 19,18 odsto glasova).

Drugi krug je trebalo da se održi 8. decembra, a prema istraživanjima javnog mnjenja predviđalo se da će Đeorđesku lagano pobediti. Međutim, rumunski ustavni sud je skandalozno poništio rezultate prvog kruga u poslednjem trenutku, prinudivši na ponovno održavanje izbora sledeće godine.

Zašto? Prema Sudu, skinuta tajnost sa obaveštajnih dokumenata ukazala je na rusku operaciju uticaja za promovisanje Đeorđeskuove kampanje. Đeorđesku je objavio izostanak troškova za kampanju i prvenstveno je vodio kampanju na TikToku, dok su drugi kandidati establišmenta potrošili milione na jake izborne kampanje. Ipak, sud je tvrdio da je Đeorđesku pobedio jer je navodno imao preferencijalni tretman na TikToku u odnosu na druge kandidate!

Ova odluka zaista je doneta iz čistog očaja od strane rumunske vladajuće klase, koja se osećala poniženom rezultatima u prvom krugu. Obe stranke koje čine sadašnju vladu Nacionalne koalicije – Nacionalno-liberalna partija (PNL) i Socijaldemokratska partija (PSD) – imale su ozbiljan zaostatak (sa 8,79 odsto, odnosno 19,15 odsto glasova), a njihovi kandidati nisu stigli do druge runde.

PNL je držala predsedništvo poslednjih 10 godina pod Klausom Johanisom. Njegov krizom opterećen mandat bio je karakterisan korupcijom, skandalima, merama štednje i klasnom borbom. Kao rezultat toga, njen kandidat je bio peti na izborima! Diskreditovan i nepopularan, nadao se da može mirnim putem preneti vlast na svog pouzdanog koalicionog partnera, PSD. Ali neuspeh PSD-a da uđe u drugi krug – prvi put od pada Čaušeskuovog staljinističkog režima – ostavio je vladajuću klasu širom otvorenih usta.

U međuvremenu, činjenica da ga je Đeorđeskuova demagoška anti-NATO, anti-EU kampanja i ona protiv rata u Ukrajini progurala od marginalne ličnosti do najverovatnije budućeg predsednika šokirala je politički establišment zemlje. Osećali su se ugroženo jer je podrška Đeorđeskuove demagogije, namerno ili nenamerno, izbacivala na površinu duboko ukorenjeni gnev unutar rumunskog društva.

Strašilo 'ruskog mešanja'

U njihovom članku o rumunskim izborima, pod naslovom ‘poziv na buđenje za demokratije', Gardijan je komentarisao:

„Posedujući obilje nagomilanih dokaza kršenja pravila, rumunske vlasti nisu imale dobar izbor. [...] Dok Rusija sa sve većom odlučnošću nastoji da potkopa praksu demokratije u susednim državama i šire, Bukurešt je bio u pravu što je povukao crtu u pesku.” [Naš naglasak]

Ovo opravdanje je stvar koju ponavljaju glasnogovornici rumunske i zapadnih vladajućih klasa. Ali 'veliki' dokazi koje oni pružaju su zapravo vrlo bedni. Oni tvrde da je 800 TikTok naloga iznenada aktivirala „strana država“ (za koju rumunski obaveštajci tvrde da je Rusija) da podrži Đeorđeskua mesec dana pre izbora i da je jedan nalog uplatio 300.000 funti na račune naloga koji podržavaju Đeorđeskua u tih mesec dana.

Tvrdnje Suda – potkrijepljene horom EU i NATO-a – nisu uspeli da objasne dve veoma važne stvari: 1) Zašto je tako „ozbiljno“ mešanje primećeno tek u poslednjem trenutku, kada je izgledalo da će Đeorđesku pobediti u drugom krugu izbora; i 2) Zašto je Đeorđesku uspeo da osvoji milione glasova ispred drugih mejnstrim kandidata, koji su potrošili milione evra na svoje kampanje?

Călin Georgescu

Optužbe rumunske vlade i EU za strano mešanje smrde na licemerje. Od sticanja nezavisnosti, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i istočnoevropske države svedočile su nebrojeno puta mešanju od strane EU i zapadnog imperijalizma u njihova unutrašnja pitanja i izbore.

Na predsedničkim izborima u Rusiji 1996, SAD je otvoreno intervenisao da spreči pobedu kandidata Komunističke partije. U pokretu Majdan u Ukrajini 2014. Sjedinjene Države su se umešale da uklone predsednika Janukoviča sa vlasti jer je favorizovao odnose sa Rusijom umesto sa Zapadom. Danas u Gruziji, EU je odbila da prizna rezultate izbora zbog „ruskog mešanja“, uprkos tome što nisu dostavljeni dokazi.

Pouka je jasna: ako kandidat za koga glasate nije po volji EU i zapadnog imperijalizma, onda ćete morati da glasate za drugog.

Zašto je Đeorđesku vodio

Kalin Đeorđesku je bio veoma opskurna ličnost u rumunskoj politici u danima pre prvog kruga izbora, kada je jedva uspeo da prođe u ankete javnog mnjenja. Njegova šokantna pobeda u prvom krugu, ispred svih partija establišmenta, sve je preokrenula. Ispitivanja javnog mnjenja u drugom krugu procenjivala su da bi mogao da dobije 60-63 odsto glasova.

Establišment se suočio sa veoma ozbiljnim rizikom da izgubi predsedničku funkciju od ovog političkog autsajdera i odmetnika, koji odražava diskreditaciju svih politika rumunske vladajuće klase u očima rumunskih radnika i omladine.

Ovako veliki preokret zahteva ozbiljno objašnjenje. Kalin Đeorđesku je desničarski reakcionar i demagog. Na svojim TikTok video snimcima, on se predstavlja kao pobožni hrišćanin i nacionalista, koji se klanja pred Bogom i Pravoslavnom Crkvom, i promoviše konzervativne vrednosti. Povremeno je hvalio Gvozdenu gardu - rumunski međuratni fašistički pokret.

Ali ovo je bilo sekundarno vladajućoj klasi. Prava opasnost je počela kada je Đeorđesku, da bi ojačao svoju nacionalističku agendu, doveo u pitanje nešto što se nijedan drugi kandidat nije usudio: skupo učešće Rumunije u ratu u Ukrajini i njenom neprekidnom klanjanju pred NATO i EU.

Rumunija je veoma važna zemlja sa stanovišta strategije NATO-a protiv Rusije. Ona je jedan od najvećih potrošača na odbranu u alijansi, a u njemu se nalazi baza za obuku ukrajinskih pilota za F-16 avione, kao i jedan od dva (pored Poljske) odbrambena sistema protiv balističkih raketa u Evropi, koji je usmeren na Rusiju. Takođe teži da proširi svoju NATO bazu kako bi postala najveća u Evropi u alijansi.

Svaki kandidat, od Socijaldemokratske partije „levog centra“ (PSD) do krajnje desničarske Alijanse za jedinstvo Rumuna (AUR), udarao je u ratni bubanj da opravda više vojnih izdataka kako bi Rumunija nastavila napore odbrane Ukrajine u „ratu na granici“.

Foto: Focus Creștin

Zalaganjem za okončanje učešća Rumunije u ratu, Đeorđesku je bio u stanju da se predstavi kao jedini kandidat koji se zalagao za mir. Da bi ojačao svoju poziciju, povezao je učešće Rumunije u ratu sa ekonomskim problemima sa kojima se suočavaju radnici kod kuće. Ispod je nekoliko citata iz njegovih najpopularnijih TikTok videa:

„Ni moje pristalice ni rumunski narod nisu zainteresovani ni za Putina ni za Ukrajinu. [...] Naš problem je naša država. U ovoj zemlji preko 20 odsto ljudi živi u siromaštvu. Da li znate koliko dece od 13-14 godina u našoj zemlji koristi drogu? Ovo su pravi problemi. 10 odsto – ovo je ogroman broj.” – 6,5 miliona pregleda

„Mnogo insistirate na ovom pitanju [vezano za Putina]. Zašto ne insistirate na problemima rumunskog naroda, na problemu siromaštva, na problemima invalida, na problemima ljudi koji moraju da prodaju svoj bubreg [za novac]?“ – 5,7 miliona pregleda

„Neću [nastaviti da finansiram Ukrajinu], jer podržavam mir, a ne rat.“ – 3 miliona pregleda

Ovom retorikom, Đeorđesku je uspeo da se izdvoji od svih ostalih kandidata, koji su, poput bezličnih automata, ponavljali iste slogane o „odbrani Ukrajine“ dok su promovisali mere štednje kod kuće.

Samo ove godine rumunska vlada izdvojila je 20,7 milijardi dolara na odbranu. U međuvremenu, veliki rezovi u javnom budžetu su planirani, što će uticati na zdravstvo, obrazovanje, prevoz i penzije. Mnogi Rumuni vide da će „odbrana“ suseda Ukrajine morati da se plaća iz njihovih džepova, dok rumunske kompanije prave rekordne profite.

To je razlog, a ne „rusko mešanje“, zašto je Đeorđesku pobedio na izborima. Za milione Rumuna, glas za Đorđeskua bio je srednji prst celom rumunskom establišmentu.

Bes i gađenje prema establišmentu

Poništavanje izbornih rezultata još više je diskreditovalo establišment milionima birača. Ironično, Đeorđesku se sada predstavlja kao 'prodemokratski' kandidat, dok se vidi da PSD i PNL (koje su podržale odluku Suda) koriste Sud da ponove izbore kako bi pokušale da svoje poražene kandidate proguraju u drugi krug .

Besno raspoloženje je među Rumunima u zemlji i dijaspori zbog toga što su posvedočili kako im se njihova demokratska volja tako grubo gazi. Jedina stvar koja ih je sprečila od izlaska na ulice je sam Đeorđesku, koji je pozvao na „smirenost i uzdržanost“ i da se ne održavaju ulični protesti. U stvari, njegova biografija na TikTok-u kaže „NE IDEMO NA ULICE 21-22. DECEMBRA“. Jasno je da je oprezan oko pokretanja sila koje bi bile daleko izvan njegove kontrole.

Teško je reći šta će se dalje desiti. Za sada nema obaveštenja o tome kada će se održati sledeći krug izbora. Pro-EU partije establišmenta (PSD, PNL, Laskonijin USR) kreću ka formiranju koalicione vlade kao blok protiv partija koje podržavaju Đeorđeskua (AUR, SOS, POT). Razmišljaju čak i da postave samo jednog kandidata da zastupa sve tri stranke protiv Đeorđeskua na ponovljenim izborima!

Foto: ETUCE CSEE, Twitter

Establišment manevriše na ovaj način ne iz straha od samog Đeorđeskua ili njegovih ekstremno desničarskih akreditiva, već zbog besa u rumunskom društvu kojem Đeorđesku privremeno daje glas. Ali svaki manevar ih samo dodatno diskredituje u očima miliona radnika. Njegova „neodgovorna“ retorika – i odgovor establišmenta na nju – izvlači bankrot i korupciju rumunskih kapitalista na površinu.

Rumunski kapitalizam je u krizi, a to se sada manifestuje u političkoj krizi koja seje masovni bes, nepoverenje, prezir i gađenje prema svim institucijama establišmenta.

Sam Đeorđesku je slučajna figura u ovom procesu. On radi na intenziviranju krize, ali neće moći da kontroliše bes na kome se zasniva. Neće proći mnogo vremena pre nego što se ova masovna radikalizacija izrazi putem klasne borbe.

Samo prošle godine prosvetari su uspešno održali tronedeljni generalni štrajk, što je podstaklo talas štrajkova u javnom sektoru koji su na kraju prekinuli sindikalni lideri. Najveći strah rumunske vladajuće klase je da će, kada rumunska radnička klasa krene, ceo njihov sistem biti u opasnosti.

Rumunskim kapitalistima je još klasne borbe na dnevnom redu. Da bi rumunski radnici bili uspešni, moraće da budu vođeni u revolucionarnom smeru.

Tekst je objavljen 18. decembra 2024.