Studenti Srbije konačno napuštaju iluzije o „pravoj Bolonji“ i o njenom „doslednom sprovođenju“. Protest za besplatno obrazovanje, označava prekretnicu u socijalnoj borbi studenata.

Lišeni iluzija i umorni od „borbi za mrvice“, kako i sami nazivaju prethodna cenkanja oko bolonjskih bodova, koja su vodila iz poraza u poraz paralelno uzdižući institucije za kontrolu i smirivanje studenata, poput SKONUS-a i studentskih parlamenata, beogradski studenti su rešili da ove godine borbi pristupe sa jednim jedinim zahtevom, kojim se traži sistemska promena u odnosu države i društva prema školstvu – zahtevom za besplatnim obrazovanjem.

319076_442354639145725_170319563_n

 

 

 

U svom saopštenju za javnost, ova grupa studenata kaže sledeće:

"Od studentskih protesta 2006, preko prošlogodišnjih blokada Filološkog i Filozofskog fakulteta, pa do nedavnih blokada FLU, Matematičkog i Arhitektonskog fakulteta, studenti ukazuju na namere vlasti i fakultetskih uprava da komercijalizuju obrazovanje, što je put ka privatizaciji naših fakulteta. Prethodnih godina je studentska borba bila borba za odlaganje i usporavanje ovog procesa. 2006. i 2007. su zahtevi uključivali 50% niže školarine i izjednačenje zvanja diplomirani i master, a od 2008. do danas se borba vodila primarno protiv povećanja broja bodova neophodnih za upis i protiv uvođenja rangiranja. Iskustva iz prethodnih godina nam jasno govore da je borba za bodove jalova borba u koju se ulaže mnogo energije, a ostvaruju samo minimalni i kratkotrajni ustupci. Potrebna su nam trajna rešenja, a do njih se dolazi borbenim jednistvom studenata. Jedini zahtev koji će ujediniti sve studente, pružiti im širu društvenu podršku i izvršiti pritisak na državu koji neće biti lako slomljen jeste zahtev za besplatnim, tj. u potpunosti javno finansiranim obrazovanjem. Vreme je da prevaziđemo preganjanje oko bodova i drugih mrvica sa stolova rektora i ministara. Vreme je da dovedemo u pitanje sistem u celini! Dole Bolonja! Dole školarine! Za obrazovanje dostupno svima! Ako misliš da je kvalitetno obrazovanje uslov za napredak društva, ako ne želiš da uzimaš kredite za školovanje koje ćeš otplaćivati godinama, ako smatraš da je vreme da stanemo na put profiterima koji se igraju sa našim životima, ako ne misliš da na fakultetima mlade ljude treba da pretvaraju u robu za tržište rada – dođi na veliki protest kojim ćemo poslati jasnu poruku javnosti i državi da hoćemo potpuno javno finansirano obrazovanje, dostupno svima!

Da bismo promenili išta, moramo da promenimo sve!

Studenti svih fakulteta, ujedinite se!

Znanje nije roba! "

Ova prekretnica nije nikako neočekivana, već predstavlja deo šireg svetskog trenda socijalne borbe, koji okuplja na stotine hiljada studenata od Montreala do Kolomba, od Atine do Santijaga. Pod parolom „da bismo promenili išta, moramo da promenimo sve“, udruženi studenti Beogradskog univerziteta i Univerziteta umetnosti ulaze u etapu socijalne borbe koja se može okončati njihovom pobedom samo ako uspeju da izbore sistemska rešenja. Borba za besplatno obrazovanje će biti duga i teška jer se ne radi samo o ekonomističkom zahtevu, niti o ciljevima koji su odsečeni od drugih društvenih gibanja. Zahtevati da obrazovanje bude besplatno, odnosno javno finansirano iz državnog budžeta, predstavlja direktan politički napad na kapitalistički sistem. Javno finansirano obrazovanje podrazumeva izmeštanje jedne društvene sfere iz domena tržišne privrede, negirajući tržištu pravo da bude osnovni mehanizam svih društvenih zbivanja. Izmeštanje jedne društvene sfere iz tog „svemoćnog“ mehanizma već samo po sebi postavlja pitanje zašto, ukoliko jedna sfera može van njega da funkcioniše, ne bi to mogle i druge. Ukoliko je za napredak školstva bolje da ga ne reguliše tržište – a za to su dokazi brojni, od broja visokoobrazovanih radnika koji proizvode jedan i drugi sistem, preko nivoa znanja koji ti radnici poseduju, pa sve do nivoa opšte kulture koji tržišni i netržišni model ustrojstva visokog obrazovanja nude – zbog čega onda isto ne bi važilo i za napredak zdravstva (čiju dostupnost i kvalitet tržište nije samo snizilo, već ih je uronilo u zemlju), ili za razvoj javnog gradskog prevoza (treba li reći išta više o ovoj temi osim dve zloglasne reči: „Bus plus“?)? Zbog čega onda ne ukinuti tržišni princip u svim sferama u kojima se pokazao pogubnim? Sva ova pitanja će doći na svoj istorijski red, isto kao što je došlo i pitanje besplatnog obrazovanja, nakon godina borbe za sitnije ustupke. Iz ovog razloga je borba za besplatno obrazovanje borba od opštedruštvenog značaja, borba iza koje treba da stanu svi radni ljudi, čiji su životi svakodnevno pod udarom tržišne logike i interesa krupnog, tajkunskog kapitala.

Kao perjanica jednog pokreta od toliko širokog značaja, studenti štrajkači se nalaze u jedinstvenoj prilici da iza sebe mobilišu široke mase stanovništva. Ovo, međutim, ne dolazi samo od sebe. Da bi široke mase prepoznale svoj interes u ovoj borbi, borbeni studenti moraju, pre svega, biti u stanju da sagledaju opštedruštvene posledice svoje borbe i da te posledice adekvatno predoče širokim masama, u prvom redu sindikalno organizovanih radnika – radnika koji poseduju iskustvo, energiju i strukture da doprinesu ovoj i svim drugim progresivnim socijalnim borbama. To se može postići samo jasnim i upornim agitovanjem za školstvo koje je pre svega ustrojeno tako da dopušta pristup visokom obrazovanju za radničku omladinu. Pored toga, studenti moraju otići i dalje u učenju lekcija iz prošlih borbi. Saveznici prilaze mnogo pre i u mnogo većem broju onoj snazi koja ima izglede da odnese pobedu. Velika je slabost svih dosadašnjih studentskih protesta bilo odsustvo borbenih struktura i kanala preko kojih studenti moguda nastupaju kao organizovana celina, a ne kao privremen i labav savez, koji se uvek nalazi u opasnosti da se rastvori u raznim klikama - što se neretko i dešavalo. Da bi odneli pobedu u borbi u kojoj protiv sebe ima celokupan kapitalistički sistem i vladajuću ideologiju koja postavlja privatnu svojinu kao svoju svetu dogmu, studenti moraju razvijati svoje samoorganizovane strukture i izgraditi borbenu organizaciju, koja će u svakom trenutku braniti njihove interese. Studentima je, stoga, potrebna organizacija sindikalnog tipa, ukorenjena u studentskim masama, koja nastupa kao zvanični predstavnik interesa studentske populacije. Ovakva organizacija u svom začetku i postoji – to je Inicijativa za studentski sindikat, izrasla iz prošlogodišnjeg studentskog pokreta, koja još od blokade FLU podržava ove proteste i čiji aktivisti u njima učestvuju. Na ovoj organizaciji leži zadatak da ne propusti priliku da ove godine razvija studentsku svest i iz stihije izgradi strukturiran i organizovan pokret koji se neće raspršiti nakon što mu ponestane početnog zanosa.

Podrška studentskoj socijalnoj borbi - 7. novembra svi na ulice!

Dole „Bolonja“ – za besplatno obrazovanje!

Za ujedinjene i organizovane studente – za studentski sindikat!