potocariKomunisti ne smeju zaboraviti klasnu prirodu i ekonomsku pozadinu građanskog rata u BiH. Koji narod danas može da kaže da je u tom ratu pobedio? Ko može da kaže da je dobio ono za šta je verovao da se bori? Osim malog broja privilegovanih biznismena, političara, popova i drugih gangstera - niko. Radni ljudi su se iz nacionalnih vojski vraćali srušenim kućama, rasprodatim firmama i sniženim platama - ako nisu izgubili poslove. Vratili su se kući u novi tržišni svet kapitala i kriminala, odbačeni i marginalizovani u svojim gradovima i svojim firmama, trpeći uz bedu i iživljavanja komercijalnih patriotskih preduzetnika, nacionalnih "heroja" i "domaćina".

11. jula 1995. četnička vojska "Republike" "Srpske", reakcionarne i antiradničke tvorevine, predvođena Ratkom Mladićem, izdajnikom radničke klase i socijalističke Jugoslavije, počinila je masakr nad civilnim stanovništvom u Srebrenici. Pobijeno je 6-8.000 ljudi. Tačna cifra je i danas predmet prepucavanja i potkusurivanja između različitih kompradorskih klanova koji u ime svoje nacije uzurpiraju vlast nad narodom Bosne i Hercegovine za račun imperijalističkih sila, u prvom redu SAD i Nemačke. Postoje indicije - premda istorija i narodni sud još nisu dali svoju konačnu presudu - da je predsednik BiH Alija Izetbegović u dogovoru sa vladom SAD ove ljude žrtvovao kako bi NATO imao povoda da bombarduje srpske položaje. Da li je verovatno? Jeste. Da li je istinito? Ne zna se još sa sigurnošću. Da li umanjuje krivicu četničkih zveri? Nikako.

Muci žrtava četničkog pokolja u Srebrenici jeste možda bio kraj kada su hladnokrvno pobijeni '95. Međutim, to nikako ne znači da je tu prestalo iživljavanje. Njihovi posmrtni ostaci su bili prenošeni i seljakani po raznim masovnim grobnicama, koje se i danas istražuju. Oni ostaci koji su pronađeni i sahranjeni su stigli do nove faze iživljavanja nad njima. Četnike su smenili bošnjački buržoaski političari, koji su uvideli izuzetan marketinški potencijal hiljada grobova - potencijal koji se da eksploatisati u julu svake godine, a posebno kada je godina izborna. Za nekoliko sati će se ti grobovi opet iskoristiti kao glavni aduti u kampanji desnih snaga, kako među Bošnjacima, tako i među Srbima i Hrvatima.

Komunisti ne smeju zaboraviti klasnu prirodu i ekonomsku pozadinu građanskog rata u BiH. Koji narod danas može da kaže da je u tom ratu pobedio? Ko može da kaže da je dobio ono za šta je verovao da se bori? Osim malog broja privilegovanih biznismena, političara, popova i drugih gangstera - niko. Radni ljudi su se iz nacionalnih vojski vraćali srušenim kućama, rasprodatim firmama i sniženim platama - ako nisu izgubili poslove. Vratili su se kući u novi tržišni svet kapitala i kriminala, odbačeni i marginalizovani u svojim gradovima i svojim firmama, trpeći uz bedu i iživljavanja komercijalnih patriotskih preduzetnika, nacionalnih "heroja" i "domaćina".

Radni narod Bosne i Hercegovine je, podeljen i međusobno sukobljen, izgubio rat. Rat je i vođen protiv njih i tekovina njihove, radničke BiH i radničke Jugoslavije. Dobile su ga njegove političkoposlovne elite i njihovi strani sponzori iz zemalja razvijenog kapitalizma. One i dan danas vode rat - rat protiv vlastitih naroda, ne žaleći sredstava da ih drže u pokornosti, provincijalnoj zatupljenosti "identitetlukom" i večitom strahu od "onih drugih".

Međutim, nerealno je očekivati da će se ovo protezati u nedogled. Sa svetskom krizom kapitalizma i jačanjem radničkog pokreta, koji još jednom u svojoj istoriji dobija izrazito međunarodni karakter, i linije podela koje tlačitelji nameću narodima BiH se takođe brišu, dok niču mlade snage levice i socijalizma. Na njima je danas velika odgovornost. BiH je mogla i može opstati kao celina samo kao država radnog naroda, bez obzira na pol, veru ili nacionalnost - istorija je to dokazala van svake sumnje. Samo klasnim jedinstvom i borbom za novo, socijalističko društvo se mogu prevazići ponovo nametnute podele, od kojih kapitalisti imaju koristi, a radni ljudi samo štete.

Setimo se, stoga, danas masakra u Srebrenici. Setimo se ko je ubijan, a ko na tom ubistvu i dan danas profitira. Žalimo, saosećajmo, ali ne gubimo nikada iz vida budućnost i činjenicu da je na nama odgovornost da sprečimo da se takvo nešto ikada igde ponovi. Nemamo danas taj luksuz da budemo šokirani. Počinioci i profiteri su još tu, prepuni planova za slične komercijalne projekte. Dokle god su oni tu, svima nama je nož pod grlom. Dokle god su oni na vlasti, dokle god kontrolišu sredstva za proizvodnju, pomirenje i trajni mir su nemogući. Njihov opstanak je naša propast.

Isto tako, naš opstanak je njihov pad! Odbacimo njihovu propagandu šovinizma i verskog fanatizma! Ujedinimo se, kao nekad partizani, pod zastavom proleterske revolucije. Sprečimo zauvek pokolje i genocid tako što ćemo uništiti sistem koji na njima počiva.

Nikad više pokolji, nikad više genocid, nikad više kapitalizam!

Žalimo za mrtvima i borimo se besno za žive!

11. jul 2012.