U Petak 22. juna, aktivisti Crvene kritike učestvovali su u organizaciji protestnih skupova protiv rehabilitacije četničkog vođe iz Drugog svetskog rata Dragoljuba Draže Mihailovića u Beogradu i Subotici. Izveštaje sa oba skupa možete pročitati ovde:
Beograd: Pedesetak antifašista okupilo se ispred Višeg suda u Beogradu kako bi glasno izrazilo svoje neslaganje sa državnom kampanjom rehabilitacije draže Mihailovića i Četničkog pokreta. Parolama poput "Bando četnička", "Bando buržujska", "Ustaše, četnici – zajedno ste bežali", "Čeda, četnik - NATO plaćenik", "Radite za Tadića", "Sluge režima"i "Četnici, policija – koalicija", prisutni antifašisti ukazali su na klasnu prirodu četničkog pokreta, njegovu političku funkciju tokom revolucije kao i vezu sa ideološkom legitimacijom današnjeg privatizacijskog, pljačkaškog poretka. Naspram antifašističke demonstracije pokušao se organizovati i manji broj desničara sa namerom da podrže aktuelne vlasti u njenim naporima istorijskog revizionizma. Međutim, nadglasani brojnijim i bolje motivisanim antifašistima, desničari su pasivno posmatrali događanja uzdajući se u pravosudni sistem i policijske snage koje su okružile antifašiste. Pokazalo se da znaju na šta računaju. Režimski istoričari u sudnici tog dana su nastavili sa svojim reakcionarnim tiradama dok je policija sprečila antifašistički skup da upotrebi ozvučenje, kako ne bi ometao rad suda. Ovo nije sprečilo antifašiste da ne štedeći grla i dlanove preuzmu inicjativu i učine da kraj odjekuje partizanskim pesmama. Na kraju, uprkos stalnoj policijskoj prismotri i provokacijama fašista, raspoređenih po okolnim ulicama, antifašisti su se organizovano prošetali do Trga Slavija i dogovorili se o narednim odgovorima na pokušaje novopečene srpske buržoazije da rehabilituje mračne snage iz prošlosti.
Subotica: Dvadesetak antifašista, mahom bivših boraca NOB, okupilo se na Trgu Žrtava fašizma u Subotici. Aktivisti su relativno kasno saznali za datum održavanja ročišta i imali su samo nekoliko dana za organizaciju. Tu treba uzeti u obzir i finansijske poteškoće, cepanje plakata za protest od strane mladića u crnim majicama koji su se predstavili kao „Srbi-četnici“. Medijske blokade je takođe bilo jer je samo jedan lokalni radio svakih sat vremena najavljivao našu akciju, dok su svi ostali ćutali. Između jugoslovenske zastave, crvene zastave SKJ, transparenata sa natpisima na srpskom i mađarskom jeziku „Smrt fašizmu – sloboda narodu!“ i „Aušvic, Šarvar, Jasenovac i Sajmište su protiv rehabilitacije“, okupljenima su se obratili Mikloš Olajoš-Nađ i Eduard Bošnjak iz Komunista Subotice, i Nikola Ivošević, sekretar gradskog odbora SUBNOR-a. Na skupu je, između ostalog, rečeno: „Danas vlast rehabilitujući ovakve ličnosti pokušava da rehabilituje ubistva nedužnih i ubistva boraca za slobodu i na taj način falsifikuje istoriju. Ali istina se ne može falsifikovati. Svi obespravljeni građani, opljačkani i osiromašeni, treba u ovome pokušaju rehabilitacije da vide i pokušaj vladajuće klase koji za cilj ima stvaranje ideološkog uporišta sistema pljačke i ugnjetavanja. Fašističke bande nisu ništa drugo do oruđe kapitalista protiv radničkog pokreta. I dan-danas se ovakve grupe, kao što su Nacionalni stroj, 64 županije i Dveri, koriste za to. Mi ne želimo rehabilitaciju fašista, mi hoćemo društvo bez fašizma i društvo jednakosti!“. Posle govora, Mišo Kmezić, lički partizan iz Subotice, je pročitao svoju pesmu „Četnička jadikovka”. Protest je završen sa zaključkom da će se ovakve i slične akcije nastaviti sve dok se ne prestane sa falsifikovanjem istorije.
Otvorenim preuzimanjem četničke tradicije od strane nove srpske vladajuće klase do kraja se razbija mit ustanovljen naporima srpske građanske opozicije devedesetih o četničkoj ideji kao tobože anti-režimskoj, narodnoj ideologiji koja može inspirisati društvene pokrete širokih masa odozdo. Četnici su u Drugom svetskom ratu igrali ulogu branilaca poretka koji je počivao na privilegijama kraljevske familije, dvorske svite i uskog sloja buržoazije naspram velike većine radnih masa na selu i gradskog proleterijata. U momentu kada srpska vladajuća klasa više nije bila u stanju da podržava svoje formacije na terenu, četnici pokušavaju da se stave u službu imperijalističkih sila - od Saveznika (Amerika i Velika Britanija) do nacističke Nemačke u poslednjoj etapi rata, kada postaje jasno da revolucija pobeđuje. Stravični zločini nad civilnim stanovništvom počinjeni u tom periodu rezultat su upravo želje da se terorom zaustavi priključenje masa revoluciji i očajničkih pokušaja održanja predratnog poretka. Imajući u vidu ovu istorijsku ulogu Četničkog pokreta uopšte ne treba da nas čude pokušaji trenutnih vlasti da rehabilituju Dražu Mihailovića i njegove sledbenike. Podgrejavajući ideje kvislinškog pokreta iz Drugog svetskog rata, kome je narod u regionu već odavno presudio masovnim ulaskom u NOB, trenutni režim u stvari pokušava da opravda sopstveno postojanje, prelivanje društvenog bogatstva u džepove pojedinaca i kolonijalno tutorstvo kom je podvrgnut.
