Nesreća u rudniku „Grot“ očima buržoaske štampe i očima ekonomske realnosti

U Večernjim novostima osvanuo je tekst „UKLETI OKTOBAR: Tri godine zaredom u Krivoj Feji rudari ginu istog meseca“[1], u kome se navodi da se već nekoliko godina unazad u oktobru mesecu dešavaju nesreće sa fatalnim ishodom u rudniku olova i cinka „Grot“ u Krivoj Feji. Novinari Večernjih novosti, razume se, to senzacionalistički povezuju sa lošom karmom meseca oktobra u Krivoj Feji, nikako i sa samim poslovanjem rudnika. A šta se to dešava u rudniku „Grot“ i u kom grmu zapravo leži „ukleti oktobar“?

Rudnik cinka i olova „Grot“ upao je u stečaj tokom vrlih postpetooktobarskih tranzicionih manevara, 2005. godine, kada je sva imovina rudnika prebačena u akcije poverilaca. Dakle, pripremljen je teren za „poštenu“ vaučersku privatizaciju. Nakon toga, 2010. godine, na scenu stupa firma „Trend kompani“ iz Jagodine, koja svoja višemilionska potraživanja prema rudniku konvertuje u 93% akcija rudnika. Novi vlasnik, zatim, uvodi reorganizaciju u poslovanju rudnika. U okviru ove reorganizacije, proizvodnja koncentrata rude olova i cinka povećana je za 100% (sa dotadašnjih 400 na 800 tona). Plata rudarima je određena na 30 hiljada dinara, a iz pomenutog članka u Novostima vidimo da to odgovara današnjim primanjima rudara rudnika „Grot“ - dakle, bez ikakve korekcije cene rada za proteklih 6 godina. Uz to, troškovi proizvodnje po toni koncentrata smanjeni su za gotovo 65%, sa dotadašnjih 70.000 na 32.000 dinara. U te troškove ulaze troškovi mehanizacije, zarade rudara, ali što je i najbitnije, obezbeđenja sigurnosti na radu! Jasno je da se privatni vlasnik rudnika prevashodno osvrće ka profitu koji dobija plasmanom rude, te da nivo profita održava smanjenjem izdataka za radnike - smanjenjem realne vrednosti zarade rudara (6 godina bez povećanja zarade uz inflaciju - minimalna potrošačka korpa je za taj period poskupela za više od 13 hiljada dinara) i rezanjem „suvišnih troškova“, kao što je odvajanje za sigurnost na radu. O tome svedoče i same nesreće u rudniku. Dva puta se nesreća dogodila zbog obrušavanja rude sa tavanice kopa, a jednom zbog saobraćajne nesreće usled neispravnosti prepravljenog vozila kojim su rudari nakon noćne smene prevoženi kućama. Ovaj slučaj sa prepravljenim vozilom možda najslikovitije objašnjava situaciju sa rizičnom uštedom na bezbednosti rudara. Naime, radilo se o teretnom vozilu koje je preuređeno u vozilo za prevoz rudara, a u trenutku nesreće u njemu je bilo petnestorica radnika. Trojica rudara izgubilo je život, a njih šestorica zadobilo je teške telesne povrede. Vozilo je usled preopterećenosti upalo u jarak dubine 100 metara![2]

Jeziv je i podatak da je u rudniku „Grot“ stalno otvoren konkurs za prijem rudara, a da se već godinama unazad gotovo mesecima niko ne javi za posao rudara u jami – uprkos tome što je Pčinjski okrug, u kome se nalazi rudnik, poznat po lošem životnom standardu. Jasna opasnost po život, koja odbija nezaposlene radnike Pčinjskog okruga da se prijave za rad u jami, u vezi je i sa tim da se na nekim poslovima primenjuju i dvanestočasovne radne smene! U jednom novinskom članku, objavljenom novembra 2012. godine, tadašnji direktor rudnika „Grot“, dvanestočasovne radne smene u rudniku pravdao je na sledeći način: „Oni koji rade po 12 sati dnevno nakon toga imaju više slobodnih dana. Za naše radnike imamo obezbeđen prevoz od Vranja do rudnika.“ Kako su prošli rudari koristeći pogodnosti prevoza do rudnika do kuće, imali smo prilike da vidimo.

Za sve to vreme – ušteda na ime rudarskog standarda i bezbednosti na poslu zarad maksimalizacije profita, odnosno mera štednje u malom – cena rude cinka je stabilna i beleži se konstantni rast cene olova na tržištu.

                          Dakle, „ukleti oktobar“ leži u onom grmu koji „istraživačko novinarstvo“ buržoaskog lista nema nameru da prodrma.  Svakako je korisnije po „opštu stvar“ vladajuće klase, priču o nesreći rudara u Krivoj Feji predstaviti na mitski način, pričama o ukletosti trenutka u kome su se nesreće dogodile. Korisno je kako bi, mistifikovanjem nesreće, reakciju čitaoca očistila od mogućnosti bilo kakvog povezivanja nesreće sa vlastitim životnim izazovima. Jer nesreća je, za razliku od kapitalizma, neselektivna pojava, pa ako se u potpunosti izoluje od svoje neraskidive baze (podređivanje profitu izdataka za sigurnost radnika), ona čitaocima može delovati kao puki sled nesrećnih okolnosti, a nikako kao nužna posledica pogubne društvene logike kapitala.

Rudarski posao je težak i opasan. Međutim, društveno-ekonomski sistem u kome živimo, dodatno otežava posao rudara i dodatno ga čini opasnijim po život.

Porodici stradalog rudara upućujemo najiskrenije saučešće.

Rudare pozivamo na borbu za radnička prava i pozdravljamo ih rudarskim pozdravom: SREĆNO!

---