Boljševička Revolucija u Rusiji dogodila se na današnji dan pre osamdeset i pet godina. Ona je bila logičan rezultat objektivnog ekonomskog i društvenog procesa globalizacije monopolističkog kapitalizma između 1870. i 1914. godine. Istovremeno, Revolucija je predstavljala prvi korak u svesnom pokušaju od strane internacionalne radničke klase i njene avangarde da ukine kapitalizam kao takav i da uspostavi temelje novog sveta, sveta osnovanog na principima jednakosti svih radnih ljudi, sveta bez granica, sveta izgrađenog na temeljima društvene svojine i demokratske kontrole sredstava za proizvodnju za dobrobit celog društva.
Revolucija se ubrzo krenula širiti. U Finskoj, Austriji i Mađarskoj, vlast su preuzeli sovjeti, ili radničke skupštine. Pokušaja je bilo i u Nemačkoj (Bavarija je bila pod sovjetskom kontrolom), Italiji i Kini. Zaista, izgledalo je kao da se svet iz temelja menja, da radnička klasa, koja je dotle bila “ništa“, postaje “sve“.
Svet se od 7. novembra 1917. suštinski promenio. Radnička klasa, ugnjetena klasa, bila je po prvi put u istoriji u ofanzivi u dvadesetom veku. Lik Lenjina bio je dugo godina najpoznatiji lik širom sveta, pa čak i na zapadu. Ni jedna ozbiljna politička diskusija se nije vodila bez spomena klase, Sovjetskog Saveza, i prava i očekivanja radnika unutar zemlje gde se diskusija vodila. Štaviše, Revolucija iz 1917. bila je inspiracija mnogim oslobodilačkim pokretima u Africi tokom 20. veka, njeni uspesi su u dužem roku zaustavili Hitlera, direktno kroz SSSR i indirektno, kroz inspiraciju pokreta kao što je bio naš partizanski pokret tokom Drugog svetskog rata. Imena kao što su Juri Gagarin ne bi bila poznata danas bez Revolucije, a ne bi ni radnici na Zapadu imali sve što imaju da se vladajuće klase tih zemalja nisu plašile slične pobune u njihovoj državi.
Naša je dužnost da se setimo i obeležimo dan koji je tako duboko promenio istoriju sveta i dao nadu milionima radnika svih zemalja i više generacija. No, moramo se setiti i toga da je prvi pokušaj internacionalne revolucije i izgradnje socijalističkog društva širom planete propao. Stoga mi marksisti moramo naučno proučiti razloge zašto se Revolucija uopšte dogodila ili nije dogodila, zašto i kako se socijalizam u Sovjetskom Savezu degenerisao, gde su sve greške bile, i kako se lekcije istorije mogu primeniti danas, u dvadeset i prvom veku.
Danas, kada je tendencija globalizacije monopolističkog kapitalizma, sa svime onime što ona podrazumeva - kao što su napadi na prava radničke klase i imperijalistički ratovi - opet aktuelna tema, lekcije “Oktobra“ sada su isto toliko ako ne i važnije nego što su bile pre osamdeset i pet godina. Radnička klasa Jugoslavije je osetila i efekte imperijalističkog rata i napada na svoja prava, prvo posle pada SFRJ, a pogotovo posle dolaska DOS-a na vlast. Ona zna i oseća šta znači kapitalizam. Istovremeno, ona je naučila za vreme Miloševića da izolacija nije rešenje za njene probleme. Ona mora odlučno da se suprotstavi restauraciji kapitalizma na prostoru Jugoslavije, ona mora da se militantno suprotstavi imperijalističkom napadu na Irak, i drugim zlodelima imperijalizma širom planete. Ona mora da se poveže sa drugim ugnjetenim grupama i klasama u Jugoslaviji, na Balkanu i u svetu, u jedinstvenu, internacionalnu, komunističku partiju - da se bori za svetsku revoluciju i socijalizam.
Konkretno, to znači da radnička klasa mora, uz pomoć studenata, seljaka i drugih da:
- odbije ‘tranziciju’ i privatizaciju
- zaustavi ‘reformu’ školstva i sprovede revoluciju u školstvu
- se suprotstavi napadima na prava žena
- se suprotstavi napadima na prava izbeglica i penzionera
- se obrazuje i organizuje unutar sindikata
- stvori novu, marksističku radničku partiju, boreći se za pravo i dostojanstvo čoveka
- dostigne svoj cilj – socijalizam!
Redakcija Pubunjenog uma bori se za ujedinjenje marksističke levice i za uspostavljanje beskompromisne klasne borbe do socijalističke revolucije. Želimo da podsetimo naše čitaoce na značajnost ovog dana u istoriji sveta i da zahvalno obeležimo dan kada je prvi put radnička klasa svrgla svog ugnjetača i zatražila svoju slobodu. Slava palima boreći se za sovjetsku vlast! Nadamo se da će se sve ideje i želje generacija ugnjetanih širom sveta koji su se simbolično i praktično digli tog dana 1917. godine ispuniti i svet iz temelja promeniti.
Borba se nastavlja!
Živela Revolucija!
