Uprkos višemesečnoj borbi radnika Termoelektra, preduzeće je 17. marta ove godine otišlo u stečaj. Sada se radnici bore da sačuvaju Termoelektro od bankrota. Za ponedeljak, 24. mart, najavili su sastanak u Uralskoj 9, sa početkom u 10h na kome će pokušati da pravno pomognu radnicima, da ih obaveste o njihovim pravima u stečajnom postupku, da im pomognu oko prijave potraživanja, da im pojasne šta je fond solidarnosti i kako njemu pristupiti kao i kako da se prijave na biro za zapošljavanje. Radnici će takođe biti obavešteni šta im donosi reorganizacija a šta bankrot.

Razgovarali smo sa jednim od njihovih predstavnika, Aleksandrom Veskovićem.

KB: Kako je Termoelektro poslovao pre 90ih, tokom 90ih i nakon 2000. godine?

AV: Poslovanje Termoelektra je bilo vrlo uspešno pre devedesetih, bili smo „lider na tržištu“. Termoelektro je bio svetski poznata firma, radilo se i po Aziji i Africi. Devedesetih, iz dobro znanih razloga Termoelektro kao i cela privreda Srbije je pod teretom sankcija i pod teretom okruženja koji je nosilo to doba. Može se reći da je Termoelektro uvek bio slika i prilika države, može se reći da je Termoelektro Srbija u malom i da promene koje se dešavaju u državi pokreću promene u Termoelektru. Država je 1999. ušla u proces obnove, u tom periodu Termoelektro je izgradio sve što je bilo porušeno a tiče se elektro-energetskog sistema u Srbiji. Termoelektro 2000ih sa novim rukovodstvom, kao kopija situacije u državi, započinje novi ciklus. Situacija nije bila najsjajnija, 2006. kada sam se ja zaposlio, radnicima nisu bile isplaćene plate u periodu od 6 meseci. Radilo se u zemlji i inostranstvu, borilo se za opstanak. Projekti koji su ključni za opstanak Termoelektra u tom periodu, 2007-8. potpisani su sa velikim nemačkim kompanijama. Posle privatizacije, Termoelektro je imao potpisano oko 60 miliona evra projekata samo u Nemačkoj.

AV: Za sadašnje probleme je odgovorno sadašnje rukovodstvo koje nije imalo sluha da prihvati poslovne ponude koje su im se nudile, nego ih je jednostavno odbijalo sve dok nije došlo do stečajnog postupka.

KB: Da li se privatizacija Termoelektra pokazala kao konstruktivan ili destruktivan proces? Da li mislite da privatizacija može biti konstruktivna?

AV: Bila je konstruktivna na početku, u tom smislu da je Termoelektro u periodu 2007-8. već imao ugovorene poslove u Nemačkoj, koji je trebalo da donesu preko 60 miliona evra bruto zarade. Privatizacija je postala destruktivna kada smo te poslove završili, jednostavno, slabo je bilo novih ugovora i novac se izvlačio iz firme, očigledan razlog za to je da su želeli da je ugase. Zašto? Ne znamo, a verujemo da ne znaju ni oni sami.

KB: Nadležne institucije nisu adekvatno reagovale na neregularnosti i malverzacije u vođenju Termoelektra. Kakav je njihov stav sada o Termoelektru? Smatrate li da se u okolnostima državne politike koja je naklonjena kapitalistima može očekivati ikakva pomoć od države?

AV: „Termoelektro ne sme da padne, jer će onda biti ugrožena sigurnost elektro energetskog sistema Srbije“ je zajednički stav do kojeg smo došli prilikom pregovora sa državnim vrhom. Smatramo da taj stav znači da nam država želi pomoći, ali da bi nam ona pomogla moramo prvo mi sami, radnici, poverioci, da se udružimo i da glasamo za reorganizaciju, jer jedino kroz reorganizaciju ćemo sprečiti stečajnu prodaju – bankrot, jedino kroz reogranizaciju možemo da utičemo da Termoelektro bude u vlasništvu radnika Termoelektra. Termoelektro ima zdrave delove, ćerke firme koje odlično posluju kao što su Tehnički Centar-inspekt Obrenovac, Termoelektro-Mont itd.

KB: Kakva su razmišljanja i stavovi radnika u Termoelektru? Šta očekujete od reorganizacije?

AV: Stavovi su u ovom trenutku podeljeni, radnici su godinama varani od strane rukovodstva i sa velikom dozom nepoverenja ulaze u celu priču. Nadamo se najboljem, a to je da misle na svoju budućnost i budućnost svoje dece, da će da prihvate reorganizaciju u vidu preuzimanja vlasništva nad firmom ili isplatom dugovanja kroz plan otplate u ratama. Moramo da napomenemo da reogranizacija ne može da uspe ukoliko je 51% poverilaca ne izglasa i iz tog razloga verujemo da će preovladati razum a ne pohlepa i da će Termoelektro napokon biti u vlasništvu radnika. Reorganizacija treba da bude novo rađanje Termoelektra, gde bi se jedino cenio rad, gde bi sve bilo transparentno, gde bi radnici odlučivali o svojoj sudbini. Termoelektro je uvek bio Srbija u malom, ako padne Termo – palaje Srbija. Ako se ne digne Termo, neće ni Srbija, budite ubeđeni u to.

KB: Kažete da su radnici godinama varani od strane rukovodstva. Na vašoj Facebook stranici stoji podatak da je u periodu između 1997. i 2006. napravljen ukupan poslovni prihod od 128 miliona eura, a da je profit u tom periodu bio svega 0.10% od navedenog prihoda. Recite nam da li je neko iz starog rukovodstva na bilo koji način učestvovao u privatizaciji preduzeća?

AV: Koliko je meni poznato, nije, tražili su se "dobri" kupci, ali kako smo svi upoznati da je privatizacija morala da se desi, Termoelektro je prodat najboljem mogućem u tom trenutku. Vrlo brzo posle prve prodaje Termoelektra, prodat je još jednom i umesto građevinaca, kojima je bio cilj da nas odmah zatvore i izgrade zgrade na površinama koje poseduje Termoelektro, uzeli su nas pod svoje ugostitelji, koji su imali sluha da prvo odrade poslove koji su bili potpisani u Nemačkoj, da pokušaju i na novim projektima, ali bezuspešno. Moje viđenje čitave situacije sunovrata koja traje ovih poslednjih godina jeste da vlasnici Termoelektra nisu imali dovoljno znanja kako i šta da rade sa kapacitetima Termoelektra. Čak su uspeli da izgube i sporove koje su prvobitno dobili, jednostavno, neznanje i pohlepa je napravilo ovo u čemu se mi radnici Termoelektra sada nalazimo.

KB: Ukoliko se postupak reorganizacije okonča u vašu korist, koji su vaši naredni koraci?

AV: Već sada, pre same reorganizacije, pokušavamo da ugovaramo poslove koji bi sutra obezbedili siguran posao za radnike Termoelektra. Jedan od prvih koraka posle uspešne reorganizacije biće obnavljanje starih dobrih odnosa sa EPS-om, NIS-om, zaključivanje novih poslova u zemlji i inostranstvu.

KB: U saopštenju Industrijskog sindikata Srbije se Vaš problem ističe kao zajednički sa radnicima Minela, leskovačkog Leminda i drugih preduzeća. Održavate li kontakt sa nekima od njih? (Postoji li mogućnost za zajednički nastup/protest/štrajk?)

AV: Ono što mi pokušavamo ima za cilj da se napravi model po kojem bi se i ostala preduzeća koja se nalaze u sličnom problemu kao naš Termoelektro spasila od daljeg propadanja i kako bi sa novim rukovodstvom samostalno kreirala lepšu i sigurniju budućnost za sve njene zaposlene a potom i za sve građane Srbije. Jer Srbija mora da se menja, a svaki put se započinje prvim korakom.

KB: Kakva je situacija sa vašim kolegama u Urugvaju?

AV: Radnici Termoelektra u Urugvaju čekaju početak suđenja da bi ostavili punomoćje advokatu. Povezali su se sa anarhosindikalistima i sindikalistima koji su im obezbedili smeštaj 50km od Montevidea, a uspeli su da se izbore i za jedan deo dugovanja firme prema njima, tako da im novac još uvek nije preveliki problem. Uz pomoć anarhosindikalista krenuli su u trodnevnu akciju protiv firme koja im je dužna pare i planiraju da izvrše pritisak na državu da započne suđenje.

Potreba internacionalnog kapitala za otvaranjem novih tržišta kroz uništavanje postojećih proizvodnih snaga je svoj odraz našla i u napadu na Termoelektro (TE). TE je samo jedno u nizu preduzeća koja su, iako su se pokazala dovoljno robusnim da relativno uspješno prežive razbijanje SFRJ i sankcije 90ih, doživela katastrofu zahvaljujući privatizaciji koja društveni značaj preduzeća podređuje njegovoj profitabilnosti – a dodatni profit se često, naročito kada se kapitalizam grčevito bori da poveća pale profitne stope, stiče rasparčavanjem preduzeća i rasprodajom njihove imovine i zemljišta. Radnici TE pak nisu hteli da predaju svoje preduzeće bez borbe, te se sada okupljaju da ga preuzmu kao mali akcionarni. Ipak, ako im reorganizacija uspe, odatle proizilazi nekoliko pitanja. Naime, koliko će vlasti, koje sve do skora nisu bile preterano zainteresovane za sudbinu TE, dugo istrajati u podršci radnicima? Izbori su prošli i režim se već sprema za novu ofanzivu na radništvo kako bi ispunio očekivanja svojih kreditora poput MMF-a. Ključni momenat ovde jeste postojanje firmi poput „sestrinske“ „Termoelektro projekt“, osnovane od stranog kapitala, u koju su odvedeni najkvalifikovaniji radniciTE. Time se stvara mogućnost za potpunu kontrolu nad tržištem koje je TE do sada držao, uz dodatni bonus u vidu oslobađanja zemljišta TE koje se može prodavati kao građevinsko, dok se održavanje i remont postrojenja se može obavljati uz veći profit. Dalje, može li radničko akcionarstvo biti trajna alternativa samovolji gazda ili državnih birokrata? Radničko akcionarstvo nije nov vid vlasništva u Srbiji, on je uveden zajedno sa privatizacijom kao takvom pod Miloševićem 1990. Radničko akcionarstvo nije uspelo da zaživi usled haotične ekonomske situacije tokom 90ih, ali i zbog svojih unutrašnjih protivrečnosti[1].

Ipak, u planu radnika za spas TE istaknut je veoma bitan momenat, a to je ponovno povezivanje sa drugim preduzećima – EPS, NIS, itd. – što ne predstavlja samo osnovu za obnavljanje ekonomske uspešnosti TE. Obnavljanje organske ekonomske povezanosti preduzeća na kojima počiva reprodukcija savremenog društva predstavlja i jedan od preduslova za povezivanje njihovih radnika, obnovu osećaja povezanosti između radnih ljudi kao i svesti da rad postoji zarad koristi društva kao celine, a ne zarad lične koristi činovničića ili profita domaćih i stranih tajkuna.

Čitava borba radnika Termoelektra je dokumentovana na www.termoelektro.com