Umro je Mihail Gorbačov, koji je ostao poznat po svojim "reformama" i po tome što je bio čovek u čijim rukama se raspao Sovjetski Savez. Ali daleko od individualističkog pogleda na istorijski razvoj, Sovjetski Savez se raspao usled kontradikcije između potrebe sistema za radničkom demokratijom i prevelikog birokratskog upravljanja ekonomijom, ukombinovanim sa prevelikim nejednakostima u društvu, na koje su Lenjin i Trocki upozoravali decenijama unazad. Gorbačov je bio svestan da Sovjetski Savez više ne može da nastavi da funkcioniše na isti način, ali njegove "reforme" se nisu uspele obračunati sa malverzacijama, niskom produktivnošću, uskim grlima u distribuciji i korupcijom – zato što su njegove reforme pokušavale da se obračunaju sa tim problemima, ali samo tako da ipak sačuvaju privilegije partijske birokratije, što je bilo nemoguće.
![]() |
Foto: RIA Novosti |
No i pored ovog velikog istorijskog poraza, dokle god je kapitalizma, biće i klasne borbe. A dokle god je klasne borbe, nijedan poraz nije konačan. Svedoci smo ekonomske krize i inflacije kakvu nismo videli decenijama, imperijalističke sile zategle su odnose i tzv. globalizacija je mrtva. Kapitalizmu oporavak nije na vidiku, radnička klasa sveta sve češće ulazi u borbu, a nekada ta borba preraste u otvorenu pobunu. Ovo će biti nova normala u predstojećem periodu koju pored mraka koji donosi, treba da dočekamo sa entuzijazmom za građenje naših radničkih organizacija, jer se u istoriji pokazalo da jedino radnici mogu da zaustave pakao koji donosi kapitalizam.