U noći sa četvrtka na petak oko 2h iz posete Magrebu sleteo je „Tata Tajip“, kako ga pristalice nazivaju. Vrag je odneo šalu, skrivanje u Maroku je završeno. Njegova partija, AKP, je nekoliko puta izjavila da neće organizovati doček predsednika. Uprkos tome, u četvrtak uveče pojavilo se, po nekim procenama i do 10 000 pristalica. „Hemijski Tajip“, kako ga demonstranti zovu zbog suzavca, je osim svojih pristalica, zatekao jos veće proteste u zemlji nego kad je otišao, iako je predviđao da će sve brzo da se završi pošto su u pitanju „marginalci“ i „razbojnici“. Prevario se.
„Spontani“ doček Tajipa „Gasdogana“ (pogađate odakle mu taj nadimak) je bio sve samo ne spontan. Po nekim informacijama, pristalice su u gradskom prevozu bile propuštane bez karte. Metroi, koji inače rade do 23.30h su radili do 4h ujutru, a njegov let je odlagan da bi svi sigurno stigli da sa posla odu kući i potom dođu da ga dočekaju. Pristalice su se „spontano“ okupljale pošto su dobijali SMS-ove od svojih opstinških AKP funkcionera. Poslato je na hiljade poruka. Mediji su, naravno, spremno čekali da uživo prenose „spontano“ okupljanje „50% naroda“ (Tajipova procena). Podsećam čitaoce da proteste na Takismu u Gezi parku, koji su se proširili čitavom zemljom, do juče mediji uopšte nisu prenosili; osim nekoliko izuzetaka – odlučili su da ćute. Takođe, vrlo spontane pristalice i Tajipa su na aerodromu dočekali i reflektori koji su sasvim slučajno bili uključeni da se tačno vidi šačica jada koju je premijer države od najmanje 70 miliona stanovnika uspeo da skupi. Taj vrlo spontani premijer tada kaže: „Pozivam da se odmah prekine s demonstracijama, koje su izgubile svoj demokratski legitimitet i prerasle u vandalizam“. Prvo je demonstrante nazivao „marginalcima“ (kao da marginalne grupe ne bi trebalo da imaju pravo na proteste), „teroristima“ i „razbojnicima“. Potom kaže da su ti „razbojnici“ izgubili demokratski legitimitet koji im on otpočetka nije ni priznavao. I pored tako slabog odziva na dobro isplanirani doček on opet tvrdi da je 50% naroda uz njega samo zato što je na izborima imao 49% u zemlji u kojoj je glasanje obavezno uz pretnju novčane kazne; u kojoj je krađa glasova stalna pojava; u kojoj je do pre nekoliko godina obavezno obrazovanje bilo samo pet razreda osnovne škole; u kojoj AKP kupuje glasove deleći besplatno veš mašine u selima bez vodovoda . Posle jos malo uobičajene retorike o vandalizmu, poštovanju zakona i demokratskih principa šačica jada je počela sa skandiranjem „Pusti nas, zdrobićemo Taksim!“ dok je „Tata Tajip“ sačekao da se naurlaju. Potom je izjavio „Ostali ste smireni, zreli i pokazali ste zdravi razum“. Zahvalio je pristalicama, koje „jedva uspeva da obuzda da ostanu u svojim domovima“ što su tokom prethodnih dana ostali mirni. Verovatno nije čuo da njegove partijske kolege u gradovima širom Turske idu uz interventne jedinice naoružani metalnim šipkama i drvenim palicama i biju sve koji im se nađu na putu. Verovatno nije čuo da pripadnici Slobodne sirijske vojske, koju on podržava, a za koje se sumnja da su umešani u bombaške napade u Rejhanliju i pokušaj bombaškog napada u Adani, učestvuju u neredima kao provokatori. Erdogan je pristalicama rekao da će se izgradnja u parku Gezi nastaviti po planu. Posle toga je pozvao tih, jedva skupljenih nekoliko hiljada ljudi da se mirno raziđu kućama.
Za to vreme na Taksimu narod peva, igra, skače, uzvikuje slogane, navija, diskutuje, iznajmljuje knjige iz improvizovane biblioteke, jede i pije iz improvizovanih kuhinja, stražari. Ono što je najbitinije je da ih ima na desetine hiljada samo noću, dok preko dana broj učesnika uvek poraste na nekoliko stotina hiljada, a za vikend se naravno očekuje mnogo više ljudi. Njih nije organizovala ni jedna opoziciona partija. Čak 70% anketiranih učesnika kaže da se ne oseća bliskim ni jednoj od postojećih političkih partija, 14,7% kaže da ne zna, dok samo 15,3% tvrdi da sebe oseća bliskim nekoj od političkih partija.
U isto vreme u Gazi Mahali policija je napala okupljene demonstrante prilikom kojih je mladić od 25 godina pogođen u glavu patronom suzavca. Nalazi se u životnoj opasnosti. Ovo nije prvi put da se ovako nešto događa. Veliki deo od oko 5000 povređenih ima povrede glave. Mnogi su izgubili oko, unakaženo im je lice ili će imati trajne posledice od drugih vrsta povreda. Mnogi se i dalje nalaze u životnoj opasnosti. Policija namerno cilja u glave demonstranata vodenim topovima, suzavcem i plastičnim mecima. U nekoliko slučajeva korišćena je i bojeva municija. „Hemijski Tajip” je po povratku izjavio kako je bilo prekomerne upotrebe sile i da će ti slučajevi biti istraženi. Pitanje je samo kako misli da istraži i potom kazni većinu pripadnika policije, koji su učestvovali u suzbijanju demonstracija, obzirom da je većina njih upotrebljavala prekomernu silu. Juče, u petak, uz sve počasti i pohvale, sahranjen je policajac koji je, jureći demonstrante u gradu Adana, pao sa nadvožnjaka i poginuo. Mediji su ga prikazali kao mučenika i heroja. Svi znamo da on to nije bio. Pravi heroji su Abdulah Džan Džomert, Mehmet Ajvalitaš i Ethem Sarisuluk koji su poginuli od ruku policajaca. To su heroji koje nećemo nikada zaboraviti.
Ovo pokazuje stvarnu situaciju na terenu i sve laži i iluzije sultana Tajipa i njegovih vezira, valija i kadija i njegovih saveznika na zapadu koji ove događaje pokušavaju da predstave kao predizbornu kampanju opozicije.
