Politika

Protiv državnih terorističkih jedinica!

 0tumblr lz4u43fvx31r76ngrKako prenose dnevne novine Politika:

Pripadnik Žandarmerije A.K. uhapšen je zbog sumnje da je ubio i spalio dva muškarca, rečeno je danas agenciji Beta u policiji. Isti izvor naveo je da se sumnja da je motiv za ubistvo dug. Policija sumnja da su dvojica mladića ubijeni iz vatrenog oružja kod Kraljeva, a zatim dovezeni do sela Ratković, kod Rekovca, gde su njihova tela spaljena u audiju. Sumnja se da su ubijeni S. T. (28) i A. N. (29) iz Jagodine. Osumnjičeni je navodno dugovao novac A. N.

Brutalnost državnih organa nasilja je odavno poznata činjenica većini građana Srbije. Međutim, skorašnje ubistvo dva Jagodinca svedoči ponovo o tome da se ovim strukturama ne može samo pripisati „standardna“ policijska brutalnost, već je prikladnije govoriti o teroru i razbojništvu, o gangsterskoj krvoločnosti koju pripadnici određenih policijskih jedinica već duže vreme pokazuju.

Opširnije...

Dole Erdogan i njegova lopovska vlada! Podrška revolucionarnim radnicima i omladini! – Deklaracija Internacionalne marksističke tendencije

201306-occupygeziVeličanstveni pokret radnika i omladine u Turskoj je inspiracija za celi svet. Početni protest protiv rušenja parka radi igradnje tržnog centra je prerastao u masovne proteste širom zemlje protiv zločinačkog i reakcionarnog Erdoganovog režima, koji poprimaju razmere ustanka.

Nakon što su protestnici iz „Okupiraj Gezi“ brutalno napadnuti 28. maja 2013. od strane policije, pokret se tokom narednih dana pretvorio u opšti ustanak protiv korumpirane i reakcionarne AKP vlade na čelu sa Redžepom Tajipom Erdoganom.

Građanski analitičari su se našli u čudu. Turska je imala veoma visoku stopu rasta i smatrana je za primer stabilnosti. Ova iznenadna eksplozija pokazuje da je ispod površine raslo nezadovoljstvo. 

Opširnije...

Povratak Otpisanih: Konture novog radničkog pokreta na Balkanu

http://www.abrasmedia.info/sites/default/files/field/image/slovenija-protesti_4.jpgKao posledica procesa restauracije kapitalizma i opisane dezindustijalizacije koja ga je pratila, radnička klasa u regionu danas ima osetnije manju društvenu težinu u odnosu na brojnost i potencijalnu snagu koja je uživala pred raspad Jugoslavije. Pa ipak, ukoliko lokalno radništvo posmatramo naspram slike opšte atomizirane strukture društva, pod sistemom koji ohrabruje individualizam, čak i u tako desetkovanom stanju, radnička klasa i dalje predstavlja jednu od najkrupnijih društvenih skupina koja bi se potencijalno mogla organizovati oko zajedničih interesa. U Srbiji, na primer, uprkos zatvaranju radnih mesta u direktnoj proizvodnji, zaposleni u prerađivačkoj industriji i dalje čine najbrojniju grupaciju radnika na tržištu rada sa oko 300.000 zaposlenih. Zaposleni u obrazovanju, sistemu zdravstvene zaštite i komunalnim uslugama zajedno imaju sličnu težinu. Dakle, radi se o preko pola miliona stanovnika koji su na najdirektniji način životno zainteresovani za promenu politike koja vodi ka dezindustrijalizaciji i rezovima u javnom sektoru.

Nakon godina traganja za novim linijama društvenih sukoba van tradicionalne sfere rada, ispostavlja se da je klasna podela, koja proizilazi iz svojine nad sredstvima za proizvodnju i društvenih odnosa koji se formiraju u proizvodnji materijalnog sveta, najupornija ravan razdvajanja koja nije izgubila moć da mobiliše mase i oblikuje njihov identitet. Uprkos svim naporima da se proglasi mrtvom i nepostojećom, radnička klasa dolaskom svake nove godine daje dokaz da su, kako bi to rekao Mark Tven, izveštaji o njenoj smrti bili preterani. 

Opširnije...

Albanci dobijaju za nagradu ono što Srbi dobijaju za kaznu

Objavljujemo tekst koji je u skraćenom obliku objavljen u bosanskohercegovačkom magazinu Dani:

Politika „i Kosovo i Evropa“ polako se bliži svom debaklu i razobličuje se kao jeftin blef, što je bila od samog početka. serbsRazlog zbog kojeg je bilo jasno da se radi o blefu jeste pre svega taj da izbor „Kosovo“ sam za sebe nikada i nije bio stvarna opcija. Jedino pitanje na koje politika Srbije ima prostora da odgovori jeste želi li ili ne želi država Srbija da bude članica Evropske Unije.

Sudeći prema iskustvima Irske, Grčke, Slovenije, Kipra, Španije – to ne donosi ništa dobro. Ove države danas čekaju svoj red da bankrotiraju. Pristupanje Evropskoj Uniji ne samo da nije dovelo do boljitka njihovih stanovnika – ono ih je ojadilo. Socijalna država u članicama EU je ili razorena ili se razara, međunacionalni problemi ne samo što nisu rešeni, već se ponovo javljaju i pojačavaju.

Postaje jasno da priključivanje EU nema racionalno opravdanje da se predstavi kao nagrada. Sudeći po tim iskustvima onih koji su u tu zajednicu ušli pre Srbije, sa razvijenijom privredom, smislenije bi bilo da se Srbiji preti da će ući u Evropsku Uniju, ukoliko ne prizna Kosovo, a da joj se, ukoliko prizna otcepljenje, dopusti kao ustupak da ostane van.

Opširnije...