Ciprasova vlada je vlada Sirizinih otpadnika i ANEL-a, a njih podržavaju Nova demokratija, Potami i Pasok. Premijer je otvoreno prihvatio ulogu građanskog, nacionalnog vođe – što ga je dovelo u nepomirljiv sukob sa većinom „nacije“, koja se odlučno suprotstavila memorandumima. On deluje odlučno u svojoj nameri da odradi neizbežan „prljavi posao“, a pritom pokušava da izbegne novi juriš na birališta. Ovo od njega zahtevaju njegovi novi šefovi, kako bi se parlamentarni puč stabilizovao i time sproveo Memorandum.
Sirizino vođstvo i 110 njenih poslanika su se otuđili od partije glasanjem za Memorandum. Dole podrška memorandumskoj vladi „nacionalnog jedinstva“! Treba pod hitno sazvati vanredni kongres partije kako bi se radikalno promenili politika i vođstvo!
Ove srede je okončan parlamentarni puč, kojim Trojka, grčka vlada i grčka oligarhija nameravaju da revolucionarno narodno NE na referendumu uguše novim Memorandumom. 229 poslanika koji su bili spremni za „nacionalno jedinstvo” izglasali su treći Memorandum, ozakonivši novi talas monstruozne štednje.
110 poslanika Sirize je poslušalo poziv premijera da raskinu sa partijom. Glasajući za, pogazili su sve osnovne političke, programske i statutarne principe ove partije i otvoreno su prešli u „crni front” Trojke i grčke kapitalističke oligarhije.
Ovaj razvoj ukazuje na kvalitativnu promenu političke situacije. Mi više nemamo vladu Sirize na vlasti. Ciprasova vlada jeste vlada Sirizinih otpadnika i ANEL-a, a njih podržavaju Nova demokratija, Potami i Pasok. Premijer je otvoreno prihvatio ulogu građanskog, nacionalnog vođe – što ga je dovelo u nepomirljiv sukob sa većinom „nacije“, koja se odlučno suprotstavila memorandumima. On deluje odlučno u svojoj nameri da odradi neizbežan „prljavi posao“, a pritom pokušava da izbegne novi juriš na birališta. Ovo od njega zahtevaju njegovi novi šefovi, kako bi se parlamentarni puč stabilizovao i time sproveo Memorandum.
Iako bi glasanje protiv novog Memoranduma trebalo da se podrazumeva, ovako je glasalo samo 32 Sirizinih poslanika, uglavnom kadrova Leve platforme. Poslanički klub partije je sledio primer premijera i vlade, dokazavši u praksi da većinu njih čine karijerističke kukavice, koje nemaju pravo da predstavljaju Sirizine glasače. Sedmoro poslanika koji se nisu pojavili na glasanju o Memorandumu nije imalo hrabrosti čak ni da se opredeli za jedan od tabora. Jedini koji imaju pravo da se, u skladu sa političkim i statutarnim principima partije, izjašnjavaju kao članovi Sirize jesu 32 poslanika koji su glasali protiv.
Poslanici Leve platforme su, nažalost, ispravnu i važnu odluku za odbijanje Memoranduma doneli sa potpuno pogrešnih i štetnih pozicija koje su zauzeli prema vladi. Prema rečima Panajotisa Lafazanisa: „Mi glasamo protiv Memoranduma, ali podržavamo vladu“. Neverovatno je što Leva platforma, uprkos parlamentarnom puču protiv ponositog narodnog NE i pretvaranju vlade u vladu „nacionalnog jedinstva“ koja sprovodi novi Memorandum, i dalje podržava sadašnju vladu. Ovo najnaprednije radnike i aktviste može razočarati i odbiti od Sirize. Time slabi borba levog krila za izbacivanje verolomnih vođa i poslanika i njihove politike iz Sirize.
Radnička klasa i siromašni slojevi društva su odlučno izneli svoj stav 5. jula jednim velikim NE na referendumu. Za njih je objektivno veliki poraz činjenica da je većina poslaničkog kluba Sirize podržala Memorandum i što je parlamentarnim pučem formirana jedna memorandumska vlada. Time su u potpunosti izneverili mandat koji im je narod dao 25. januara. Narod je do sada jasno pokazao svoju spremnost na revolucionarnu borbu, ali izdale su ga nedostojne i verolomne vođe!
Radnici i omladina, suočeni sa sveopštom ofanzivom svog klasnog neprijatelja kroz memorandume, u potrazi za političkim rešenjem su uzdigli jednu malu partiju sa margine na poziciju vlasti. Istovremeno su reformistički intelektualci i politički karijeristi postali vođe jedne masovne partije, za šta su se masama „odužili“ otvorenom izdajom. Oni narod truju političkim cinizmom i pasivnim trpljenjem Memoranduma i varvarske kapitalističke politike uopšte. Ovo ide na ruku planovima građanske reakcije, koja sada može da levicu predstavi kao saborca u napadu na životni standard naroda, te da podigne ugled i uticaj sopstvenih partija, bile one „centraške“, desne ili ekstremno desne.
Izdaja vladajuće grupe unutar Sirize će dovesti do pasivizacije radničkog i omladinskog pokreta. Sam protest pred parlamentom u sredu je to pokazao. Mase koje su glasale NE su bile odsutne, te su anarhisti zajedno sa policijskim „anarhistima“ diktirali ton protesta, kroz očajničke i provokatorske činove nasilja. Nije zanemarljiva perspektiva da će među radničkom klasom u narednom periodu dominirati osećaj razočaranosti, mirenja sa sudbinom i zbunjenosti. Ipak, ovaj period neće biti dugačak. Neizlečiva bolest grčkog kapitalizma i neizbežni izlazak Grčke iz evrozone će osloboditi nova, silovita previranja u društvenoj svesti, što će radničku klasu vratiti na put odlučne borbe.
Trenutno je najbitnije pitanje postojanje zastave oko koje će se okupiti najbolji borci i pripremiti teren za buduće pobede. Levo krilo Sirize mora odigrati tu ulogu. Na njemu je odgovornost da spasi hiljade levih boraca od pasivizacije i frustracije, tako što će njihovom opravdanom besu protiv vlade i vladajuće grupe dati politički izraz i ponuditi izlaz iz ćorsokaka.
Levo krilo Sirize pod hitno mora da povede odlučnu borbu za preotimanje partije od verolomnog vođstva i njeno stavljanje pod kontrolu levih aktivista. Za ostvarenje tog zadatka postoji samo jedno sredstvo: Sazivanje vanrednog partijskog kongresa kako bi se radikalno promenili vođstvo i politički kurs. Za ostvarivanje tog cilja već postoje uslovi: Memorandumima se protivi većina Sirizinog centralnog komiteta, dok se među partijskom bazom, omladinom i srednjim partijskim kadrovima već razvija otpor. Leva platforma ima potrebnu snagu za sazivanje vanrednog kongresa, budući da je prema statutu za to potreban potpis četvrtine partijskog članstva.
Komunistička tendencija Sirize će sa svojim članstvom i pristalicama u desetinama partijskih organizacija biti u prvim redovima u ovoj borbi za vanredni kongres, kao i za političku osudu vladajuće grupe i za neophodnu radikalnu promenu politike i personalnog sastava vođstva. Mi, doduše, smatramo da ova neophodna politička borba mora biti vođena sa pozicija političke osude reformističkih i socijaldemokratskih ideja kao osnove sadašnje izdaje. Ova borba može jedino biti dobijena uz pomoć programa koji nudi jasni alternativni plan umesto politike predaje Memorandumima. Nama nije potreban tehnokratski administrativni program, niti prelazni program za kapitalizam sa nacionalnom valutom. Kapitalizam se u životu može održati samo kroz Memorandume i varvarsku štednju, sa ili bez evra. Potreban nam je politički program koji Memorandume seče u korenu! Protiv „uputstava“ za tehnokrate i birokrate, za energično uključenje radničke klase i siromašnih narodnih slojeva!
Ovaj program postoji i već je objavljen. To je program program antikapitalističkog, socijalističkog preobražaja, koji Komunistička tendencija Sirize brani još od svog nastanka. Pozivamo sve leve aktiviste da se priključe Komunističkoj tendenciji i bore za usvajanje njenog programa. Protiv izdaje partije Memorandumima od strane vodeće grupe se jedino možemo uspešno boriti tako što ćemo jačati najdosledniju i najrevolucionarniju liniju unutar Sirizinog levog krila.
